Nemačka štampa: Meki ruski rat na Balkanu

01 Sep 2017

Srbija se pribojava da će jednog dana ostati ostrvo usred zone NATO i pokušava da spreči pristup drugih balkanskih suseda. Beograd time igra u prilog geopolitičkih interesa Rusije, piše nemačka štampa

„Pobeda i smena vlasti mogu?i su samo sa zajedni?kim kandidatom – poruka koju je opoziciji u Crnoj Gori uputio Sergej Železnjak, koji za partiju Kremlja ’Jedinstvenu Rusiju’ sedi u spoljnopoliti?kom odboru Dume, upu?ena je i ruskim bira?ima“, piše levi?arski list Nojes Doj?land. Predsednik Vladimir Putin se sprema za svoj „verovatno poslednji“ mandat koji bi hteo da legitimiše rekordnom izbornom pobedom, a „s obzirom na ekonomske i socijalne probleme traži spoljnopoliti?ke uspehe.“

„Kada Rusija 2018. ponovo bude birala ko ?e sedeti u fotelji u Kremlju, bi?e to skoro ?etiri godine od pripajanja Krima i de fakto suverenizacije Isto?ne Ukrajine. Ni rat u Siriji nije baš podesan iako obnova te zemlje kre?e pod ruskim vo?stvom. Bliski istok nije tako blizak kolektivnoj ruskoj svesti, posebno jer tamo skoro da nije bilo ruskih žrtava“, piše berlinski list.

„S druge strane, za Balkan i na Balkanu je poslednjih vekova teklo mnogo ruske krvi. Kako tuma?e kriti?ki nastrojeni stru?njaci u Rusiji i na Zapadnom Balkanu, sada Rusija po?inje rat na više frontova u regionu – takozvanom mekom silom (soft power).

Strateški cilj je korekcija razvoja nakon jugoslovenskih ratnih deoba devedesetih. Tadašnjoj slaboj Rusiji je u preustrojavanju pripala tek sporedna uloga. Kako kaže poznavalac Balkana Artjom Ulunjan, Putin bi da poništi tu sramotu. U prilog mu ide, dodaje, prorusko raspoloženje u delu javnosti i establišmenta u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori“, piše Nojes Doj?land.

Balkanskom geopolitikom se bavi i novinar Rudolf Gruber, ?iji je tekst danas objavljen u Rajniše postu (Diseldorf) i Lucerner cajtungu (Lucern). Pod naslovom „Ujedinjeni protiv NATO“, on piše da „Srbija i Rusija žele da spre?e da države nastale iz bivše Jugoslavije pristupe Alijansi“.

Gruber navodi da je Crna Gora, „mali brat Srbije“, izgubljena za ruske geopoliti?ke interese jer je nakon Slovenije i Hrvatske postala tre?a eks-jugoslovenska republika koja je pristupila NATO. Prema zvani?noj Podgorici, zbog toga je pokušan državni udar i uklanjanje Mila ?ukanovi?a, a akcijom su navodno rukovodili ruski vojni obaveštajci kojima je Srbije poslužila kao baza. „Da li bi takav scenario pu?a mogao da se ponovi u drugim balkanskim zemljama? To nije isklju?eno.“

„Srbija se pribojava da ?e jednog dana ostati ostrvo usred zone NATO i pokušava da spre?i pristup drugih balkanskih suseda. Pre svega bivša pokrajina Kosovo, ?iju samostalnost Beograd i dalje odbacuje, ne bi smela nikada da postane ?lanica NATO. Srbija time igra u prilog geopoliti?kih interesa Rusije ?ija je strategija na Balkanu da Zapadu napravi što više problema.“

Makedonija je slede?i kandidat za NATO, piše u ?lanku, što ve? vodi teškim smetnjama u odnosima sa Srbijom. „Preduslov za ulazak u NATO i EU je, doduše, da se reši konflikt o imenu zemlje. (…) Na žalost Rusije i Srbije, izgleda da je Atina po prvi put spremna na kompromis.“

Autor završava kratki tekst osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, gde su vlasti Federacije za ulazak u NATO, dok su bosanski Srbi strogo protiv. Novinar naziva ulazak u NATO „egzistencijalnim pitanjem“ za BiH.

Od ateizma do islamizma

Ugledni nema?ki radio Doj?landfunk donosi zanimljivu reportažu, objavljenu i na njihovom portalu: „Komunisti?ka Albanija se di?ila time što je bila prva ateisti?ka zemlja sveta. Sve religije bile su zabranjene. Mala zemlja je preoptere?ena povratkom slobode veroispovesti nakon diktature. Sada ima problem sa islamizmom.“

Nakon sloma diktature je religija dozvoljena, ali se njome država nije bavila. „Bez zvani?nih odobrenja su muslimanske zajednice radile ono što su i svi ostali u zemlji radili: jednostavno su gradili divlje, uz finansijske donacije bogatih država Persijskog zaliva poput Saudijske Arabije, Katara ili Ujedinjenih Emirata, ali i Turske. Sa tim novcem su u Albaniju stigli islamisti?ki uticaji koji su dugo bili žestoko zanemarivani. Jer tokom decenija takozvanog komunizma kamenog doba u zemlji je nestao svaki ose?aj za ulogu religije.“

Me?u 8,5 miliona balkanskih muslimana našlo se, prema procenama albanskog politikologa Enrija Hidea, našlo 600 do 900 regruta Islamske države u Siriji ili Iraku. Tako je i Albanija dobila sve opasniju islamisti?ku scenu. „Imamo neke džamije, recimo na obodima Tirane, koje su o?igledno pod uticajem radikalnih ljudi. Jedno od najve?ih žarišta je mesto Cerik, sa jednom od najbrže rastu?ih radikalnih scena u Albaniji. Ili recimo selo Remenj iz kojeg je ?ak devet boraca otišlo u IS. Ali mladi ljudi se ne radikalizuju samo u džamijama, ve? i u drugim zgradama koje nemaju religioznu svrhu“, kaže Hide za DLF.

I poverenik premijera za borbu protiv terorizma Agron Sojati smatra da se kona?no nešto mora preduzeti. Radikalizacija se, kaže, dešava kao pokušaj da se pobegne iz bede. „Šezdeset kilometara od Tirane u jednom malom mestu živi romska zajednica. Samo odatle je pet osoba otišlo u Siriju jer im je obe?ano da ?e svako dobiti 1.500 evra. A zapravo su dobili po 150 evra. Svi su se vratili“, kaže Sojati. I sada su svi pod prismotrom. Mada bi, dodaje on, bilo bolje da su na vreme dobili šansu da izu?e zanat, rade i imaju pristojan krov nad glavom.

(priredio Nemanja Rujevi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!