Nemačka: Sve više siromašnih doseljenika

22 Feb 2013

U potrazi za boljim životom, u Nemačku dolazi sve više Roma iz Rumunije i Bugarske. Njihovo zbrinjavanje predstavlja veliki finansijski problem za nemačke opštine jer integracija tih doseljenika često počinje „na nuli“.

Grad Duisburg je pred bankrotom. Svaki izdatak se pomno preispituje kako bi se utvrdilo da li je stvarno neophodan. Uprkos tome, iz gradskog budžeta se za integraciju doseljenika iz jugoisto?ne Europe izdvaja skoro 19 miliona evra. Me?utim, broj doseljenika stalno raste, a Duisburg ne može sebi da priušti pove?anje izdataka za njihovu integraciju. Sli?na je situacija i u drugim ve?im nema?kim gradovima, poput Dortmunda, Kelna, Hanovera i Manhajma.

Prema jednoj analizi Nema?kog udruženja gradova, broj doseljenika koji iz ?lanica Evropske unije – Rumunije i Bugarske dolaze iz ekonomskih razloga, u proteklih pet godina porastao je sa 64.000 na 147.000. Siromašne opštine strahuju da ?e se situacija još više pogoršati kada u Evropskoj uniji 2014. bude ukinuto ograni?enje slobode kretanja radne snage iz tih država.

Nema?ka je nova Španija

Do sada su Rumuni i Bugari sre?u uglavnom tražili u zemljama na jugu Evrope, poput Španije i Italije. Ali i u time državama je, zbog finansijske krize, dramati?no porastao broj nezaposlenih, pa doseljenici nemaju skoro nikakve šanse za pronalaženje posla. Zato sada dolaze u Nema?ku. „Uprkos tome, na osnovu iskustava iz Španije i Italije može se re?i da nema razloga za paniku“, kaže prof. dr Herbert Briker sa nema?kog Instituta za istraživanje tržišta rada. „Tamo smo videli da su se Bugari i Rumuni odli?no integrisali na tržištu rada, kao njegovatelji ili u hotelijerstvu i gra?evinarstvu”, objašnjava profesor Briker. On isti?e da migranti nisu predstavljali ve?e optere?enje za socijalni sistem i da je ?ak srazmerno malo doseljenika iz Rumunije i Bugarske bilo nezaposleno.

Profesor Briker dalje naglašava da su mnogi migranti iz ?lanica Evropske unije, srednje ili ?ak visoko obrazovani. Zato on nema mnogo razumevanja za, kako kaže, „kukanje opština“ s obzirom na to da one profitiraju od doseljenika koji rade i pla?aju poreze. To mišljenje deli i poverenica za integraciju grada Duisburga Lejla Ozmal: „Kaže se da svaki visokokvalifikovani radnik zaposlenik sa sobom donosi nova radna mesta. Zato su to naši resursi, ako imamo tu radnu snagu i ako ti ljudi dolaze k nama, svejedno iz koje zemlje.“

Društveni izazov

No, visokoobrazovani doseljenici obi?no ne završavaju u gradovima sa visokom stopom nezaposlenosti kao što su Duisburg, Dortmund ili Manhajm. Tamo uglavnom dolaze pripadnici manjina, poput Sintija i Roma koji su u svojim domovinama diskriminisani i progonjeni. Njima se kod ku?e ne omogu?ava obrazovanje, oni ?esto nemaju pristup zdravstvenom sistemu i obi?no nemaju nikakvo zanimanje.

Oni u gradovima poput Duisburga, koji se ionako bore s posledicama zatvaranja brojnih industrijskih postrojenja, ne uspevaju da na?u posao, ali zato nalaze jeftina uto?išta. Kod njih integracija po?inje takore?i na nuli, kaže Lejla Ozmal:

„Tu su potrebna mesta u školama za decu, zdravstvena zaštita, kvalifikacije za tržište rada. Potreban je kompletni paket sa jako mnogo mera.“ Ona smatra da bi za to trebalo da budu stvorene pretpostavke na nacionalnom i evropskom nivou. Jer, Duisburg, kao i mnogi drugi gradovi, ve? sada jedva nalazi novac za ispunjavanje obaveza poput smeštaja i zdravstvene zaštite za doseljenike.

Dolazak ve?eg broja migranata predstavlja novi izazov za nema?ko društvo, priznaje profesor Herbert Briker. Me?utim, on upozorava da se ne smeju negovati klišei: „Najgore što se sada može dogoditi bilo bi da kažemo da imamo ‘dobre doseljenike’ iz zemalja poput Španije i ‘loše doseljenike’ iz Bugarske i Rumunije“.

(Martin Koh/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!