NEMANJA STJEPANOVIĆ: Prvo o prošlosti, pa o Ikei

02 Sep 2017

Povodom intervjua sa bivšim poslanikom SNS Momirom Stojanovićem u Danasu

U dnevnom listu Danas 29. avgusta 2017. godine objavljen je intervju sa Momirom Stojanovi?em, na?elnikom Odseka bezbednosti Prištinskog korpusa VJ u vreme NATO intervencije na SRJ 1999. godine.

U uvodu intervjua predstavljen je kao “bivši poslanik Srpske napredne stranke i bivši predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i aktuelni odbornik Grupe gra?ana ‘Iskreno za Niš’ u niškoj skupštini”. Verovatno je još mnogo toga – otac, suprug, sin, stru?njak za bezbednost – ali najve?i pe?at u karijeri zasigurno je ostavio kao bezbednjak Prištinskog korpusa, o ?emu svedo?e izjave svedoka i vojna dokumentacija.

Stojanovi? u intervjuu Danasu razotkriva strukturu i prirodu vlasti Srpske napredne stranke, a predstavlja se kao svojevrsni društveni i moralni autoritet za teme bezbednosti, politike, privrede.

Najmanje dve krivi?ne presude, me?utim, vide ga sasvim druga?ije. Haške sudije u presudi Milanu Milutinovi? i drugima Stojanovi?a nazivaju “neverodostojnim svedokom”, a u prvostepenoj presudi Vlastimiru ?or?evi?u njegove tvrdnje ocenjene su kao “neuverljive” i “besmislene”.

No, važnije od svega je kakva je bila ratna uloga novope?enog opozicionara, posebno u Operaciji Reka vojske i policije tokom koje je u ?akovi?kim selima Meja, Korenica, Dobroš i Ramoc ubijeno 350 albanskih civila, me?u kojima je 36 maloletnih de?aka. Ve?ina tela prona?ena je 2001. godine u jednoj od batajni?kih masovnih grobnica. Re? je o najve?em masovnom ubistvu po?injenom tokom NATO intervencije i jednoj od najobimnijih akcija proterivanja civila. Celokupno stanovništvo ?etiri pomenuta sela po nare?enju i u organizaciji vojske i policije proterano je u Albaniju, na granici su im oduzeta dokumenta, ku?e uništene (Korenica, na primer, bila je spaljena do temelja), a imovina oplja?kana.

Fond za humanitarno pravo je pre otprilike dve godine u dosijeu Operacija Reka predstavio detalje o napadu od 27. i 28. aprila 1999. godine na albanska sela u okolini ?akovice i objavio sve raspoložive dokaze o ulozi Momira Stojanovi?a u tim doga?ajima. U odgovoru na sasvim uopšteno pitanje novinarke Danasa o umešanosti u “zlo?ine nad albanskim civilima” i optužnici Osnovnog suda u ?akovici na osnovu koje je za Stojanovi?em (i još 16 osoba) raspisana crvena Interpolova poternica, on kaže da se radi o jednoj vrsti “reciprociteta”, odnosno pokušaju da se umiri kosovska javnost zbog po?etka rada Specijalnog suda za OVK. Originalno objašnjenje, koje me?utim i dalje ne govori ništa o njegovoj ulozi u po?injenju i prikrivanju ratnih zlo?ina.

Na šta bi Stojanovi? zapravo trebalo da odgovori? Prvo, kakvu je ulogu imao u planiranju Operacije Reka? Drugo, da li su jedinice pod njegovom komandom ubijale i proterivale albanske civile, rušile i plja?kale njihove ku?e? Tre?e, da li je preduzeo nešto da kazni po?inioce zlo?ina i, što bi se reklo, zašto nije?

Dokazi koji su izvedeni u dva haška procesa, a Fond za humanitarno pravo ih u dosijeu Operacija Reka objedinio i dopunio, ukazuju na to da je Momir Stojanovi? imao ulogu u planiranju napada na sela doline Caragoj. Jedan od svedoka, bivši oficiri VJ Nike Peraj, svedo?io je da je Stojanovi? zagovarao napad na ?akovi?ka sela u znak odmazde za ubistvo njegovog ro?aka Milutina Praš?evi?a (ina?e policajca iz ?akovice) i da je tom prilikom najavio da ?e biti “eliminisano bar 100 glava i spaljene sve ku?e”.

Zatim, Momir Stojanovi? je bio direktno nadre?en 52. bataljonu Vojne policije, jedinici koja je u?estvovala u Operaciji Reka i po?inila zlo?ine. U selima Dobroš i Ramoc pripadnici te jedinice su, recimo, odvojili ?etiri albanska civila i predali ih pripadnicima policije koji su ih potom ubili. Osim toga, vojnici Stojanovi?u pot?injenog bataljona u?estvovali su u najmanju ruku još i u proterivanju albanskog stanovništva.

Kona?no, Stojanovi? je bio obavezan da kao na?elnik Odseka bezbednosti istraži zlo?ine koje su po?inili pripadnici Prištinskog korpusa, ali i policije i paravojnih grupa koje su u?estvovale u napadu. U presudi Vlastimiru ?or?evi?u navodi se slede?e: “Ve?e konstatuje da se iz dokaza koje je dobilo može jedino zaklju?iti da je Momir Stojanovi? bio obavešten o zlo?inima koje su pripadnici VJ, MUP i drugih srpskih snaga po?inili tokom operacije Reka, ali da nije preduzeo nikakve mere da o njima pokrene istragu, što je suprotno obavezama koje mu njegova funkcija name?e”.

Da je upitan o svemu navedenom, Stojanovi? bi verovatno ponovio odgovore date pred Tribunalom u Hagu – da je za pomenuta ubistva ?uo tek kada je po?elo su?enje Milutinovi?u i drugima, dakle najranije u julu 2006. godine. Punih sedam godina, dakle, najviši obaveštajni oficir Prištinskog korpusa ostao je neobavešten o ubistvu 350 ljudi u operaciji koju je njegov korpus predvodio. Da stvar bude gora, dve od tih sedam godina (2003-2004) proveo je na mestu na?elnika Uprave bezbednosti VJ, odnosno direktora Vojnobezbednosne agencije.

Naravno, argument da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno stoji u ovom slu?aju, ali bi, budu?i da postoji mnogo dokaza koji govore o odgovornosti intervjuisanog, razgovor radije mogao da po?ne pitanjem “gde ste bili i šta ste radili 27. i 28. aprila 1999. godine” umesto “da li je partokratija klju?ni problem današnje Srbije”? Nije opozicija sve što govori protiv vlasti i kriti?ki nastrojen deo javnosti morao bi to neprestano da ima u vidu.

Autor je istraživa? Fonda za humanitarno pravo

(Danas, Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!