Nemačka: Sve veći nedostatak stručne radne snage

05 Jun 2012

Nemačka agencija za rad jednom mesečno predstavlja izveštaj o situaciji u toj oblasti. I dok je taj izvještaj u vremenima rastuće nezaposlenosti spadao u naročito neprijatne, poslednjih godina to se promenilo

Dok se broj nezaposlenih u Nemačkoj smanjuje, raste broj novih radnih mesta. U maju je taj broj iznosio skoro pola miliona što je za oko 29.000 više u odnosu na isti period prošle godine. Posebno velika potražnja je za stručnom radnom snagom u oblasti mehanotronike, u elektro i metalskoj oblasti, u proizvodnji mašina i automobila, u logistici, potom u zdravstvu i u trgovini. Stručnjaci su takođe potrebni i u IT oblasti. Bernhard Roleder, glavni rukovodilac Strukovnog udruženja Bitkom kaže da postoji 38.000 slobodnih radnih mesta i kako on naglašava „nepopunjenih“: „Mi u našoj branši pravimo promet manji za oko 1,5 milijardi evra i to samo zbog toga jer nam nedostaju ljudi koji mogu uspešno da završavaju poslove.“

Tri bitne komponente

Rolend smatra da postoje tri bitne komponente kada je reč o obezbeđivanju stručne radne snage: jedna je optimizacija nemačkog obrazovanog sistema, mobilizacija pre svih žena koje trenutno ne rade i starijih ljudi, kao i modernizacija na području politike useljavanja. Ipak, čini se da je migracija i u granicama Evropske unije vrlo otežana. Iako brojni ljudi u Evropi zbog dužničke krize traže posao, brojni Grci, Španci i Portugalci nerado dolaze u Nemačku. To potvrđuje i Hajnrih Alt, predsedavajući Saveznom agencijom za rad:

„Da, imamo pojačane migracije unutar Evrope. U ovoj godini očekujemo oko 150.000 useljenika. Preduzeća ciljano traže radnu snagu u inostranstvu, ali samo za mali broj, posebnih profesija, na primer inženjera i tzv. MINT profesija. Za te profesije postoje oglasi u inostranstvu, ali još uvek u malom broju.“

MINT je skraćenica za matematičare, informatičare, stručnjačke na području prirodnih nauka i tehničare. Na niskom nivou je i dolazak stručnjaka u Nemačku iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Uvođenjem plave karte za visokokvalifikovanu radnu snagu su, doduše inženjeri ili predstavnici drugih profesija za kojima postoji potražnja, dobro došli ukoliko u Nemačkoj mogu da ostvare godišnji prihod od minimum 35.000 evra. No to nije dovoljno smatra Rolender.

Nemačka nije zemlja snova

„Moje iskustvo tokom posete Indiji bilo je veoma upečatljivo. Tamo sam razgovarao sa jednim tamošnjim informatičarem koji je trebalo da dođe u Nemačku i koji me je pitao šta je pogrešno uradio da mora u Nemačku. Za njega je Nemačka bila zemlja u kojoj se uzgajaju jagode i to je bila jedina asocijacija za njega. Moguće je da je poznavao još ponekog nemačkog fudbalera ili marku automobila. Ali to da je kao informatičar mora da ide u Nemačku, to je za njega bila kaznena ekspedicija. To nije zemlja snova.“

To potvrđuje i statistika. U prošloj godini u Nemačku je došao 1.221 lekar iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, u 2012. godini taj broj za sada iznosi 795. Kada je reč o inženjerima došlo ih je 1.191. Sve dotle dok Nemačka bude neatraktivna za visokokvalifikovane strance kada je reč o stručnoj radnoj snazi, neće se mnogo toga promeniti.

(Sabine Kinkarc/Zorica Ilić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!