Nestanak Džamala Kašogija može izmeniti Bliski Istok

16 Oct 2018

Prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, video je priliku svog krila porodice kada je njegov otac Salman postao kralj

Posledice nestanka novinara Džamala Kašogija pre dve nedelje u Istanbulu, u Konzulatu Saudijske Arabije čiji je vrh vlasti oštro i javno kritikovao, mogle bi uticati na niz generacija, piše danas novinar CNN-a Nik Robertson u rubrici “Mišljenja”.

“Možda smo svedoci ne samo očiglednog ćutanja kritičara, već grča u dugotrajnoj borbi u Saudijskoj Arabiji za vlast unutar dugih i širokih linija kraljevske porodice”, piše on.

Otkad je Ibn Saud, osnivač Saudijske Arabije, ustoličio svoju porodicu 1920-ih godina, preuzimajući svete gradove Meku i Medinu, i kosmopolitsku luku Džedu, vlast je redom prelazila s jednog sina na drugog, kako su sazrevali i osposobljavali se.

Poslednjih decenija bilo je sve više mahinacija unutar palate. Pošto su sinovi Ibn Sauda ostarili, postalo je jasno da će u nekom trenutku nasledni red morati da preskoči jednu generaciju, time praktično pomažući samo jednoj liniji zapletene kraljevske porodice da trajno zadrži vlast.

Prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, video je priliku svog krila porodice kada je njegov otac Salman postao kralj.

Proces postavljanja sledećeg reda nasledjivanja je toliko složen i naporan, da je poslednji kralj formirao poseban savet za to. Njegov izbor bio je princ Mohamed bin Najef, tada ministar unutrašnjih poslova, čiji je otac bio na tom položaju pre njega.

Bin Najef bi bio prvi iz svoje generacije koji bi preuzeo kraljevski skiptar, te je njegova porodica mogla da očekuje da će iz nje nastati nova kraljevska linija, a pokroviteljstvo i bogatstvo bi tekli iz njihove velikodušnosti.

Ali, u nepreglednom nizu događaja prošlog leta, Bin Najef je neočekivano odustao od svog puta do prestola.

Poruka je bila da ga je osujetio Mohamed bin Salman, a Bin Najef je od tada retko vidjan.

Bilo je, nastavlja Robertson za CNN, svakakvih glasina, od kojih je jedna bila da je Bin Najef postao zavisnik od lekova protiv bola pre deset godina, kada je preživio pokušaj Al Kaide da ga ubije.

Iskusni posmatrači smatraju da je to bila dezinformacija, sračunata da se njegovoj porodici i prijateljima poruči da ćute ili i njih može zadesiti atentat.

Mohamed bin Salman je sličnu taktiku dezinformacija koja je pogadjala ugled ljudi, primenio kada je zatočio neke od najbogatijih biznismena u Saudijskoj Arabiji uključujući i svoje rodjake zbog optužbe za korupciju, bez pominjanja njihovog bogatog poslovnog iskustva.

Bin Najef je imao bliske radne odnose s američkim zvaničnicima za borbu protiv terorizma i bio je poštovan kao član kraljevske porodice na koga se može osloniti. Drugim rečima, bio bi siguran partner i kao monarh, piše Robertson.

Kompleksno manevrisanje ka sledećoj generaciji rukovodstva Saudijske Arabije ima korene još u prodornom jačanju Ibn Sauda.

Njegova omiljena supruga, Husa Sudairi imala je sedam sinova. Postoji mnogo drugih ogranka porodice Ibn Sauda, ali su ti sinovi oduvek važili za najverovatnije naslednike prestola.

Kralj Salman je poslednji u liniji te sedmorke. Njegov prethodnik, kralj Abdulah, bio je iz drugog ogranka, s kojim je sada nestali Kašogi imao veze preko bivšeg šefa saudijske obaveštajne službe, princa Turkija al Fejsala sina drugog nekadašnjeg kralja, Fejsala.

Ukratko, piše Robertson, veze i tokovi moći su komplikovani i često su među rivalima dovodili do nervoze, ako ne i do paranoje.

Pokušaji praćenja kraljevske linije i kolebljivih savezništava uvek su bili veština. Kraljevi su vladali preko svojih saveta u kojima je bilo neprekidnih pokušaja da se prigrabe mrvice moći i vlasti.

Vladavina kralja Salmana je medjutim bila drugačija.

Kada je njegov brat Abdulah umro 2015. godine, a nasledio ga Salman, Mohamed bin Salman počeo je da konsoliduje vlast. To što je pre godinu dana ozvaničen kao Princ-Prestolonaslednik, samo je mali deo njegove moći.

Ubrzo pošto je postao prestolonaslednik, zatvorio je mnoge svoje rođake, ujake i druge moćnike u luksuznom hotelu “Ric-Karlton” i optužio ih za korupciju. Samo ih je nekoliko dospelo pred sud, ali su ipak mnogi bili prisiljeni da predaju unosne poslovne ugovore i ogromne delove svog bogatstva, o čemu malo ko govori iz straha od odmazde.

Stariji članovi kraljevske porodice i ministri govore o noćnim sastancima s uznemirenim prestolonaslednikom koji im prikazuje tabele, predstavlja im činjenice i brojke, zahtevajući njihovu pažnju i očekujući od njih rezultate.

Zvaničnici koji mu stanu na put, kao jedan prošle godine koji je vredno pravio gimnastičke sale za devojčice, uklonjen je.

Brojni zvaničnici u Saudijskoj Arabiji govore da su bili u strahu kada ih je Mohamed bin Salman pozivao na razgovor. Ukratko, on je postao sud koji čini samo jedan čovek on, piše Robertson.

Ništa se ne dešava a da on ne kaže šta ima. Čak i obični poslovni dogovori čekaju da ih on odobri. Njegov stil upravljanja odozgo nije, medjutim, u potpunosti suprotan prethodnim monarsima.

Ali to i jeste poenta: on nije kralj. Čak i njegov otac izgleda marginalizovan njegovom ambicioznom “Vizijom 2030” da modernizuje Kraljevstvo.

Dobio je pohvale kao reformator, i vidno je olakšanje mnogih mladih Saudijaca koji su očajnički želeli promene, strahujući da bi Mohamed bin Salman mogao biti zaustavljen.

Ali, u njegovom jurišu napred postoji opasnost da će mu “nestati puta”. Mnogi potencijalni međunarodni investitori su se povukli sa takozvanog “Pustinjskog foruma Davosa” koji se održava iduće nedelje, dok je mnogo teže shvatiti kakvom je “ribanju” izložen iza kapija palate, piše Robertson.

Izgleda da je njegov otac, kralj Salman, ipak preuzeo vodjstvo. Posle njegovog telefonskog razgovora u nedelju s turskim predsednikom, turskim istražiteljima je dopušteno da udju u Konzulat u kojem je nestao Kašogi, oštar kritičar Mohameda bin Salmana.

Mada još nije jasno šta bi to moglo da znači za Mohameda bin Salmana, poruka njegovim mnogim kraljevskim rodjacima koje je on sklonio s puta jeste da je “međunarodna zajednica veoma namerna da na čelu najvažnije zemlje u regionu Bliskog istoka vidi osobu koja prilike remeti manje nego što to čini on”, zaključuje novinar CNN-a Nik Robertson.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!