Nepodnošljiva lakoća obećavanja

10 Nov 2010

Ni ovako male plate nismo zaslužili. Država je bogata onoliko koliko je velika njena produktivnost, a naša produktivnost je nikakva

Nekoliko manje ili više nebuloznih izjava naših ministara zaslužilo je da se nađe na “spisku preterivanja ministara i drugih zainteresovanih lica” ekonomiste Miroslava Zdravkovića. Ministri se gađaju milijardama, dolarima, krompirom, municijom, radnim mestima… – šta je već čiji resor. Šutanovac nam tako priča o milijardi dolara ovogodišnjeg izvoza naše vojne industrije, Dragin dobacuje i dalje – veli da ćemo svetu prodati poljoprivrednih proizvoda za tri milijarde dolara, po Dinkiću smo već izašli iz krize jer nam broj nezaposlenih rapidno pada u poslednja četiri meseca…
– Sve što kažu lepa je i poželjna budućnost – kaže Miroslav Zdravković. – Ali, milijarde dolara od izvoza vojne industrije nema. Ako dodamo po pola ukupnog izvoza odeće i obuće (220 miliona dolara za 9 meseci), ostalih transportnih sredstava i opreme (55 miliona) i trećinu prehrambenog izvoza (370 miliona dolara) nikako ne možemo da dođemo do te cifre.
Poljoprivreda je posebna priča. Ako nastavimo da izvozimo dinamikom kojom smo svetu prodavali poljoprivrednu, prehrambenu robu i duvan od početka godine do kraja avgusta, poljoprivredni izvoz u 2010. izneće oko 2,1 milijardu dolara. Lane smo, podsetimo, imali 1,95 milijardi.
– Umesto ovako bombastičnih lidersko-potentnih izjava, za našu poljoprivredu i seljake bi mnogo više značilo da se ministar izbori za povećavanje subvencija neposrednim proizvođačima mesa, mleka i drugih osetljivih namirnica u budžetu za 2011. godinu – veli Zdravković. – Takođe, pad broja zaposlenih je dokaz da Srbija sve dublje tone u krizu. Brisanja sa evidencije nezaposlenih lica, kako bi se ulepšala statistika, ne sprovodi ni jedna zemlja u Evropi (makar ne u ovolikom obimu) osim Srbije.

SRBIJU ČEKA – KRIZA!

Elem, Srbija neće tako lako izaći iz krize, poručuju ekonomski stručnjaci.
– Političari ne bi trebalo sad da govore da ćemo 2012. godine izaći iz krize, jer se to neće desiti – tvrdi ekonomista prof. dr Ljubomir Madžar. Inflacija je neizbežna i već krajem ove godine iznosiće oko deset odsto, što znači da nas u 2011. očekuje dvocifrena inflatorna stopa, ukazuje on.
– Država sada preko noći ne može napraviti instrument po kojem bi mogla upravljati potrošnjom, a jedini način da se obavi to prilagođavanje trošenja je u stvari inflacija, koja je neminovan rezultat – kaže ovaj stručnjak.
Sledeće godine, prvi put posle dužeg perioda, stopa rasta domaće tražnje u našoj zemlji biće niža od porasta bruto domaćeg proizvoda, a inflacija će premašiti dvocifreni nivo, poruka je i sa skupa “Šta Srbiju čeka u 2011. godini”.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković ističe da u narednoj godini ne možemo previše očekivati ni od priliva direktnih stranih investicija, niti od unosa kreditnog kapitala.
– Nema više jeftinih para, nema ih u neograničenim količinama i ni na jedan od do sada poznatih načina – ne možemo ih nabaviti, nema ih kroz investicije i tu je optimizam očekivanja prevelik, a nema ih ni kroz privatizaciju – ukazuje on. Živković je naglasio da je veliki problem što se na prvi znak ozdravljenja privrede obnavljaju i stare navike, koje sada, u ambijentu bez dotoka novca iz inostranstva, mogu rezultirati lošim posledicama.
On podseća na to da septembarski podaci pokazuju, prvi put od novembra 2008. godine, da je stopa rasta uvoza nadmašila izvoz, a tokom proteklog dela krize smo imali brži rast stope izvoza od uvoza i problem je što se sada javlja isti proces koji je izazvao eksploziju spoljnotrgovinskog deficita – veoma brz rast uvoza potrošnih roba što je, kako je rekao, veoma opasno.
– Opasno je i prerano generisati velika očekivanja i brzo i lako povećavati državne plate. Sledeće godine će svi morati da se strpe jer, ako se tendencija nepodnošljive lakoće obećavanja nastavi, monetarna i fiskalna politika će ući u težak konflikt – smatra Živković.

