Nenad Čanak: Zla vremena

24 Jan 2012

Uz pomoć Rusije, zlo se širi po Srbiji

Sve po?inje da li?i na ona zla vremena. Glumci i pisci se prozivaju, ?vrstorukaški popovi drže pomene nevinim žrtvama okruženi ikonografijom “osrbljivanja i pravoverja”, batinaše niko ne uspeva da identifikuje.

Ho?ete da pri?am šta ?e dalje biti?

Pošto aktuelnoj ruskoj administraciji jako treba da zacementira pozicije u Srbiji (to jest, da joj se pokloni EPS i Telekom), gazi?e svim silama po tvrdoj nacionalisti?ko – mitomanskoj liniji uz pomo? pravoslavne crkve i u Rusiji i u Srbiji.

U slede?ih nekoliko meseci, radi?e se na tome da se kombinuje socijalno nezadovoljstvo u Srbiji sa nacionalnom frustracijom, i proizvodi?e se doga?aji koji ?e izazivati opšte zgražanje javnosti i saterivanje cele zemlje na “patriotski kurs”. Devedesetih su za to koriš?ena ubistva na svadbama (snajperom se ubije neko u povorci svatova, najbolje barjaktar jer je scena padanja zastave u blato uvek odli?an propagandni prizor koji se može vrteti na svim medijima. Naravno, po?inilac se ne prona?e ali se optuži druga strana)

Dobar je primer i Marka Mlinara, aktiviste krajiškog SDS koji je po?etkom devedesetih tražio od prijatelja lekara da mu skalpelom zase?e kožu na vratu da bi se javio u bolnicu uz tragi?nu pri?u kako su ga zasko?ili iz mraka i hteli da ga zakolju. Još uvek mi je u živom se?anju zabrinuto lice vo?e SDS dr Jovana Raškovi?a na prvom dnevniku TV Beograda prilikom obilaska “žrtve” u bolnici i njegove izjave o “pretnji ponovljenim genocidom”.

Verovatno ?e se obnoviti i pri?e o zlo?inima u Kle?ki i otkrivenom krematorijumu za Srbe koji je tamo prona?en1998. godine. Miloševi?evska propaganda je tada objavljivala razne brojeve prona?enih ljudskih ostataka, a spominjani su i ostaci troje spaljene dece. Kada sam kao poslanik u Skupštini republike Srbije javno tražio objašnjenje za to obzirom da ni na jednom spisku nestalih nije bilo ni jedno dete, u roku od nedelju dana mi je samovoljom administrativnog odbora oduzet mandat, i meni i još dvojici kolega, i oduzeta mogu?nost da se dalje bavim tim slu?ajem.

Propagandne laži su nanele ogromnu štetu u sagledavanju pravih razmera katastrofe devedesetih i njihov pogubni efekat se vidi i danas pre svega u ?injenici da se na osnovu njih relativizuju i nipodaštavaju i one istinske strahote kroz koje su prolazili ljudi srpske nacionalnosti na ratom zahva?enim prostorima. ?injenica da je rat krenuo iz Miloševi?evog Beograda u?inila je da okruženje nema razumevanja i sau?eš?a prema patnjama ljudi ?iji je jedini greh bio što su bili po nacionalnosti pripadnici naroda kome i sam pripadam. A onda je bilo lako i negovati neosetljivost dela ljudi u Srbiji prema patnjama svih ostalih doju?erašnjih prijatelja, komšija, lako je bilo postati slep na nepravdu.

Zbog svega re?enog, teško je boriti se protiv stereotipa o krvolo?nim Srbima koji slušaju turbo folk i kolju sve pred sobom kada se ljupka ruralna smotra draga?evskih truba?a pretvorila u nešto što na satelitskim TV kanalima zapadni novinari zovu Gu?a i ilustruju prizorima nevi?enog divljanja rakijom pobudaljenih specimena naukom neobra?ene vrste primata. Koga Srbija i kako da ubedi da se promenila kada osim nekoliko haških žrtvenih jaganjaca, suo?avanja sa stvarnoš?u nije bilo.

Lustracija, zato, nije poziv na osvetu nego elementarno razborit na?in da se raskine sa zlom prošlosti jer ?e ono, u protivnom, nastaviti da priprema slede?u katastrofu. Zato se ne sme dozvoliti da nas naša malodušnost u?ini sau?esnicima nestajanja jedine zemlje koju imamo i njenog pretvaranja u rusku provinciju.

(Tekst Nenada ?anka sa Twittera prenosimo uz dozvolu autora, kao i link na drugi tekst od istog autora: http://xxltulip.blogspot.com/)

Podelite ovu stranicu!