NEDIM SEJDINOVIĆ: Vlast čini sve da mlade otera

03 Oct 2017

"Očekuju se nove snage, koje će preuzeti barjak antifašizma, a istovremeno neće biti deo populističke destruktivne mercedes-levice, ali njih nema"

Više od 300 novinara je 1989. i 1990. godine izašlo iz tog, režimskog udruženja koje bilo pod kontrolom tajne policije, i u januaru 1990. osnovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Bio je to protest protiv drasti?ne zloupotrebe medija i novinara zarad politi?kog služenja zlo?udnom Miloševi?evom režimu, zarad pripreme za rat u kojoj su „zavisni“ novinari imali itekako važnu ulogu… Nezavisno društvo novinara Vojvodine svojevremeno je pomoglo osnivanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je nastalo 1994. godine, ?etiri godine posle nas. Od tada pa do danas, blisko sara?ujemo. I NUNS i NDNV su pod konstantnim, žestokim pritiskom vlasti i režimskih novinarskih i medijskih udruženja, a oni bi – siguran sam – jako voleli da uopšte i ne postojimo, da ne unosimo disonantne tonove u simfoniju izme?u vlasti i njihovih medija i novinara… Ne treba zaboraviti da Vu?i?ev režim vlada zloupotrebljavaju?i medije, šire?i dezinformacije, spinuju?i i raspame?uju?i gra?ane, te da im korektivni faktor u smislu postojanja nezavisnih, profesionalnih i kriti?kih medija samo otežava posao. Zbog svega toga je i ukinut bilo kakav dijalog u društvu i mogu?nost rasprave o bilo kom važnom pitanju… Možda smo pomalo paranoi?ni, ali ?ovek bi rekao da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji – žrtve velikih politi?kih dogovora. Ipak, ne smemo da budemo nepravi?ni, postoje me?unarodne institucije i organizacije koje nam pružaju punu podršku u ovoj teškoj bitki. Problem su me?utim i razni retrogradni procesi i krize u Evropi, pa i u celom svetu, koji idu na ruku Vu?i?evom režimu i smanjuju zahteve Zapada… Problemi su nažalost mnogo dublji, a nema ko da ih rešava, jer mladi, i ne samo mladi, oni najbolji koji ne mogu da trpe lobotomiju koju živimo – odlaze ponovo masovno na Zapad. Vlast ?ini sve da ih otera… Vulin je još jedna od pojava koja govori koliko je ovo društvo talac devedesetih. Struktura mo?i stvorena tih godina nikada nije rasformirana, a Vulin je samo jedna od njihovih ispostava i kreatura… Pretnje uvek postoje, i nikada se ne sankcionišu. Ali, u poslednje vreme smo svedo?ili i fizi?kim napadima na novinare, na mitingu Srpske napredne stranke, kao i pra?enju i snimanju urednika „Južnih vesti“ u Nišu, sasvim izvesno od strane strana?ki upregnute Bezbednosno-informativne agencije… Neko je jednom rekao da je neverovatno lako na ovim prostorima postati nacionalista, i to polako postaje ve?na istina. Ne samo da je ta lako?a nacionalizma posledica dominantne kulture ve? je i ulaznica u svet odraslih… Matica srpska generalno nema autenti?an stav ni o ?emu. Njen stav je u saglasnosti sa državnom politikom. Ako im vlast kaže da misle pozitivno o Draži i Nedi?u, oni ?e imati takav stav. I obrnuto…

Nekako na prvi pogled upadljiva je prva rije? u nazivu vašeg Društva. Postoji li neko drugo društvo ili udruženje novinara Pokrajine zbog kojeg ste, eventualno, vi u svome nazivu stavili tu famoznu rije? – “nezavisno”?

