NEMANJA NENADIĆ: Propuštena jedinstvena prilika za obračun sa korupcijom

03 Feb 2017

"Nema razloga za optimizam da će poslednja u nizu afera u Srbiji, fotografija ministra zdravlja Zorana Lončara sa bivšim vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, dobiti epilog"

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadi? kaže da nema razloga za optimizam da ?e poslednja u nizu afera u Srbiji, fotografija ministra zdravlja Zorana Lon?ara sa bivšim vo?om Zemunskog klana Dušanom Spasojevi?em, dobiti epilog.

Nenadi? u Intevjuu nedelje RSE govori o odsustvu napretka u borbi protiv korupcije, te podacima koji proizilaze iz najnovijeg izveštaja te organizacije po kojma, uprkos obe?anjima vlasti da ?e se izboriti sa ovim problemom, Srbija stagnira ve? godinama.

RSE: Prema najnovijem izveštaju Transparensi internešenela, Srbija je na 72. mestu po indeksu percepcije korupcije od 176 rangiranih zemalja. Obra?un sa sistemskom korupcijom bio je jedno od obe?anja na kojima je, pored ostalog, Aleksandar Vu?i? dobio izbore. Šta nam ovi podaci govore?

Nenadi?: Predstava, koja vlada u Srbiji o korumpiranosti naših institucija i službenika je manje-više ista ve? duži niz godina, dakle od 2008. godine. Me?utim, ono što zaista treba da nas brine, još i više, jeste to što se ni u stvarnosti ne dešavaju neke promene koje bi mogle da nas dovedu do zaklju?ka da kažemo da je korupcija sada bitno manja nego što je bila i da su sve te najave donele neke rezultate. Moj utisak je da se percepcija kvalifikovanih ispitanika ne menja bitno, upravo zato što nema promena ni u praksi.

Naravno, to je nešto što treba da nas zabrine, ne samo zato što je korupcija po definiciji loša, i što loše uti?e na ostvarivanje ljudskih prava i na ekonomiju svake zemlje, ve? i više zato što je ovo bila jedinstvena prilika da se Srbija obra?una sa korupcijom i to po najmanje dva osnova. Prvi osnov je politi?ka volja, kombinovana sa ogromnom koncentracijom mo?i. Sa druge strane, to je doba u kojem smo bili izloženi i skriningu EU, dakle nekoj vrsti pritiska sa strane. Priliku za sada nismo iskoristili.

RSE: Možemo li onda govoriti o postojanju stvarne politi?ke volje?

Nenadi?: Politi?ka volja se nije pokazala tamo gde je bila potrebna. O tome je najbolje govoriti po konkretnim primerima, šta su institucije mogle i morale da urade u okviru svojih nadležnosti. Možemo po?i od jednostavnih stvari. Recimo, kaže se da je borba protiv korupcije prioritet, evropske integracije su prioritet. Dovoljno je da pogledamo one zvani?ne izveštaje, recimo Agencije za borbu protiv korupcije, o primeni antikorupcijske strategije ili izveštaje koji poti?u iz same Vlade, o tome koliko je ostvareno u okviru poglavlja 23. ?ak ni na tom formalnom nivou nije ostvaren ogroman deo aktivnosti koje su bile predvi?ene.

Mnogi zakoni nisu predloženi. Recimo, Zakon o lobiranju koji je planiran još davno. Zakon o finansiranju stranaka je trebalo izmeniti, u prvobitnim planovima, još do kraja 2014. godine. Prošlo je ve? nekoliko rokova za usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Osim zakonodavne aktivnosti, primena zakona u praksi se nije dešavala. To je odsustvo politi?ke volje ili možda prisustvo politi?ke volje na pogrešan na?in. Dakle, snažno demonstriranje politi?ke volje, u pravcu da se zakon ne primeni.

RSE: Javnost je upravo zate?ena informacijama o ministru Zlatiboru Lon?aru. To nije prvi put da se on dovodi u vezu sa mafijom. Kako ste doživeli njegova objašnjenja za poslednji slu?aj, fotografiju sa bivšim vo?om Zemunskog klana, da je slu?ajno bio na kafi sa Dušanom Spasojevi?em?