NIKAKVA PRODUKTIVNOST

Profesor Miodrag Zec s Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da su zarade nedovoljne za život, da su najniže u regionu, ali i takve kakve jesu, makroekonomski gledano, nisu zarađene, odnosno “nacija je bogata onoliko koliko je velika njena produktivnost, a naša produktivnost je nikakva”. Zec smatra da je opasna situacija u kojoj, ukoliko sve cene rastu i ako je deviza jedina roba koju država kontroliše, preko intervencija dolazi do “pucanja” deviznih rezervi i kaže da država ne može braniti kurs dinara daljim zaduživanjem.
– Proizvodnja i potrošnja se trajno razilaze u realnom sektoru, imamo deficit između uvoza i izvoza koji se sada malo koriguje, ali ne može to na dugi rok opstati – tvrdi Zec.
– Srbija kraj ove godine dočekuje sa tri problema – inflacijom, rastom nezaposlenosti i siromaštva, a to je loše i zbog toga jer će joj to oduzimati puno resursa i energije u 2011. godini – ukazuje predsednik Izvršnog odbora Sosiete ženeral banke i bivši ministar u Vladi Srbije Goran Pitić, oslikavajući na taj način sliku domaće ekonomije. – Sledeća godina je po definiciji inflatorna zbog izbornog ciklusa i zato će trebati mnogo hrabrosti i političke mudrosti da se ukaže da 2011. ne sme da bude godina trošenja već godina investicija.
Pitić naglašava da inflacija u ovoj godini nikome ne odgovara, ali je omogućila državi da uskladi budžet i da napuni prihode inflacionim porezom. On ocenjuje da su gubitnici zbog visoke inflacije svi oni koji su ugroženi rastom cena, posebno osnovnih proizvoda, a to su siromašni, nezaposleni, svi sa fiksnim primanjima i oni koji su uzeli kredite i vraćaju ih na mesečnom nivou. Pitić ukazuje da inflacija ne odgovara ni kompanijama koje rast cena prevaljuju na krajnje potrošače i pokušavaju da budu konkurentne, zatim bankama i čitavoj privredi, kojoj je za poslovanje potrebno stabilno okruženje.

PLUS-MINUS-MINUS

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je, međutim, optimista. Šoškić je izjavio da će u 2011. godini biti nastavljeni inflatorni pritisci, ali da će na kraju godine inflacija biti u planiranom okviru od 4,5 odsto, sa odstupanjem od plus ili minus 1,5 odsto. Prema njegovim rečima, “sledeća godina će biti izazovna”, ali centralna banka neće odustati od planirane inflacije. Šoškić je rekao da će NBS koristiti sve raspoložive mehanizme kako bi postigla taj cilj, pre svega referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve.
Vladi Srbije pogotovo ne manjka optimizam kada je naredna godina u pitanju. Premijer Mirko Cvetković tvrdi da izlazimo iz krize, a rast industrijske proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda od oko 1,5 posto mu idu u prilog. A šta će biti sa nezaposlenošću, koja je s 16 posto skočila na 18, kako će se obuzdati pad domaće valute kada je deficit s inostranstvom i dalje preko pet milijardi dolara…?

Ljubica Blitva – Trošić

Podelite ovu stranicu!