SEJDINOVI?: Postoji. Doduše, prili?no je neaktivno i retko ko osim ljudi koji se bave medijskom politikom zna za njega. Više od 300 novinara je 1989. i 1990. godine izašlo iz tog, režimskog udruženja koje bilo pod kontrolom tajne policije, i u januaru 1990. osnovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Bio je to protest protiv drasti?ne zloupotrebe medija i novinara zarad politi?kog služenja zlo?udnom Miloševi?evom režimu, zarad pripreme za rat u kojoj su „zavisni“ novinari imali itekako važnu ulogu. Njihove re?i i slike su se pretvarali u metke i granate koje su donele smrt desetinama hiljada ljudi, a unesre?ili milione. Nažalost, niko od tih novinara nikada nije, ?ak ni moralno, odgovarao, a sada su – oni isti ili njihovi epigoni – na pozicijama na kojima su bili devedesetih. Nije ni ?udno s obzirom na to da su na vlasti u Srbiji oni koji još nisu uspeli oprati ruke krvave ne do lakata nego do ramena.

Danas NDNV služi, osim za okupljanje starih kadrova – i za delegiranje ?lanova stru?nih komisija za finansiranje javnog interesa u medijima. U pitanju je mehanizam koji je osmišljen Medijskom strategijom iz 2011. i medijskim zakonima iz 2014. godine, sa ciljem da se pomogne kvalitetno novinarstvo. Mislim na konkursno sufinansiranje javnog interesa u medijskoj sferi. Kao i mnoga druga zakonska rešenja na ovom Divljem zapadu od države, ovaj mehanizam pretvorio se u svoju karikaturu, i služi za finansiranje režimu bliskih medija i novinara koji reklamiraju „velikog i mudrog vo?u“ Aleksandra Vu?i?a i njegove lokalne šerife.

U Srbiji (zna?i bez Vojvodine) postoje dva udruženja novinara. Da li vaše Društvo sura?uje s nekim od njih i s kojim?

SEJDINOVI?: Nezavisno društvo novinara Vojvodine svojevremeno je pomoglo osnivanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je nastalo 1994. godine, ?etiri godine posle nas. Od tada pa do danas, blisko sara?ujemo. I NUNS i NDNV su pod konstantnim, žestokim pritiskom vlasti i režimskih novinarskih i medijskih udruženja, a oni bi – siguran sam – jako voleli da uopšte i ne postojimo, da ne unosimo disonantne tonove u simfoniju izme?u vlasti i njihovih medija i novinara. Bilo je svojevremeno ideja da se sva novinarska udruženja ujedine, ali to sigurno ne?e biti mogu?e dok god se režimske asocijacije ne odreknu ne samo svoje sramne prošlosti, iz devedesetih, nego i sramne sadašnjosti, služenja jednom neljudskom režimu koji sistematski ubija slobodu medija i od vladavine prava ?ini karikaturu. ?ini se, me?utim, da se to nikada ne?e desiti. I da ?e, kako bi rekla izreka, stare sluge uvek pronalaziti nove gospodare.

Da li se u Srbiji, uklju?uju?i i Vojvodinu, guše medijske slobode i od kada je to eventualno po?elo (mislim na postmiloševi?evsku eru)?

SEJDINOVI?: Teško da možemo o Vojvodini govoriti kao o nekoj specifi?noj, bilo politi?koj, bilo medijskoj regiji. Nju su srpski nacionalisti sveli na ruralno zale?e uz, nažalost, saradnju sa pojedinim politi?kim faktorima koji su se formalno zalagali, i još uvek se kao zalažu, za ve?i stepen vojvo?anske autonomije, pa ?ak i status republike. Medijsku scenu Vojvodine stoga krase sve odlike srbijanske, a glavna je – svojevrsni organizovani teror nad medijskim slobodama, kojeg prati sveukupna tabloidizacija i urušavanje profesionalnih i eti?kih standarda. Država upotrebljava apsolutno sve raspoložive mehanizme da, sa jedne strane, nagradi sebi bliske medije i novinare, a sa druge – uguši, u boljem slu?aju marginalizuje one „nepodobne“, ne prezaju?i da u tu svrhu koristi ?ak i nasilje. Dok se ogromni novci, novci gra?ana, odlivaju u režimske medije, a njihovi vlasnici – koji i ne kriju da su toljaga u rukama vlasti – voze besne automobile i jahte, dotle oni – ne?u re?i nezavisni ve? – profesionalni mediji žive pod finansijskom i svakom drugom presijom. Cilj Vu?i?evog režima je da slomi svaki otpor uspostavljanju totalitarnog poretka, i igra se „štapom i šargarepom“. Zbog toga mnogi nekada profesionalni novinari, koji su držali do digniteta, prelaze na stranu režima, i svoj ljudski i moralni poraz izuzetno dobro napla?uju. Oni drugi, koji ne pristanu na „kolaboraciju“, biraju veoma težak i nesiguran put. Nažalost, sve se to dešava uz prisustvo me?unarodnih organizacija, ?ija ?utnja plaši, zbunjuje i zabrinjava.

