NEMANJA STJEPANOVIĆ: „Sve je to bilo legalno“

17 Nov 2017

Vest iz tužilaštva da je optužnica protiv Mladićevih jataka državna tajna i da nije za javnost samo je primer prikrivanja informacija o njegovom boravku u Srbiji tokom 15 godina bekstva od pravde

Baš sve u vezi sa procesuiranjem jataka Ratka Mladi?a (i Stojana Župljanina) je velika šarada osmišljena da bi se stvorila slika odlu?nosti pravosu?a da se obra?una sa pomaga?ima haških begunaca, a u isto vreme prikrila svaka uloga države u njihovom skrivanju. Poslednja informacija koja stiže iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva da je optužnica protiv Mladi?evih jataka državna tajna i da nije za javnost (vrlo je mogu?e, da se odmah razumemo, da se radi o pukoj aljkavosti službenika tužilaštva u klasifikovanju dokumenata) – samo je ilustrativan primer prikrivanja informacija o boravku optuženog ratnog zlo?inca u Srbiji tokom 15-ogodišnjeg bekstva od pravde. Stvar je, ina?e, mnogo ozbiljnija.

Optužnica koja je sada ozna?ena državnom tajnom podignuta je 2006. godine protiv 11 lica i ve? dugo je javni dokument, a njeni navodi mogu se videti i u tako?e javnim presudama iz tog predmeta. Kad smo kod presuda, u tom procesu ih ima ?etiri – prvostepena kojom je jedan jatak osu?en ne zbog „jatakovanja“ ve? zbog nedozvoljenog držanja oružja, dok su ostali oslobo?eni; zatim je tu postupak koji je žalbom vra?en na po?etak; onda je doneta presuda u ponovljenom postupku kojom je desetoro optuženih (prvooptuženi Jovo ?ogo u me?uvremenu je preminuo) oslobo?eno zbog zastare; i kona?no imamo presudu Apelacionog suda koji je devetoro optuženih oslobodio krivice zbog nedostatka dokaza, a samo jednog – Marka Lugonju – osudio na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci sa rokom provere od godinu dana.

Ina?e, svi jataci Mladi?a i Župljanina, nema ih mnogo, dobili su uslovne kazne od po šest meseci, sa rokom provere od godinu do dve godine, i to samo oni koji su priznali krivicu i nagodili se sa tužilaštvom. Dopaš?e, dakle, zatvora samo ako u periodu kušnje ponovo budu skrivali haške begunce koji su, na njihovu sre?u, u vreme izricanja pravosnažnih presuda bili odavno pohapšeni. Niko, prema tome, nije drasti?no osu?en, država se potrudila da se nikome ne zameri. Zašto? Zato što zna da je i sama umešana i da bi optuženi i osumnji?eni mogli da progovore o umešanosti državnih struktura u skrivanje.

Na primer, jedan od optuženih – Blagoje Govedarica, bivši stariji vodnik Vojske Jugoslavije (VJ) – tokom svedo?enja je rekao da su Mladi?evu ku?u obezbe?ivali pripadnici 30. kadrovskog centra VJ, istog onog u kojem su tokom rata bili angažovani visoki oficiri Vojske Republike Srpske, koji su u?estvovali u genocidu i najtežim ratnim zlo?inima primaju?i platu iz Beograda. Pripadnici 30. kadrovskog centra, rekao je, boravili su u beogradskoj kasarni Top?ider i odande odlazili na zadatak ?uvanja begunca od pravde. „Bio sam“, rekao je Govedarica, „poslednja karika u lancu komande i nije bilo nižih oficira od mene“. Te re?i svojevrsna su pretnja da bi, u slu?aju da ga ne oslobode, mogao da kaže još koju re? o karikama iznad sebe.

Jedna od tih bitnih i viših karika u lancu bio je Branislav Puhalo, šef Mladi?evog obezbe?enja zaduženog za skrivanje. Svedo?e?i u procesu protiv jataka, Puhalo je rekao da je ceo državni vrh, uklju?uju?i „predsednika države, Ministarstvo odbrane i Generalštab“ znao da 30. kadrovski centar ?uva Mladi?a i da za to prima dnevnice od vojske. Ne samo to, Puhalo je rekao i da je Mladi? ?uvan „na osnovu ukaza Slobodana Miloševi?a“, a nakon njegovog silaska s vlasti „po nalogu nekog iz državnog vrha“. I on je nedore?en, ne govori ko je taj iz državnog vrha, odgovor ?uva kao pretnju da bi svašta mogao da kaže ako i njega optuže.

