Nemačka: Smeštaj za izbeglice sa „četiri zvezdice“

05 Sep 2014

Broj izbeglica i azilanata u Nemačkoj konstantno raste. Nakon Bavarske i berlinska vlada odlučila je da obustavi njihov prijem. A u Kelnu su gradske vlasti odlučile da jedan hotel pretvore u izbeglički centar

„Mlada Čečenka sa dvoje male dece pokucala je na vrata Centra za azilante u Berlinu. Rekli su joj da ponovo dođe – za 12 dana. Do tada ona ne može da podnese zahte za azil, a nema krov nad glavom. Obrazloženje: grad je prepun izbeglica“, piše Vest u članku naslovljenom „Rastu izdvajanja za azilante“.

„Takav razvoj situacije više nije moguće držati pod kontrolom“, kaže sekretar za socijalna pitanja, Mario Caja (CDU). Da bi izašle na kraj sa velikim prilivom izbeglica, gradske vlasti su prošlog meseca počele da izdaju vaučere za privremeni boravak u hotelima. „Berlin je druga nemačka pokrajina koja odlučila da obustavi dalji prijem izbeglica. Prošle nedelje su to, nakon konsultacija sa Saveznim uredom za imigracije i izbeglice, učinile i vlasti u Bavarskoj. I na jugu Nemačke su izbeglički centri prepunjeni“, prenosi Velt i dodaje kako su se i troškovi za zbrinjavanje izbeglica azilanata drastično povećali. Izdvajanja prelaze 1,5 milijardi evra, što je 38 odsto više nego prošle godine.
„Krajem 2013, oko 225.000 ljudi je ostvarilo pravo na pomoć države (36 odsto više u odnosu na prethodnu godinu). To je od 2010, četvrti drastični porast broja izbeglica u Nemačkoj, odnosno najveći od 2005. godine“, navodi dalje Velt, analizirajući podatke Saveznog zavoda za statistiku. „18.000 primalaca pomoći dolazi iz Avganistana, 12.000 iz Iraka i Sirije. Oko 41 odsto njih potiče iz Azije. Izbeglice dolaze i iz drugih delova Evrope (38 odsto). Iz Afrike nešto manje – 17 odsto. Od 86.000 Evropljana koje je Nemačka finansijski podržala, 40.000 njih ima srpski, kosovski ili crnogorski pasoš. A na kakvu pomoć izbeglice/azilanti mogu da računaju? Na 156 evra mesečno za ‚džeparac‘ (nezavisno od smeštaja).“

Pomoć je značajno manja u odnosu na novac koji dobijaju primaoci pomoći za nezaposlene (u proseku 391 evro), primećuje Velt. Ali vlada u Berlinu je odlučila to da promeni, što je zapravo „zakasnela reakcija“ na odluku Ustavno suda, koji je još 2012. godine, od nemačke vlade zatražio da izjednači izdvajanja za pomoć izbeglicama, jer nema razloga da se vlasti prema njima ophode drugačije, u odnosu na druge građane.

Kultni hotel u Kelnu postaje izbeglički centar

„U obećanu zemlju nije bilo lako stići. Nekada su u ovom kraju ljudi stajali u redovima, kako bi slavili u atraktivnijim četvrtima grada Kelna. Kristof Daum gleda u pravce u zgrade, u kojoj je proveo dosta vremena, kada ga je iz stana izbacila njegova žena. U Bonotel su 80-tih i 90-tih odsedale mnoge poznate ličnosti: Leri Hegman, Bad Spenser, Diego Maradona i Herbert Grenemajer. U ono vreme je hotel sa barom imao četiri zvezdice“, piše Zidojče cajtung i dodaje kako se kultni kelnski hotel ponovo našao u žiži interesovanja, kada su gradske vlasti izdale saopštenje, u kojem se navodi, kako će nekadašnji „marijenburški Bonotel“ pretvoriti u izbeglički centar.

U nekadašnjem hotelu, zaposleni su o neophodno zatvaranju do kraja godine saznali iz novina. „To je neprijateljsko preuzimanje“, kaže vlasnik i stanar Bonotela, Andreas Degen (38). Zidojče cajtung prenosi kako grad namerava da izdvoji šest miliona evra za zgradu sa 93 sobe, saunom i fitnes centrom, koja bi ubuduće trebalo da bude na raspolaganju i izbeglicama.

„Biće to sigurno jedan od boljih smeštaja za ljudi, koji su utočište potražili u Nemačkoj. Oni su često gurnuti na marginu društva. Žive u kontejner-naseljima, pod šatorima“, komentariše dnevnik iz Minhena i dodaje: „Kako je rat u Siriji dalje besneo povećavao se i broj izbeglica. U mnogim gradovima vlasti iznajmljuju hotele kako bi ih privremeno smestili. Doduše, nijedna gradska uprava se do sada nije odlučila na kupovinu kompletnog hotela. Posebno ne nekog, koji dobro posluje ili i dalje treba da ostane – hotel.“

Sada kada je postalo jasno koji hotel grad Keln namerava da preuzme, vlasnici i gosti su uznemireni, kaže Degen i priznaje da mu je za renoviranje hotel potrebno dva miliona evra. „Ipak, imamo ugovor o zakupu do 2019, uz mogućnost da se isti produži.“

Šef Bonotela je ovde pre 17 godina počeo da radi kao pripravnik – dopala mu se atmosfera, navodi se dalje u tekstu. „Uložio je mnogo truda i preživeo mnogo kriznih trenutaka. I sused Kristof Daum sa nostalgijom posmatra poslednja dešavanja. U ovom hotelu je nekada slavio do zore u drogu i alkohol. Bonotel će sada biti pretvoren u izbeglički smeštaj, mada će se Degen pravno suprotstaviti toj odluci.“

Najavljeni su i (politički) protesti. Desno orijentisane partije su već posegle za sloganom: izbeglice u Virlpulu! „Hotel nam je potreban“, tvrdi Henrijete Reke, socijalna radnica. „Stanova u Kelnu nema dovoljno i stanarinu je gotovo nemoguće platiti.“ Grad tvrdi da je povod za odluku u kupovini hotela bilo stanje u upravi hotela. Vlasnici zgrade su preminuli i pošto nije postajalo interesovanje investitora, gradska uprava je odlučila da „priskoči u pomoć“. Upućeniji tvrde da je ponuda ipak bilo. Jednu od njih uputio je hotel Maritim. Ali grad je uporno dizao cenu, sve dok ona nije postale nerealistična za potencijalne kupce.

(Jakov Leon, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!