Šta, zapravo, aktuelni režim u Srbiji, ne voli vidjeti ili ?uti u medijima pa jedne cenzurira, a drugima – neposlušnima, pravi probleme?

SEJDINOVI?: Za po?etak, krije enormnu korupciju, plja?ku nevi?enih razmera, koja se sprovodi kroz otvoreno kršenje zakona i veze sa kriminalnim miljeom i raznoraznim „kontroverznim biznismenima“. Kriju se, generalno, veze vlasti sa raznim kriminalnim grupacijama, koje su tako jake i intenzivne da suštinski u Srbiji ?ovek više i ne prepoznaje razliku izme?u države i mafije, a ratni zlo?inci iz devedesetih ugledni su i uticajni gra?ani i, po pravilu, medijske zvezde. Pogotovo loša situacija je na lokalnom nivou, gde se na ?elnim pozicijama neretko nalaze ljudi sa bremenitim krivi?nim dosijeima; ukoliko to nije slu?aj, lokalni „kumovi“ predstavljaju sive eminencije naprednja?ke vlasti. Krije se i suluda, shizofrena politika po kojoj Srbija kao ide ka EU, a istovremeno se u zemlji dešava sve suprotno od onoga što predstavljaju vrednosti i institucionalnu strukturu razvijenih zapadnih zemalja. Više je nego o?igledno da u pozadini postoje skriveni i neprincipijelni dilovi u vezi sa Kosovom, koji ?e se, po svemu sude?i, završiti razo?aranoš?u zbog neostvarenih ciljeva. Krije se i zloupotreba svih institucija i njihovo stavljanje u ruke jednog ?oveka i njegove klike. Na kraju, krije se nestru?nost, bahatost, primitivizam ove vlasti, koja – bez preterivanja – predstavlja sve ono najgore što je ova zemlja imala u novijoj istoriji. Ne treba zaboraviti da Vu?i?ev režim vlada zloupotrebljavaju?i medije, šire?i dezinformacije, spinuju?i i raspame?uju?i gra?ane, te da im korektivni faktor u smislu postojanja nezavisnih, profesionalnih i kriti?kih medija samo otežava posao. Zbog svega toga je i ukinut bilo kakav dijalog u društvu i mogu?nost rasprave o bilo kom važnom pitanju.

Nedostaju samo ratovi, a ni oni, da parafraziram Miloševi?a i deo njegovog „?uvenog“ govora na Gazimestanu, ako se nastavi ovim pravcem – nisu isklju?eni.

Da li ste pokušali internacionalizirati problem gušenja medijskih sloboda u Srbiji i je li bilo nekog efekta?

SEJDINOVI?: U svakodnevnim smo kontaktima sa predstavnicima zapadnih zemalja i me?unarodnih organizacija, ali se oni – ?ini se – ne uzbu?uju baš previše kada govorimo o problemima medijskih sloboda u Srbiji. Možda smo pomalo paranoi?ni, ali ?ovek bi rekao da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji – žrtve velikih politi?kih dogovora. Ipak, ne smemo da budemo nepravi?ni, postoje me?unarodne institucije i organizacije koje nam pružaju punu podršku u ovoj teškoj bitki. Problem su me?utim i razni retrogradni procesi i krize u Evropi, pa i u celom svetu, koji idu na ruku Vu?i?evom režimu i smanjuju zahteve Zapada. Na kraju, možda postoji i neka politi?ka procena da Srbija i zemlje u regionu nisu još zaslužile da baštine sve ono što liberalno demokratsko ure?enje nosi sa sobom. Na kraju, ima u tome i neke pravde – ako gra?anima Srbije odgovara da žive u mraku, ako ne postoji dovoljno snažan otpor urušavanju svih institucija i uspostavljanju totalitarnog sistema, možda smo onda Vu?i?a i zaslužili.