Nenadi?: To zvu?i dosta neuverljivo. Problem je naravno što pravosu?e nije dalo svoju re? o tim mogu?im vezama i njihovim implikacijama još 2003. godine, ili ve? kada je bilo su?enje grupi koja je organizovala ubistvo premijera Zorana ?in?i?a. I tada je pomenuta ta veza, ?ini mi se. Ta stvar nije ispitana kako je valjalo i onda se kasnije ušlo u celu tu pri?u sa nerazjašnjenim okolnostima. On je postao ministar. Re?eno je da tu nema ništa sporno, a sada se pojavljuju slike.

Kako god bilo, svako je nevin dok se ne dokaže suprotno. Generalno, ovakva situacija je loša za imidž zemlje i same Vlade. Sa politi?ke strane, pitanje se može razrešiti politi?kim sredstvima. Unutar same Vlade moraju da vide da li je u redu da ?ovek, koji se sumnji?i za vezu sa takvim ljudima, i dalje bude ministar. Sa stanovišta zakona, mislim da je klju?no videti da li je ministar zdravlja obavljao taj posao kako valja.

Pre nekih godinu dana bilo je najavljeno veliko renoviranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih centara. Bila je sprovedena javna nabavka radova, koja je u najmanju ruku ?udna. Bilo je promena ponude u toku postupka, veoma mala konkurencija, suprotno svakom o?ekivanju. ?ini se, sa dosta jasnom namerom, da ?itava stvar bude iskorištena u predizborne, promotivne svrhe. Voleo bih da takve stvari budu dovedene do kraja.

RSE: Da li o?ekujete da ?e slu?aj sa fotografijama biti doveden do kraja?

Nenadi?: Realno, ne. Nema nekog razloga za optimizam po pitanju razrešenja afera u Srbiji. Naprotiv, obi?no gra?ani ostanu uskra?eni za odgovor i ostane da lebdi ?itava stvar nerazjašnjena do neke prve prilike. To je na kraju i deo konteksta u kom su te fotografije objavljene.

One su objavljene o?igledno zbog toga što je nastao neki politi?ki sukob. U ovom konkretnom slu?aju izme?u gospodina Velimira Ili?a i stranke sa kojom je bio u koaliciji, odnosno Nove Srbije i Srpske napredne stranke (SNS). Da se nije desio taj sukob oko postavljanja na mesto direktora javnog preduze?a, ništa od ovoga se ne bi našlo u javnosti.

To je ono što govori o klimi za vladavinu prava u Srbiji, najšire gledano. Zna?i, loše stvari stoje, ne postoji navika državnih organa da rasvetljavaju sve ?injenice, ne postoji dovoljno odgovornosti kod politi?ara da polažu ra?une gra?anima, i za ono što su uradili i za ono što nisu uradili. Na kraju, ne postoji ni kod gra?ana dovoljno razvijena svest da imaju pravo da od politi?ara traže ve?u odgovornost.

RSE: Nemogu?e je ne pomenuti slu?aj nekada najbogatijeg gra?anina, Miroslava Miškovi?a. Presuda se ?eka. Njegov sin Marko je osu?en na tri godine. To je daleko manje od utiska kada je najavljivano i kada su oni privo?eni. ?ini se da je vlast, odnosno premijer, bio rešen da dokaže odgovornost Miškovi?a. Šta se u me?uvremenu desilo?

Nenadi?: Tu prvo treba da se zna da je Miškovi? medijski optuživan, pogotovo u politi?kom kontekstu, za neke stvari koje bi zaista bile relevantne za borbu protiv korupcije da su našle i u optužnici. Vu?i? je govorio o tome da su neki ministri primali nekoliko desetina hiljada evra mese?no da bi radili za Miškovi?ev interes. Me?utim, ništa od toga se nije našlo u optužnici koja je aktuelna. Ne znam da li je bilo i?ega po krivi?nim prijavama i da li je taj slu?aj ispitivan. Zato je jako teško govoriti o slu?aju Miškovi?, kao o slu?aju borbe protiv korupcije.

