NENAD ČANAK: Nećemo još dugo čekati promenu Ustava

18 Jan 2010

Lider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak potvrdio je u intervjuu „Dnevniku” da će se u narednih nekoliko n…

Nenad ČanakLider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak potvrdio je u intervjuu „Dnevniku” da će se u narednih nekoliko nedelja videti s premijerom Srbije da bi razgovarali o tome dokle se stiglo u utvrđivanju zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini. Naime, nakon dogovora, koji je lider LSV-a postigao s premijerom o prihvatanju amandmana te stranke na Zakon o nadležnostima APV u decembru prošle godine, najavljeno je i da će uskoro biti definisano pitanja imovine i izvornih prihoda Vojvodine.
– Nemam razloga da ne verujem da će to obećanje, koje sam dobio od premijera, biti realizovano u doglednom roku – rekao nam je Čanak.
LSV insistira na tome da se zakonom o sredstvima u javnoj svojini Vojvodini vrati imovina, koja uključuje i javna dobra kao što su putevi, železnica i drugo. Mislite li da su ostali partneri u koaliciji spremni da podrže takav zahtev?
– Zaista ne znam šta druge stranke misle, ali znam da je apsolutno protivno zdravom razumu da imovina koja se nalazi u Vojvodini – ne pripada Pokrajini. I zato ćemo napraviti jasan predlog šta u taj popis pokrajinske imovine treba da uđe, a mislim da će taj predlog na najbolji način razotkriti i koje su stranke zaista provojvođanske, a koje samo pokušavaju da se takvima prikažu.
Iz SVM-a su, međutim, upravo LSV kritikovali da je odustao od vojvođanskih interesa, pošto niste podržali njihov amandman na republički budžet kojim se tražilo više novca za pokrajinsku kasu?
– Mogu samo da podsetim na to da je LSV u Skupštini Vojvodine 13 puta tražio da se na dnevni red stavi pitanje privatizacije Naftne industrije Srbije, odnosno obeštećenje Vojvodine u tom procesu. Niti jednom nismo dobili podršku SVM-a, a po tom našem predlogu trebalo je da se Vojvodini obezbedi 50 procenata procenjene vrednosti NIS-a, što znači oko 1,1 milijardu evra. S druge strane, SVM je svojim amandmanom tražio 40 procenata od iznosa naplaćenog za privatizaciju NIS-a, što iznosi oko 300 miliona evra. Pa vidite ko je tu u pravu, a ko nije! A da se tu koristi argument da mi, eto, nismo iskoristili priliku da ucenjujemo Vladu Srbije u trenutku donošenja budžeta, to je vrlo neozbiljno. Naime, kad pokušate da oborite budžet, bez ikakvih prethodnih dogovora i najava, može se postaviti pitanje u čiju korist se takav budžet obara. I mene je to zaista zabrinulo. Jer, Srbija je jedva napravila nekoliko drhtavih polukoraka prema evropskim integracijama, a mi odjednom dolazimo u situaciju da se obara budžet te i takve Vlade. A ta Vlada, koliko god joj šta ko zamerao, poslala je Radovana Karadžića u Hag, te obezbedila viznu liberalizaicju građanima svoje zemlje. Bar se nešto uradilo od onog što se obećalo, za razliku od Koštuničinih vlada koje su Srbiju munjevito gurale u ponor.
Da li ta odluka SVM-a može ostaviti ozbiljne posledice po odnose u vladajućem bloku, ili po odnose te stranke i LSV-a?
– Ovo nije pitanje naših odnosa, jer su oni stvarani u najtežim vremenima kroz koja je ova zemlja prolazila. To da li se mi slažemo o nekom zakonu ili ne, tu možemo tragati za dogovorima i čak imati različite stavove. Ali, kad se postavi pitanje rata ili mira, prava građana… LSV i SVM nikad nisu bili na različitim stranama. I to je ono što karakteriše naše odnose. Ovo je bilo prvi put da se o nekom krupnom pitanju nismo složili. Ali, šta bi bilo da je LSV podržao amandman SVM-a i da je Cvetkovićeva vlada oborena? Išli bismo na izbore i time bi sledećih godinu dana svi procesi u zemlji bili paralisani. Ostaviti zemlju usred ekonomske krize u vakuumu vlasti pogoduje samo ekstremistima i demagozima. Za ekstremiste smatram klerofašiste, a za demagoge – naprednjake i radikale.
Kako komentarišete probleme u realizaciji novog Statuta i novih nadležnosti APV, a pre svega zbog nedefinisanih izvora finansiranja Pokrajine?
– Iskustvo iz istorije pokazuje da je mnogo lakše sprovesti nacionalizaciju, a mnogo teže denacionalizaciju. Slično je i s Vojvodinom. Najlakše je bilo 1988. godine opljačkati svu imovinu Pokrajine i to zacementirati Ustavom iz 1990. godine. Ali je vrlo teško danas vratiti ono što Vojvodini pripada i zbog toga što je to u međuvremenu u velikoj meri devastirano, uništeno, a delom i privatizovano. Treba da vidimo kako izaći iz toga. Proces nije lak, ali važno je što je počeo.
Kad se mogu očekivati konkretniji rezultati rada Saveta za decentralizaciju, na čijem ste čelu?
– Posle više sastanaka stručnog tela ovog saveta, ovih dana održaće se dvodnevni skup na kojem će se definisati prvi okviri strategije koju treba da utvrdimo, a nakon čega će biti sazvana i sednica kompletnog Saveta da bi se s dosadašnjim radom upoznali svi politički predstavnici u tom telu, te da bismo mogli dalje da radimo na pripremi ove startegije.
Da li je proces decentralizacije moguć bez ustavnih promena?
– Nešto može i u okviru ovog Ustava, ali vrlo malo. A do istinske decentralizacije moći će da dođe tek nakon ustavnih promena. Mislim da se na njih neće baš predugo čekati, jer ne treba zaboraviti da bez novog ustava nema ni pridruživanja Evropskoj uniji.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!