Da li ste vi ili neki drugi vršili istraživanja kojim medijima je ve?inski naklonjena javnost u Vojvodini, odnosno Srbiji – onima pod kontrolom vlasti ili nezavisnim?

SEJDINOVI?: Zna?ajan procenat gra?ana uopšte nema pristup nezavisnim i profesionalnim medijima, jer su potpuno dominantne nacionalne televizije i bezumni tabloidi. U pitanju su mainstream mediji koji su pod potpunom kontrolom vlasti i koji se, osim za severnokorejski model izveštavanja o „mudrom vo?i“, koriste za napad na postoje?e i mogu?e alternative, bilo politi?ke bilo medijske. Internet je prostor slobode još uvek, ali nije tako veliki procenat gra?ana koji ga koristi kao izvor informisanja o bitnim politi?kim i društvenim pitanjima. Problem me?utim nije samo u pristupu informacijama, ve? i niskom nivou medijske pismenosti – gra?ani ne prave razliku izme?u kvalitetnog i nekvalitetnog medijskog sadržaja. A u pozadini svega je i nizak nivo politi?ke pismenosti i sklonost autoritarizmu velikog broja gra?ana, što pokazuju i istraživanja, ali i recimo popularnost Vladimira Putina u Srbiji. Problemi su nažalost mnogo dublji, a nema ko da ih rešava, jer mladi, i ne samo mladi, oni najbolji koji ne mogu da trpe lobotomiju koju živimo – odlaze ponovo masovno na Zapad. Vlast ?ini sve da ih otera.

Reagirali ste na posljednje saopštenje Vulinovog pokreta rekavši, izme?u ostalog, da ono “crta metu na ?elu”. Na ?ijem ?elu, odnosno, o ?emu se, zapravo, radi?

SEJDINOVI?: Vulin je još jedna od pojava koja govori koliko je ovo društvo talac devedesetih. Struktura mo?i stvorena tih godina nikada nije rasformirana, a Vulin je samo jedna od njihovih ispostava i kreatura. Kum je zloglasnog Željka Mitrovi?a, a godinama je bio nekakav direktor u drugom medijskom konglomeratu koji je tako?e uspostavljen za vreme JUL-a, partije Mirjane Markovi? u kojoj je Vulin imao visoku poziciju. U normalnom društvenom okruženju Vulinov maksimalni životni uspeh bio bi – uticajni ispija? piva ispred lokalne prodavnice, a ovde menja ministarska mesta i širi mržnju i – što bi rekli mladi – „smor“. Osim što je zgodan politi?ki partner jer sa sobom u miraz donosi podršku raznih mra?nih centara mo?i, on služi da proziva i vre?a „izdajnike“, „neprijatelje“, „strane pla?enike“ i sli?no. Da ih drži u stalnom strahu. U odnosu na njega i njegovu stranku, Vu?i? deluje umereno, što je naravno samo opti?ka varka.

U našem prethodnom intervjuu od prije par godina govorili smo o prijetnjama upu?enim Vama i gospodinu Dinku Gruhonji?u. Ima li tih prijetnji i danas i u kakvom se obliku eventualno manifestiraju?

