Nemačka: Ko pre radniku, njemu i radnik

20 May 2012

Nemačka privreda odavno je prevazišla krizu, radnih mesta je opet više nego nezaposlenih. Nemačkoj zato manjka radne snage, pre svega visoko obrazovane. Zato nije čudo što sve više mladih hrli u Nemačku

Pigi Murmuri približava se penziji. Ipak, od pre godinu dana ima više posla nego ikad. Svake nedelje do 20 imigranta dolazi kod nje u socijalno savetovalište Diakoni u berlinskom okrugu Novi Keln. Ljudi koji su se nedavno doselili iz Grčke žele da saznaju kako funkcioniše zapošljavanje u Nemačkoj. Do pre godinu dana nedeljno su u savetovalište dolazila najviše četiri useljenika. „Broj se alarmantno povećava“, kaže socijalna radnica, poreklom iz Grčke, koja od 1967. živi u Nemačkoj.

Da se broj imigranta iz zemalja u kojima vlada kriza evra povećava pokazuju i najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. Iz Grčke je u toku protekle godine došlo 24.000 ljudi koje ovde žele da žive i rade. To je 10.000 više nego u 2010. godini. Broj imigranata iz Španije porastao je za 50 odsto. Ukupan broj pridošlica u Nemačku je prošle godine porastao na 958.000 stanovnika. To je u odnosu na 2010. godinu povećanje od 20 odsto. Postoji još jedan razlog za najveći rast broja imigranata od 1996. godine: Ograničenja za useljavanje u Nemačku za građane mladih jugoistočnih evropskih zemalja su ukinuta pre godinu dana. To je razlog za povećanje broja useljavanja iz Poljske, Mađarske i Rumunije.

Dobrodošlica ili ne?

Više od polovine onih koji dolaze po savet u berlinsko savetovalište su visoko kvalifikovani. „Reč je inženjerima, lekarima, i drugim akademski obrazovanim osobama koji ne vide šansu u njihovim zemljama, a najčešće se radi o mladim ljudima“, kaže socijalna radnica Pigi Murmuri. Zbog demografskih promena neophodno je naći uslove za oko dva miliona stranih radnika procenjuje Diter Hunt, predsednik Udruženja poslodavca i to posebno u tehničkim oblastima: „Veoma je važno stvaranje istinske kulture dobrodošlice, kako bi se tim ljudima pokazalo da ih želimo u Nemačkoj“, kaže Hundt.

Ipak to nije tako lako. Do nedavno, imigranti iz zemalja EU koji bi došli da traže posao u Nemačkoj imali su socijalne beneficije i mogli su da idu na kurseve jezika i integracije. Pigi Murmuri kaže: „Mislim da je to bilo jako dobro i da je to bila pravilna investicija za integrisanje stranaca.“ Od pre nekoliko meseci takvi zahtevi se na birou za zapošljavanje odbijaju.

Nemačka gubi potencijal?

Nemačka potražnja za visoko obučenom radnom snagom nije zadovoljena i to je razlog što se traži u zemljama van EU. Dobijanjem takozvane „Plave karte“ dolazak u EU, pa i Nemačku je olakšan. Od nedavno, akademski obrazovane osobe koje imaju ugovor o radu i obezbeđene prihode od 44.800 evra godišnje smeju da rade u EU. U profesijama koje su posebno tražene, granica primanja je pomerana na 35.000 evra. Nakon tri godine te osobe i članovi njihove porodice mogu da dobiju stalni boravak. Diter Hunt smatra da ti uslovi treba da važe i za pojedince koji nisu akademski obrazovani. Novi režim je prekratko na snazi da bi mogao da se odrazi na brojke Saveznog zavoda za statistiku. Ipak, već sada postoji pozitivan trend imigranta iz zemalja koje nisu članice EU. Protekle godine je iz tih zemalja došlo oko 4 odsto više ljudi nego 2010. godine.

Bez obzira da li se radi o useljenicima iz EU ili onima koji dolaze iz drugih zemalja, socijalna radnica Pigi Murmuri smatra da je neophodno poboljšati savetodavnu ponudu. Prvo što je useljenicima potrebno su informacije: „O njihovim pravima, obavezama, o mestima na kojima moraju da se prijave u potražnji za poslom – to su prve informacije koje useljenici traže. Mnogi zovu još iz Grčke i žele da saznaju više o pravilima koja vladaju u Nemačkoj.“ Broj mesta na kojima stranci mogu da dobiju željene informacije nije dovoljan. „To nije dobro organizovano. Ukoliko se to brzo ne promeni, Nemačka će izgubiti taj potencijal“, kaže socijalna radnica. Dakle, ako visoko obrazovani pojedinci iz zemlja koje nisu u Evropskoj uniji u Nemačkoj ne dobiju posao, oni će ga potražiti u drugim zemljama.

(Martin Nikolas/Željka Bašić-Savić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!