Taj slu?aj je tako?e povezan sa borbom protiv korupcije zato što se o Miškovi?u govorilo u nekim izveštajima Antikorupcijskog saveta, ali ni po tim izveštajima nisu okon?ane istrage, ili optužnice nisu dovedene do kraja.

RSE: U vreme kada su Naprednjaci (SNS) dolazili na vlast, na udaru je bila (bez potrebe da bilo koga amnestiramo) Demokratska stranka, odnosno ljudi iz prethodne vlasti. Niko nije osu?en do danas. Da li to govori da su optužbe iz redova aktuelne vlasti bile samo kampanja?

Nenadi?: Zaista je jako teško proceniti šta se tu sve dogodilo. Deluje kao da jeste bila kampanja, me?utim, ostaje pitanje da li su ljudi, koji su tu kampanju vodili, podneli i neke krivi?ne prijave?

Slede?i korak je pravosu?e, odnosno, prvo tužilaštvo, a potom i sudovi. ?ini mi se da uverenje kod tužilaca da treba da vode postupke po svojoj savesti i da obuhvate optužnicama sve ono za šta postoje elementi krivice još nije dovoljno jako. Kako se ta?no mehanizam odvija, da li je u pitanju cenzura ili autocenzura, to treba videti sa nekim od ljudi koji su u taj proces neposredno uklju?eni.

I najzad, ako govorimo o politi?kom aspektu, nije tajna da linija podele izme?u bivših i sadašnjih vlasti nije baš tako oštra. Da su mnogi ljudi, koji su nekada participirali, bilo personalno, bilo kroz svoje stranke u prethodnim politi?kim garniturama i vladama, sada promenili tabor i da se nalaze i u aktuelnim vlastima.

Šta god bilo, kakvi god da su politi?ari, ništa od toga ne amnestira tužioce od njihovog dela odgovornosti. ?ak i da im neko visi nad glavom i govori šta i kako da rade, na njima je sto posto odgovornosti da svoj posao obavljaju savesno. U suprotnom, treba da se povuku i da rade neki drugi posao.

RSE: Kolikom su pritisku izloženi, ako politi?ari otvoreno govore i optužuju, pred bilo kakve reakcije pravosu?a? Koliko je ono u takvoj situaciji sposobno da odgovori na ovaj izazov? I koliko su se stvari promenile od 2008. godine?

Nenadi?: O?igledno je da nisu dovoljno i o?igledno je da nisu ispravljene ni neke od najkrupnijih grešaka iz reforme koju smo imali 2009. godine – takozvani opšti izbor sudija i tužilaca, koji je obavljen po sumnjivim kriterijumima i na nedovoljno transparentan na?in. Ako znamo šta se dešavalo tada, vidimo da greške nisu u potpunosti ispravljene.

Nedavno su predlagane sudije, u odre?enoj meri i tužioci, gde tako?e nisu bili poštovani propisani kriterijumi, ili nisu bile dostupne sve informacije. Drugim re?ima, ono što je bio politi?ki ambijent i zadatak politi?ara, a to je donošenje propisa i pojašnjenje, propisivanje kako se te odluke moraju doneti, nije dovedeno do kraja.

Jednostavno, ako govorimo o pritiscima, mi možemo suditi na osnovu ishoda. Sve dok neko iz samog pravosu?a ne progovori da li je pritisaka bilo ili nije. Najstrašnije bi bilo da uopšte i nema pritisaka, a da se ne preduzima sve ono što može da se uradi na osnovu zakona.

RSE: Da li se ovo što govorite o pravosu?u može preneti i na medije, na slobodu medija kao jedan od preduslova uspešne borbe protiv korupcije?

