“Nemojte nikome reći da sam Romkinja!”

08 Apr 2012

Kriminalci, lopovi, nomadi koji ne podnose red i strukture - samo su neke od još uvek važećih predrasuda o Romima i Sintima u Nemačkoj. Drugačije nije ni na njihov dan, Svetski dan Roma, 8. aprila

Pre samo nekoliko dana, po?etkom aprila, u nema?kim medijima osvanuli su slede?i naslovi: “Jedno romsko selo seli se u Berlin” (Berliner cajtung), i “Romska deca “izlu?uju”u?itelje u Berlinu” (Morgenpost). Ovako nešto zapravo nije ništa novo i u nema?kim medijima se može na?i gotovo svakodnevno. Ovakvi naslovi su obi?no i za?injeni raznim izveštajima o gomilama sme?a u kojima žive Romi (ili ostavljaju iza sebe), o ilegalnom na?inu dolaska do socijalne pomo?i pa sve do klasi?nih primera gde Romi prose na izrazito agresivan i kriminalan na?in.

Prema istraživanjima ?ak 44 odsto stanovništva Nema?ke je uvereno da su Romi ve? po svojoj prirodi skloni kriminalu, dok od deset upitanih, ?etvoro navodi kako im ve? sama prisutnost ove manjine u okruženju gde žive “stvara probleme i neugodnost”. Ono što teši (ali i uznemirava) jeste delimi?no ?injenica, kako kaže profesor Vilhelm Hajttmajer koji se ve? godinama bavi ovim fenomenom, da gotovo niko od ispitanih osoba ne poznaje li?no ?ak ni jednog jedinog pripadnika manjine Roma i Sinta.

Raskalašan život uz pesmu i konje?

To je tipi?no za takozvani “anticiganizam”. Stavovi nisu osnovani na iskustvima ve? na raznim projekcijama ve?inskog stanovništa. Zaista je mogu?e prema Romima zauzeti negativan stav iako taj neko nikada li?no s njima nije stupio u kontakt”, navodi i politolog Markus End.
Ove predrasude proizilaze iz vekovnih u?enja punih klišea; od toga da Romi i Sinti nemaju domovinu, da su po svojoj prirodi nomadi, da su lenji i kriminalni. U tome, kaže End, važnu ulogu igraju i mediji koji i dan danas podupiru ovu sliku. No, oni nisu jedini. I istorija literature je puna sli?nih primera. Servantes, Šekspir, Gete pa ?ak i Ginter Gras ?esto su u svojim delima Rome opisivali kao kriminalce, lopove, divljake – ponekad su njihovi likovi širili strah, ali ?esto su i potajno izazivali divljenje. ?ak i naizgled “pozitivne” slike o Romima koji vode “zabavan i slobodan život, život pun plesa i pesme”, markiraju pripadnike ove manjine kao osobe za koje ne vrede norme ve?inskog stanovništva i samim tim ih i potiskuju na rub društva. “Problem je u tome da sve ove slike nemaju nimalo veze sa stvarnoš?u. Romi nisu narod koji se seli iz zemlje u zemlju jer im to leži u prirodi, niti im je za sre?u potreban konj i logorska vatra. I sve dok se gotovo nigde ne bude spominjalo da na primer i me?u Sintima i Romima ima izvrsnih matemati?ara i matemati?arki, i dalje ?e te takozvane “pozitivne slike” delovati rasisti?ki i “anticiganski”, objašnjava Markus End.

Kriju poreklo

Rasizam i diskriminacija protežu se kroz sve društvene slojeve. Sinti i Romi ih ose?aju kako u raznim državnim ustanovama i uredima tako i u svakodnevnom životu”, kaže Iris Bisevinkel, šefica Socijalnog savetovališta Rom e.V u Kelnu ?iji je najve?i cilj posredovanje izme?u manjina Sinta i Roma i ve?inskog stanovništva. Ona navodi kako mnogi Romi, da bi izbegli diskriminaciju vrlo ?esto kriju svoje poreklo. “Jednom sam doživela da mi je jedna devojka rekla da je slobodno posetim u radnji u kojoj je obavljala praksu, ali me je istovremeno zamolila da nikome ne kažem da je Romkinja. Bojala se da je više ne?e pustiti da radi na blagajni”, navodi Bisevinkel. Samim tim, kaže Bisevinkel, ukoliko “društveno prihva?eni i integrisani Romi” ne žele re?i ko su i što su, to nažalost dovodi do toga da se slika o njima kod ve?inskog stanovništva ne može tek tako promeniti. “Nedostaju slike o uspešnim i integrisanim pripadnicima ove manjine”, kaže Bisevinkel.

S druge strane, treba svakako spomenuti, da Sinti i Romi, kao pripadnici priznatih nacionalnih manjina, u Nema?koj zapravo uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Ali, u praksi je to o?igledno mnogo druga?ije. Istraživanja su pokazala kako na primer troje od ?etvoro Sinta i Roma navodi kako su ve? ?esto doživeli diskriminaciju; na poslu, od suseda, u restoranima ili na nekim drugim javnim mestima. “Rasisti?ke parole protiv ove manjine su u Nema?koj još uvek na dnevnom redu. Posebno se na internetu može na?i mnogo parola mržnji, huškanja na nasilje, pretnja smr?u” kaže Tomas Hamarberg, poverenik za poštovanje ljudskih prava u Evropskom savetu.

Pa ipak, uprkos svemu, situacija po pitanju “anticiganizma” u Nema?koj za sada još nije uzela toliko maha kao u mnogim drugim evropskim zemljama. Velike nade se polažu i u sve ve?i broj inicijativa takozvanih obi?nih gra?ana, koji ?esto samoinicijativno organizuju proteste protiv diskriminacije ili pak okupljanja za izraz dobrodošlice – kao što je to recimo bio slu?aj po?etkom marta ove godine kada se nekoliko stotina Berlinjana okupilo kako bi romskim pridošlicama poželeo dobrodošlicu re?ima: “Dobro došli u Berlin!” i “Tražimo poštovanje svih ljudi!”.

(Andrea Grunau/Željka Telišman, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!