Nemačka profitira od pomoći Grčkoj?

04 May 2012

Grčki političari u jeku predizborne kampanje optužuju Nemačku da dobro zarađuje na kreditima zaduženoj Grčkoj. Finansijski stručnjaci iz Nemačke su drugačijeg mišljenja

Nemačka je u poslednje dve godine na pomoći Grčkoj zaradila 400 miliona evra. Tako je bar na predizbornim skupovima u Grčkoj prethodnih dana tvrdio predsednik socijaldemokratske stranke PASOK i donedavni grčki ministar finansija Evangelos Venizelos. On to obrazlaže visokim kamatama koje poverioci naplaćuju od svojih dužnika. U ovom slučaju Nemačka od Grčke.

„Potpuna besmislica“, odgovara Jerg Kremer, glavni ekonomista nemačke Komercbanke. „Grčka je od Nemačke dobila kredite pod posebnim uslovima sa kamatama koje ni u kom slučaju ne pokrivaju rizik koji iz tih kredita proizilazi“, zaključuje Kremer. Pri tom se uopšte ne računa na 100 milijardi evra koje su privatni poverioci (među kojima i mnogi nemački) oprostili Grčkoj.

Izjave nekih nemačkih političara, poput ministra finansija Volfganga Šojblea, kako Nemačka od Grčke naplaćuje kamate, Kremer vidi u dnevno-političkom svetlu. „Kada nemački ministar finansija te kamate prikazuje kao zaradu, onda on to čini kako bi umirio nemačke birače i kako bi odvratio pažnju od stvarne cene grčkih dugova koja je u stvarnosti mnogo veća“, kaže Kremer.

Pomak, u najboljem slučaju, za 10 godina

Rizici za Grčku i njene poverioce još uvek su veliki. Novi oproštaj dugova bi teško pogodio sve zemlje evro-zone kao i Evropsku centralnu banku. Ekonomista Komercbanke je, kad je u pitanju finansijska budućnost Grčke, manje optimista nego ministar finansija koji veruje u napredak u Atini. „Postoji opasnost da će države koje trenutno Grčkoj šalju novac, u jednom trenutku zavrnuti slavinu, nakon čega Grčka više neće moći da plaća svoje dugove“, strahuje Kremer.

Nemački ministar finansija, naravno, nerado govori o mogućnosti takvog razvoja događaja. On samo oprezno spominje mogućnost novih kredita za Grčku i nakon isteka aktuelnog paketa. Nakon svih paketa i zaštitnih kišobrana proteklih meseci i godina, spasioci Grčke sada sve nade polažu u privredni rast te zemlje. Prema toj računici, bolja konjunktura ubrzaće vraćanje dugova. Ali nemačka javnost smatra da bi Grci trebalo da učine više u pogledu temeljnih reformi državnih struktura i da se pojačano okrenu borbi protiv korupcije.

U svakom slučaju, kako strahuju analitičari poput Aleksandra Kritikosa sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, Grčka, a time i celokupna evro-zona, neće se tako brzo izvući iz dužničkog ropstva. „Sve ako Grčkoj i uspe da finansira i progura inovacije i reforme ona će tek za deset – petnaest godina početi da prikuplja dovoljno prihoda od poreza koji bi omogućili vraćanje dugova“, zaključuje Kritikos.

(Panagiotis Kuparanis/Nenad Krajcer, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!