Protiv Puhala je, ina?e, vo?ena istraga zbog skrivanja Mladi?a, a zajedno sa njim predmet istrage bili su i Nebojša Pavkovi?, bivši na?elnik Generalštaba VJ i Aco Tomi?, šef vojne tajne službe. Istraga je, naravno, u nekom ?asu obustavljena, o?ito iz opreza da se klupko ne odmota predaleko.

Suština cele pri?e o ?uvanju Ratka Mladi?a dok je bežao od Haškog tribunala krije se u nekoliko re?i iskaza Puhala pred sudom: „Sve je to bilo legalno. Imali smo nekoliko vozila, 20 zolja, sanduke municije, kao da smo krenuli u Sinaj. Mladi? se 2001. godine slobodno kretao po Beogradu, išli smo na fudbalske utakmice, u MUP, u restorane“. Još jednom: sve je to bilo legalno.

U optužnici protiv desetorice (bar tako je preneto u presudi jatacima u ponovljenom postupku na strani 9), navodi se da se i sam Mladi?, ne samo njegovi ?uvari, skrivao „u vojnom objektu VJ i Vojske SCG na Top?ideru“ najkra?e od novembra 2000. do juna 2002. godine. Možda je upravo zato optužnica proglašena državnom tajnom. U istom dokumentu navodi se da je Mladi?u hrana dopremana iz vojnih skladišta, a da je sve vreme od vojske primao penziju, koju su umesto njega podizali jataci.

Ovde je naveden samo mali deo indikatora i dokaza o u?eš?u državnih struktura u skrivanju Mladi?a. Ima toga još. Ipak, pravosudni rezultat je – jedna obustavljena istraga, optužnica koja pokriva period skrivanja od 2000. do 2005. godine i kona?na presuda koja osloba?a devetoricu optuženih i osu?uje samo Marka Lugonju koji je Mladi?a skrivao „u toku novembra meseca 2002“.

Nakon toga, još dve presude, ve? rekosmo sa uslovnim kaznama nakon priznanja krivice, iz kojih se može shvatiti da je od februara do aprila 2006. godine Mladi?a ?uvao ro?ak njegove žene Bosiljke – Miroslav Jegdi? – a onda ga je preuzeo i o njemu brinuo ro?ak Branislav Mladi?, u ?ijoj je ku?i u zrenjaninskom selu Lazarevo u maju 2011. godine kona?no uhapšen. Punih pet godina kod ro?aka na selu, bez ikakve pomo?i i podrške državnih struktura. Kako da ne.

I u procesima protiv Župljaninovih jataka ?ulo se dosta toga, ali je bilo kakva reakcija istražnih organa izostala, pa je tako recimo ostalo nepoznato ko je beguncu izdao legalne i validne isprave sa lažnim imenima. Dokumenti su, upadljivo je, izdati u Ba?koj Palanci, mestu u kojem su igrom slu?aja ro?eni i tamo zapo?eli politi?ko-policijske karijere Jovica Staniši? i Mihalj Kertes.

Pri?a o skrivanju Ratka Mladi?a i drugih optuženika za ratne zlo?ine važna je iz najmanje dva razloga. Prvo, ona pokazuje da državne strukture, prevashodno vojne i policijske, nikada nisu o?iš?ene od u?esnika ratova i po?inilaca ratnih zlo?ina. I drugo, pokazuje kontinuitet u odnosu vlasti Srbije prema doga?ajima iz devedesetih. Zato nikoga ne treba da ?udi što država one koje je skrivala od pravde nakon odsluženih kazni do?ekuje kao heroje. Pun krug je tako pre?en, bez obzira što su se tokom godina politi?ari na vlasti menjali. Srbijom sasvim izvesno ne vladaju (samo) oni koje vidimo na televiziji.

Autor je istraživa? Fonda za humanitarno pravo

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!