Nemačka štampa: Ima li nade za Srbiju?

17 Jun 2017

Neki pišu o masovnoj emigraciji mladih ljudi koji u Srbiji i drugim zemljama nemaju perspektivu, neki o lošem odnosu Srbije prema bliskoj prošlosti

Dnevnik Zidoj?e cajtung se tekstom novinara Florijana Hasela pod naslovom „Samo dalje odavde!” posvetio iseljavanju mnogih ljudi sa Balkana – u potrazi za poslom i zaradom. „Male plate, visoka nezaposlenost, malo inovacija i rasprostranjen nepotizam, nagone mlade ljude na Balkanu da napuste svoje zemlje. Taj korak im pada utoliko lakše što se do ekonomski jakih zemalja poput Nema?ke i Austrije brzo stiže; taj korak je fatalan za njihove domovine, jer radno sposobnog stanovništva na Balkanu je sve manje.”

„Nigde u Evropi, mereno prema broju stanovnika, ne emigrira toliko mladih i najboljih kao što je to slu?aj u zemljama bivše Jugoslavije, Albaniji i Gr?koj, Bugarskoj i Rumuniji […] Srbija, sa sedam miliona stanovnika, najve?a zemlja nastala na podru?ju bivše Jugoslavije, me?u ?ak 138 ispitanih zemalja deli poslednje mesto”. List prenosi procenu jednog profesora beogradskog univerziteta prema kojoj danas 3,5 miliona Srba živi u inostranstvu, a tempo iseljavanja se poja?ava: 2014. je svoju zemlju napustilo 58.000 Srba – dvostruko više nego 2007.

„U Beogradu tržni centri samo ni?u – ali drugi gradovi su ekonomsko krizno podru?je”. Autor prenosi prise?anje jednog elektri?ara iz Smederevske palanke gde je nekada bilo „sedam, osam velikih fabrika” a danas postoji još samo jedna: Goša, za proizvodnju železni?kih vagona, koja tetura od krize do krize i umesto više hiljada radnika ima još samo njih 350. U prole?e se Goša našla u udarnim vestima: jedan njen radnik je izvršio samoubistvo jer više nije znao kako da prehrani porodicu. To je dovelo do štrajka u fabrici, koju je (tada kao premijer) morao da poseti Aleksandar Vu?i?. Narednih meseci vlasnik fabrike ?e morati da isplati zaostale plate – u ratama”.

Pomenuti elektri?ar navodi da njegova plata posle 34 godine rada iznosi 204 evra (u prera?unatoj vrednosti). „On ve? godinama nije dobio pun iznos plate. Firma u krizi samo njemu duguje 5700 evra”. Elektri?ar prenosi da njegova porodica može da preživi samo zato što gaji sopstveno povr?e, kokoške i svinje „kao i bezmalo svi ostali ovde”. Njegova k?erka i sin su završili studije, ali rade kao prodavci (u pekari i jednom lancu prodavnica elektroopreme) za manje od 400 evra mese?no. „S obzirom na takve perspektive, mnogi mladi ljudi odlaze iz zemlje”.

U tekstu se dalje navodi da je politi?ki nepotizam osnovna odlika sistema Aleksandra Vu?i?a i vladaju?e SNS. Navodi se primer radnice u jednoj „privatnoj banci bliskoj vladi” koja je izgubila posao zato što je „jedan SNS-ovac morao da bude zbrinut”. A jedan student iz Niša prenosi: „Kada je Vu?i? za vreme predizborne kampanje došao na Univerzitet u Nišu, profesori su objasnili studentima da ne smeju da kažu ništa protiv Vu?i?a – ako ne žele da izlete sa fakulteta. Moji prijatelji koji su završili studije i traže posao, ?uli su da najpre treba da se u?lane u SNS. Mnogi od njih su napustili Srbiju”, piše izme?u ostalog u tekstu Florijana Hasela objavljenom u Zidoj?e cajtungu.

Radio Doj?landfunk je na svom internet-portalu objavio opširan ?lanak „?utanje u Srbiji” o tome kako „Srpsko pravosu?e nerado izru?uje ratne zlo?ince iz ratova vo?enih 90-ih godina me?unarodnom sudu u Hagu. Savet bezbednosti je to kritikovao prošle nedelje. Ali i srpski gra?ani i mediji ne pokazuju interesovanje za suo?avanje sa tom temom”.

Novinar Klemens Ferenkote piše o „fenomenu koji je široko rasprostranjen u ?itavom regionu: ?im se povede razgovor o pravnom i politi?kom suo?avanju sa zlo?inima iz ratova vo?enih 90-ih godina, zemlje odmah upiru prstom jedna u drugu”. Autor navodi da iz Haškog tribunala stižu i optužbe da u Srbiji postoji rastu?a tendencija odbacivanja i negiranja sudski utvr?enih ?injenica. To se odnosi na Srbiju, ali i druge zemlje bivše Jugoslavije. Po na?elu: „Priznajemo naše žrtve, ali ne i vaše!”

Jedna ?lanica Fonda za humanitarno pravo navodi da, „kada se uzme u obzir zna?aj televizije u informisanju javnosti, naš Fond stalno ukazuje da za više od 14 godina srpska javnost nijednom nije imala priliku da ?uje iskaze žrtava, po?inilaca i svedoka ratnih zlo?ina, kao ni presudu i to bez obzira na nacionalnost”. Ova aktivistkinja kaže da ankete pokazuju da „ve?ina gra?ana Srbije ne zna da navede nijedan slu?aj ratnog zlo?ina za koji se nekom sudi pred doma?im sudovima, kao ni institucije koje u tome u?estvuju. Za to je kriva u prvom redu država, a potom i mediji, jer upravo u srpskim medijima su?enja za ratne zlo?ine gotovo uopšte nisu prisutna. Kada se zna kolika je kontrola države nad medijima, to neznanje ne ?udi.”

Sli?no se izrazila i braniteljka ljudskih prava Nataša Kandi?: „?itavu Srbiju karakteriše specifi?no stanje duha: vlada ravnodušnost kako prema prošlosti i žrt,vama, tako i prema mogu?nosti da se nešto promeni. Ovde se ?uti, nema kriti?ke javnosti, nema kriti?ke re?i (…) Klima u Srbiji je na neki na?in gora nego 90-ih godina, jer je tada postojala snažna kriti?ka re?. Sada je nema. Ova javnost, ovi intelektualci – ?ute.”

(Priredio: Saša Boji?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!