Nemačka: Uspon Piratske partije

09 Apr 2012

Piratska partija u Nemačkoj beleži vrtoglavi uspon, ali je, uprkos tome, mnogi i dalje ne shvataju ozbiljno. Nemački listovi komentarišu program i poteze ove mlade stranke, kao i njen zanimljiv zahtev Ustavnom sudu

Da su opšti izbori u Nemačkoj sutra, svaki deseti građanin dao bi svoj glas Piratskoj partiji, kaže anketa nedeljnika Špigel. Time bi ova mlada stranka postala četvrta snaga u zemlji, iza demohrišćana, socijaldemokrata i Zelenih, a ispred tradicionalnih partija Levice i Liberala – ovi potonji daleko su od cenzusa. Nemački Pirati su osnovani pre šest godina, a već imaju predstavnike u pokrajinskim parlamentima Berlina i Sarske oblasti.

Pirati se zalažu pre svega za slobodu informacija, pristup internetu za sve i zaštitu podataka na mreži. Osim toga, tu je i sve ono što odlikuje mlade – Pirati traže transparentnost kako bi se iskorenila korupcija, jača prava građana, besplatno obrazovanje te socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine. To je sve premalo da bi partija bila shvaćena ozbiljno, smatra komentator Koburger tageblata: „Pirati ne daju konkretne odgovore na mnoge teme – umesto toga rado koketiraju svojim neznanjem. Ko u političkoj branši želi da bude shvaćen ozbiljno, mora da izvodi precizne odgovore iz svojih uverenja – najkasnije onda kada preuzme političku odgovornost.“

Piratska partija ne mari mnogo za tradiciju

Tako su Ustavnom sudu podneli zahtev za odbacivanje zakona prema kojem je zabranjeno javno plesati na Veliki petak. Sud u Karlsrueu je zahtev vratio, jer najpre treba da se izjasni niža, pokrajinska instanca. Pirati su juče, na Veliki petak po Gregorijanskom kalendaru, planirali proteste, ali su oni redom zabranjeni. Religija ne sme da se upliće u građanske slobode – tako mladi političari pravdaju svoj zahtev.

„Nije problem sumnjati u veru, ali jeste problem ravnodušnost velikog dela bezbožnika“, piše tim povodom Švebiše cajtung. „Nepromišljeni – a izuzetak nisu ni u Piratskoj partiji – još jednom pre Uskrsa forsiraju svoj zahtev da se dozvoli ples i na godišnjicu smrti Isusa Hrista. To nije izolovani slučaj, svuda manjka poštovanja za osećanja i svetinje još uvek velikog broja ljudi. Pri tome nedostaje upravo tolerancije koju kritičari traže od crkve.“

Mitelbajeriše cajtung piše da su Nemci trenutno oduševljeni Piratima samo zato što su duboko razočarani u druge partije. „Jedino su vozovi koji kasne omiljeniji objekat psovki i kletvi od politike i političara. Ali šta mi zapravo hoćemo od politike? Kakvu državu hoćemo? Jaku! Hoćemo državu koja ne ostavlja 10.000 radnica Šlekera na kiši i državu koja udara packe naftnim kompanijama kada podignu cene benzina pred Uskrs. Mi zapravo hoćemo da se država stara o nama. Ali istovremeno hoćemo da zadržimo svoje slobode. Ne želimo da svako zna kojim internet stranama surfujemo, a kada telefoniramo sa najbližima, hoćemo da budemo sigurni da niko ne prisluškuje.“

Insistiranje na slobodi

U članku se dalje podseća da je još Aristotel o čoveku govorio kao o „društvenoj životinji“ – van društva žive samo zveri i bogovi. Čovek je „osuđen“ na društvo i zato „kada od države tražimo dobar život – mi ne tražimo previše. Samo, u svakodnevici svako shvata dobar život drugačije. Pirati tako traže potpunu otvorenost na svim bitnim poljima, stvarajući tako savršenu projekciju onoga što narod želi. Pa hoćemo li onda piratsku državu? Oni su do sada insistirali samo na jednom: slobodi. Daunlodovanje za sve, bez cenzure, bez karata u gradskom prevozu. To sve zvuči sjajno dok se ne zapitamo – čija sloboda mora biti žrtvovana u cilju slobode ostalih?“

Sledi i odgovor: „Ko se zalaže za kopiranje CD-ova, DVD-jeva ili knjiga verovatno ima jake lične razloge, ali očigledno ne misli kakve će biti posledice po umetnike, privredu i celo društvo. Drugi, koji se beskompromisno bore protiv izgradnje aerodromske piste, vetrenjača ili železničkih stanica u svom komšiluku – takođe svoje blagostanje stavljaju u prvi plan. Ali postoji velika razlika: Prvi crpe svoj legitimitet iz nezadovoljstva; drugi su spremni da se bore za sebe i svoja ubeđenja. Prvi traže od države slobodu da rade šta im je volja; drugi od države očekuju zaštitu od samovolje nekih trećih. Mi, dakle, ne želimo da živimo u piratskoj državi. Ipak, uspeh Piratske partije pokazuje da smo daleko od savršene države ili da jednostavno premalo ljudi uopšte razmišlja šta očekuje od jedne države.“

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!