Nemci traže oduzetu imovinu

09 Sep 2011

Podunavskim Nemcima je nakon Drugog svetskog rata u Vojvodini konfiskovano blizu 400.000 hektara zemljišta, vinogradi, fabrike i kuće.

Više udruženja Nemaca iz Vojvodine ocenilo je da je Nacrt zakona o vraćanju imovine “nepravedan” prema Nemcima, jer im ne omogućava da potražuju svoju oduzetu imovinu.
Udruženja su u saopštenju za javnost zatražila da umesto 9. marta 1945. godine, koji je u nacrtu zakona određen kao datum od kojeg se računa oduzimanje imovine nakon Drugog svetskog rata, novi rok bude 21. novembar 1944. godine.
Tog datuma, kako su objasnili, odlukama komunističkih vlasti, Nemcima je konfiskovana sva imovina, oduzeta su im građanska prava uključujući i državljanstvo, jer su proglašeni kolektivno krivima za rat i okupaciju.
Nakon Drugog svetskog rata iz Vojvodine je proterano nekoliko stotina hiljada Nemaca, a desetine hiljada završile su u radnim logorima koje je organizovala nova vlast.
Podunavskim Nemcima je nakon Drugog svetskog rata u Vojvodini konfiskovano blizu 400.000 hektara zemljišta, vinogradi, fabrike i kuće.
Danas u Srbiji živi manje od 4.000 Nemaca.
“Ukoliko se ove promene ne ugrade u zakon, može se reči da se građanima nemačke nacionalnosti želi uskratiti pravo na povraćaj konfiskovane imovine i da su oni diskriminisani”, navodi se u saopštenju nemačkih udruženja.
Raspravu o Nacrtu zakona organizovalo je Nemačko udruženje Donau iz Novog Sada, a prisustvovali su joj i članovi nemačkih udruženja iz Novog Sada, Kikinde, Bačke Palanke, pravnici, advokati i zainteresovani građani.
Predsednik Nemačkog narodnog saveza iz Subotice Rudolf Vajs rekao je agenciji Beta da ukoliko Srbija zaista iskreno želi da se pridruži Evropskoj Uniji, onda će morati promeniti odredbu iz nacrta zakona o vraćanju imovine po kojoj stranci ne mogu biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta.
“To je opljačkano, a nešto što je opljačkano treba da se vrati po svim moralnim i pravnim zakonima i razlozima. Zato se nadamo da će i svi Nemci jednog dana biti pošteno obeštećeni”, kazao je Vajs.
On je apelovao na svoje sunarodnike da iskoriste sve zakonske mogućnosti u Srbiji i da se potom, ako bude potrebno, žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu koji je ranije doneo nekoliko presuda u korist Nemaca u Rumuniji.

 

Podelite ovu stranicu!