Nenadi?: Stanje u medijima zavisi od više faktora. Neki su politi?ki, neki su ekonomski. ?injenica je da u politi?kom delu i o onome što može da se uradi zakonima i njihovom primenom, nije ura?eno sve što je bilo predvi?eno, ni onom medijskom strategijom iz 2011. godine, ni zakonima koji su doneti potom. Pokazalo se da neke pozitivne promene koje su nagoveštene, poput recimo finansiranja medija putem konkursa, nisu dale željene i o?ekivane rezultate. Zna?i, nešto treba menjati. Vidimo da neki delovi tih propisa nisu ?ak ni sprovedeni do kraja. TANJUG je jedan od primera.

Generalno gledano, mislim da i u medijima nedostaje malo hrabrosti da se neke teme otvore. Ako je tako, verujem da za to ima razloga koji se verovatno ti?u finansijske prirode i uticaja države na to da mediji mogu da funkcionišu.

RSE: U kakvoj su poziciji kontrolna tela?

Nenadi?: Izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije su prili?no paradigmati?an slu?aj, gde jedno Vladino telo objavljuje izveštaje u kojima su sumnje za korupciju, a onda to ostane bez adekvatne reakcije, što Tužilaštva, što same te Vlade. Kada je re? o nezavisnim organima, stvari ne stoje ništa bolje, odnosno može se re?i da su ?ak i pogoršane.

Godinama unazad, još od 2004. godine, kada su po?ela da se uspostavljaju ta tela, oni su dostavljali redovno izveštaje Skupštini, koje tamo niko nije ni razmatrao. Onda smo uspeli da izvršimo pozitivan uticaj na zakonodavstvo, pa je uneta obaveza i procedura kako se ti izveštaji razmatraju. To je bilo 2010. godine. Nakon toga je krenulo razmatranje, gde se otprilike sve svodilo na to da potapšu po ramenu te nezavisne i kažu im kako su dobro uradili posao. Skupština ništa nije preduzimala da otkloni sve te probleme na koje su ovi organi ukazivali.

Onda smo imali, godinu ili dve, neka pozitivna iskustava, gde su ?ak formulisani relativno dobri zaklju?ci Narodne skupštine. Zatraženo je od Vlade da se izjasni po tome šta je uradila. A onda je Skupština zaboravila na te svoje zaklju?ke, nije prozivala Vladu na odgovornost.

Nedavno smo ukazali na izveštaje nezavisnih državnih organa za 2013. godinu. Vlada je izvestila samo o tome šta je ura?eno po preporukama iz skupštinskog zaklju?ka koji se odnosi na ombudsmanov izveštaj. Za ostale organima ne, ni za Poverenika, ni za Agenciju za borbu protiv korupcije. A gde su izveštaji za 2014. i 2015. godinu?

RSE: Kažete da ni kod gra?ana nije dovoljno razvijena svest da imaju pravo da od politi?ara traže ve?u odgovornost. Možemo li kao argument protiv uzeti slu?aj Savamala, ali onda i na njemu ?itati odnos vlasti prema zahtevima gra?ana?

Nenadi?: To je dobar primer, zato što u skorije vreme nismo imali druge situacije gde se ve?i broj gra?ana pobunio i podigao glas zbog toga što organi vlasti nisu uradili ono što im je bila nadležnost. Sa te strane, slu?aj Savamala pokazuje da i dalje postoji neka energija u narodu i me?u gra?anima, neka svest o tome da vlast treba da bude odgovorna.

Naravno, bilo bi dobro da je više situacija u kojima su gra?ani spremni da prepoznaju problem, da dignu glas i zatraže da organi vlasti budu odgovorniji prema njima. I bilo bi dobro kada bio sve to imalo nekog krajnjeg efekta da vlasti reaguju druga?ije.

RSE: Da li to što izostaje odgovor pravosu?a na slu?aj Savamala, a sa druge strane imamo munjevitu reakciju na tužbu ministra Stefanovi?a protiv nedeljnika NIN, može biti ogoljen pokazatelj uticaja vlasti na pravosu?e?

Nenadi?: Zadržao bih se na prvom primeru. Prvi primer je odsustvo reakcije za nešto što se, po svim dostupnim dokumentima, ?ini kao prili?no ?ista stvar da postoji neka krivi?na odgovornost, gde su ?ak i u javnom diskursu ozna?eni potencijalni krivci. Optužnice za sada o?igledno nema. U celom tom kontekstu, to zaista deluje kao da je reakcija Tužilaštva izostala zbog politi?kih implikacija doga?aja.

