Nemačka: Sve više siromašnih doseljenika

22 Feb 2013

U potrazi za boljim životom, u Nemačku dolazi sve više Roma iz Rumunije i Bugarske. Njihovo zbrinjavanje predstavlja veliki finansijski problem za nemačke opštine jer integracija tih doseljenika često počinje „na nuli“.

Grad Duisburg je pred bankrotom. Svaki izdatak se pomno preispituje kako bi se utvrdilo da li je stvarno neophodan. Uprkos tome, iz gradskog budžeta se za integraciju doseljenika iz jugoistočne Europe izdvaja skoro 19 miliona evra. Međutim, broj doseljenika stalno raste, a Duisburg ne može sebi da priušti povećanje izdataka za njihovu integraciju. Slična je situacija i u drugim većim nemačkim gradovima, poput Dortmunda, Kelna, Hanovera i Manhajma.

Prema jednoj analizi Nemačkog udruženja gradova, broj doseljenika koji iz članica Evropske unije – Rumunije i Bugarske dolaze iz ekonomskih razloga, u proteklih pet godina porastao je sa 64.000 na 147.000. Siromašne opštine strahuju da će se situacija još više pogoršati kada u Evropskoj uniji 2014. bude ukinuto ograničenje slobode kretanja radne snage iz tih država.

Nemačka je nova Španija

Do sada su Rumuni i Bugari sreću uglavnom tražili u zemljama na jugu Evrope, poput Španije i Italije. Ali i u time državama je, zbog finansijske krize, dramatično porastao broj nezaposlenih, pa doseljenici nemaju skoro nikakve šanse za pronalaženje posla. Zato sada dolaze u Nemačku. „Uprkos tome, na osnovu iskustava iz Španije i Italije može se reći da nema razloga za paniku“, kaže prof. dr Herbert Briker sa nemačkog Instituta za istraživanje tržišta rada. „Tamo smo videli da su se Bugari i Rumuni odlično integrisali na tržištu rada, kao njegovatelji ili u hotelijerstvu i građevinarstvu”, objašnjava profesor Briker. On ističe da migranti nisu predstavljali veće opterećenje za socijalni sistem i da je čak srazmerno malo doseljenika iz Rumunije i Bugarske bilo nezaposleno.

Profesor Briker dalje naglašava da su mnogi migranti iz članica Evropske unije, srednje ili čak visoko obrazovani. Zato on nema mnogo razumevanja za, kako kaže, „kukanje opština“ s obzirom na to da one profitiraju od doseljenika koji rade i plaćaju poreze. To mišljenje deli i poverenica za integraciju grada Duisburga Lejla Ozmal: „Kaže se da svaki visokokvalifikovani radnik zaposlenik sa sobom donosi nova radna mesta. Zato su to naši resursi, ako imamo tu radnu snagu i ako ti ljudi dolaze k nama, svejedno iz koje zemlje.“

Društveni izazov

No, visokoobrazovani doseljenici obično ne završavaju u gradovima sa visokom stopom nezaposlenosti kao što su Duisburg, Dortmund ili Manhajm. Tamo uglavnom dolaze pripadnici manjina, poput Sintija i Roma koji su u svojim domovinama diskriminisani i progonjeni. Njima se kod kuće ne omogućava obrazovanje, oni često nemaju pristup zdravstvenom sistemu i obično nemaju nikakvo zanimanje.

Oni u gradovima poput Duisburga, koji se ionako bore s posledicama zatvaranja brojnih industrijskih postrojenja, ne uspevaju da nađu posao, ali zato nalaze jeftina utočišta. Kod njih integracija počinje takoreći na nuli, kaže Lejla Ozmal:

„Tu su potrebna mesta u školama za decu, zdravstvena zaštita, kvalifikacije za tržište rada. Potreban je kompletni paket sa jako mnogo mera.“ Ona smatra da bi za to trebalo da budu stvorene pretpostavke na nacionalnom i evropskom nivou. Jer, Duisburg, kao i mnogi drugi gradovi, već sada jedva nalazi novac za ispunjavanje obaveza poput smeštaja i zdravstvene zaštite za doseljenike.

Dolazak većeg broja migranata predstavlja novi izazov za nemačko društvo, priznaje profesor Herbert Briker. Međutim, on upozorava da se ne smeju negovati klišei: „Najgore što se sada može dogoditi bilo bi da kažemo da imamo ‘dobre doseljenike’ iz zemalja poput Španije i ‘loše doseljenike’ iz Bugarske i Rumunije“.

(Martin Koh/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!