Nemačka: Radna mesta za osobe sa autizmom

02 Dec 2012

Nemačkoj nedostaju stručnjaci, posebno informatičari. Jedna berlinska firma posreduje između osoba obolelih od autizma i potencijalnih poslodavaca - na obostrano zadovoljstvo

Oni su često dobro obrazovani i stručni. Razmišljaju logički i analitično, mogu dobro da se koncentrišu na veoma zahtevnim zadacima. Precizni su, pedantni i sebi postavljaju visoke standarde. Moglo bi se reći da su savršeni radnici, naročito u tehničkim zanimanjima i logično bi bilo da se poslodavci za njih otimaju. Ali radi se o osobama sa autizmom. Zapravo o blažem obliku ovog poremećaja, tzv. Aspergerovom sindromu. Samo u Nemačkoj se oko 250.000 osoba suočava sa ovim poremećajen i uprkos svim navedenim sposobnostima, zavodi za tržište rada, smatraju ih radno nesposobnim.

Samo 15 odsto osoba sa Aspergerovim sindromom je u radnom odnosu. Najvažniji razlog tako niskom procentu jeste činjenica da osobe sa ovim poremećajem imaju poteškoća sa uklapanjem u socijalno okruženje. A to je upravo ono što većina poslodavaca od svojih radnika očekuje: sposobnost uklapanja u kolektiv, dobre odnose među kolegama.

Interesovanje ipak postoji

Sve su to sposobnosti koje obolelima od Aspergerovog sindroma nedostaju. 26-godišnji Tobias Altrok jedan je od njih. Školu je morao da napusti pre mature, a na mesto za izučavanje zanata u nekom preduzeću morao je da čeka godinama. “Često sam slao ponude i molbe, ali uvek sam bio odbijan iako imam dobre ocene”, kaže Altrok. On zna da je razlog zbog kojeg ga poslodavci ne prihvataju njegova bolest. “Moj psihijatar mi je jednom prilikom rekao da mi ni on ne bi dao posao. Najkasnije nakon prvog razgovora vidi se da nisam kao ostali i da ne funkcionišem kao ostatak radno sposobnog stanovništva”, kaže Altrok.

Međutim, Altrok je nedavno dobio dobio priliku da pokaže šta zna, koje sposobnosti se u njemu kriju. U berlinskoj savetničkoj firmi Autikon dobio je posao kao savetnik, sa pristojnom platom. Frima Autikon posreduje između informatičara obolelih od autizma i zainteresovanih poslodavaca. Osnivač firme Dirk Miler-Remus na ideju o osnivanju ove kompanije došao je iz ličnih razloga. Naime, njegov sin boluje od Aspergerovog sindroma. “Moj sin je zapravo nesposoban u savladavanju običnih svakodnevnih stvari, ali je zato izuzetan stručnjak i poseduje mnoge sposobnosti”, kaže Miler-Remus. Tako se rodila ideja o osnivanju preduzeća, koje bi pronalazilo način kako da se iskoriste sposobnosti osoba sa autizmom.

Integracija u “normalno” radno okruženje

Zbog svojih sposobnosti analitičnog razmišljanja, radnici sa autizmom posebno su traženi u poslovima kontrole kvaliteta. Idealne predispozicije za rad u kontroli softvera, posebno zbog činjenice da su mnogi autisti, dobri poznavaoci informatike. I upravo se za ovu oblasti specijalizivala firma Autikom. “Od svoje 8. godine bavim se računarima, programiram i rešavam probleme hardverske i softverske”, kaže Tobias Altrok.  Važnu ulogu u integraciji obolelih od autizma u “normalno” radno okruženje igraju i tzv. poslovni treneri (job-coaches). Ovi stručnjaci brinu se za da radno okruženje bude prilagođeno autistima: da ne bude prehladno ili pretoplo, da nema buke koja bi autistima smetala, da je osvetljenje na radnom mestu u redu. Ali ti stručnjaci imaju zadatak i da pripreme nove radnike u nekom preduzeću na nove kolege. “Mnogi se čak boje autista, a još više sopstvene reakcije na nekoga ko nije uobičajen. Mi smo tu da im pomognemo da svladaju te strahove i uspostave komunikaciju”, kaže Elke Seng.

Zanimanje za radnike sa autizmom postoji i firma Autikon namerava da otvori svoja predstavništva i u Minhenu i Diseldorfu. Za sada ova firma nudi samo stručnjake u IT branši. Mada mnoge osobe sa autizmom imaju dobre kvalifikacije i u drugim oblastima, na primer u komunikacijama i kulturnoj delatnosti.

Od aktivnog angažovanja osoba sa autizmom profitiraju i preduzeća, ali i država za koju svaki zaposleni autista donosi i manje troškove. A šta na to kažu osobe sa autizmom? Elke Seng nam priča šta je nedavno doživela od jednog svog štićenika. “Nedavno mi je jedan autista rekao: imam termin kod psihijatra, ali mislim da mi to više nije potrebno. Otkako sam ovde i radim, zaista mi dobro ide”.

(Insa Vrede, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!