Kada je pak re? o drugom slu?aju, o privatnoj tužbi, imam svoje mišljenje o tome kakva je presuda, ali u svakom slu?aju je dobro da se presude donose brzo. Postoji i postupak po žalbi. Nadajmo se da ?e i on biti jednako brz.

RSE: Povezujete korupciju sa ja?anjem populizma u svetu. U izveštaju upozoravate da populisti?ki i autokratski lideri ?eš?e uvode korumpirane sisteme u zemljama koje obe?avaju da ?e reformisati. Da li bi se to moglo re?i i za situaciju u Srbiji?

Nenadi?: Mislim da i za Srbiju postoje opasnosti ove vrste, zato što nema trend ja?anja institucija. Naprotiv, ima tendencije u obrnutom pravcu. Mislim da Srbija sve više ima problem u kulturi komunikacije i dijaloga u javnoj sferi. Ta kultura nije nikada bila na visokom nivou i treba da se gradi brižljivo. ?ini mi se da sada idemo u potpuno obrnutom pravcu.

Drugi trend je onaj koji se odnosi na polaganje ra?una. Nekako je najbitnije da se stvori pozitivna slika, imidž nosioca vlasti. To je uvek prevashodno pitanje marketinga, a ne kakvi su njihovi realni rezultati u odnosu na ono što je bilo propisano zakonima i u odnosu na ono što su sami obe?ali. Jednom, kada se u?e u taj kontekst, onda je jako teško vratiti stvari na neki normalan kolosek, gde svaki nosilac vlasti polaže ra?une za ono što je bila njegova odgovornost.

RSE: Koliko su danas u pravu oni koji smatraju da ?e proces evropskih integracija na koncu dovesti do napretka, ako imamo u vidu krizu Evropske unije?

Nenadi?: Dosadašnja iskustva su bila takva da je proces evropskih integracija dovodio do napretka mnogih zemalja. Neke su to iskoristile više, neke manje. Mi ?emo, ako EU opstane u nekom obliku u kojem je sada znamo, biti izloženi toj vrsti poja?anog nadzora, verovatno u nekom dužem periodu nego što su to bile Hrvatska, Bugarska ili Rumunija, a pogotovo one zemlje pre njih. To nam daje veoma dobru šansu da napravimo neke promene u našem sistemu.

Ono što mene u celoj pri?i zabrinjava jeste to što kod naših ljudi na vlasti, pa ?ak i generalno u društvu, prevla?uje stav da je bitno da se što pre otvore i zatvore poglavlja, a manje se gleda na mogu?e koristi od samog procesa i na neke suštinske promene. Vide?emo da li ?e, pogotovo u kontekstu slabljenja EU, oni imati dovoljno daha da istraju na stavu da Srbija treba da ostvari neke suštinske promene, ili ?e se zadovoljiti nekim politi?kim ustupcima oko stvari koje su možda prioritet spoljne politike koju EU ima u odnosu na nas.

RSE: O?ekujete li da ?e borba protiv korupcije biti “adut” i u predstoje?oj kampanji za predsedni?ke izbore?

Nenadi?: Predsednik nema velika ovlaš?enja za borbu protiv korupcije. Najviše što predsednik može da uradi ako se ne bude mešao u rad drugih organa i ako bude poštovao svoja ustavna ovlaš?enja je da vrati zakon u proceduru, ako na njega ima suštinske primedbe. Tomislav Nikoli? ga je koristio samo jednom i mi smo to pohvalili kao potez. On je vratio zakon koji je bio veoma problemati?an sa stanovišta jednakosti gra?ana oko otkupa odre?ene imovine u javnoj svojini. Kasnije su zakonodavci našli na?ina da te norme premoste i da kroz drugi akt prodaju tu imovinu.

(Iva Martinovi?, Slobodna Evropa / Foto: www.mc.rs)

Podelite ovu stranicu!