SEJDINOVI?: Pretnje uvek postoje, i nikada se ne sankcionišu. Ali, u poslednje vreme smo svedo?ili i fizi?kim napadima na novinare, na mitingu Srpske napredne stranke, kao i pra?enju i snimanju urednika „Južnih vesti“ u Nišu, sasvim izvesno od strane strana?ki upregnute Bezbednosno-informativne agencije. Nema tu mnogo filozofije, stvar je jasna: vlast ne samo da ne želi da zaštiti novinare koji su na meti pretnji i napada, a koji nisu njeni miljenici, ve? jednim delom iza tih pretnji i napada i stoji. U svakom slu?aju je odgovorna za društvenu atmosferu u kojoj se pretnja smr?u doživljava kao uobi?ajena verbalna komunikacija, deo slobode izražavanja. Kada su na meti napada (koji su se uzgred desili u veoma neobi?nim okolnostima) režimski novinari – kao nedavno u slu?aju novinarke Pinka – država promptno hapsi i kažnjava po?inioce, a tzv. predsednik države Vu?i? ide u pateti?nu bolni?ku posetu tim novinarima. Sa druge strane, one koji nisu po njegovoj volji naziva pogrdnim imenima i daje signal raznoraznim likovima da preduzmu, u skladu sa svojim mogu?nostima, nešto protiv njih. Postala je to uobi?ajena stvar i niko se na te poruke koje diktator u pokušaju šalje – i ne osvr?e ni od strane male nezavisne scene, ni od strae me?unarodne zajednice. Potom te poruke, ponovljene bezbroj puta, emituju njegovi mediji. Prednja?e u tome naravno Pink i Informer. A onda Johanes Han, EU komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, ode da gostuje na tom Pinku, daju?i legitimitet tom gebelsovskom monstrumu od televizije.

Neofašizam i neonacizam sve više uzima maha u nekim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije, posebno u Hrvatskoj i Srbiji. Primjera za tu tvrdnju ima zaista mnogo. Da li su tome doprinjeli i pojedini mediji, bilo šutnjom ili izravnim odobravanjem, odnosno glorificiranjem nekih likova koji su kolaborirali sa nacistima i fašistima za vrijeme Drugog svjetskog rata i da li su se neki mediji, konkretno u Vojvodini, pa i cijeloj Srbiji, suprostavljali redefiniranju novije historije naših prostora?

SEJDINOVI?: Nedavno sam u jednom hrvatskom mediju ?itao o bulumenti raznoraznih likova, današnjih manje ili više ekstremnih hrvatskih desni?ara, koji su svojevremeno bili veliki poklonici Maršala Tita. Cunami nacionalizma koji je zapo?eo s kraja osamdesetih, a koji je imao duboke korene osobito u Srbiji i Hrvatskoj, ni do danas nije posustao, a sa njim u prvim borbenim redovima išli su, i idu i danas – razni oblici fašizma. Osim o samoj ideologiji i revizionizmu, ovaj dugotrajni cunami svedo?i o ljudskom posrnu?u ovdašnjih intelektualaca i javnih li?nosti, koji su se ?esto za male novce priklanjali ve?inskoj matrici. ?esto samo zarad toga da zadrže radno mesto, recimo na fakultetu i da imaju dovoljno novca za lekove i lekare, eventualno sa strane još „uberu koju kintu“. Sa njima su u paketu išli i mediji i oni koji njima vladaju, a koji su se aktivno i prilježno uklju?ili u nacionalisti?ku propagandu onog trenutka kada je dospeo signal „odozgo“. Ta propaganda svih ovih godina ostavlja pravu pustoš iza sebe. Neko je jednom rekao da je neverovatno lako na ovim prostorima postati nacionalista, i to polako postaje ve?na istina. Ne samo da je ta lako?a nacionalizma posledica dominantne kulture ve? je i ulaznica u svet odraslih. Bilo je naravno i u medijskoj sferi i me?u intelektualcima i mnogo pozitivnih primera, ljudi koji su se hrabro borili protiv te stihije i svih ovih godina ukazivali na njenu pogubnost. Ali i oni su se, ?ini se, nekako umorili. Neki od njih su postali i oni protiv kojih su se borili, napravivši nekakav pakt sa Vu?i?em. Neki i dalje ponavljaju iste fraze kao s kraja osamdesetih, ni sami ne veruju?i u smisao beskona?nog ponavljanja istog. Nekako smo svedoci da se ne samo hiljadu puta izgovorena laž pretvara u istinu, nego se i hiljadu puta izgovorena istina pretvorila u laž. O?ekuju se nove snage, koje ?e preuzeti barjak antifašizma, a istovremeno ne?e biti deo populisti?ke destruktivne mercedes-levice, ali njih nema. Oni su otišli ili upravo pakuju kofere.

Na kraju, kakav stav danas ima Matica srpska prema ?etnicima Draže Mihailovi?a i Milana Nedi?a?

SEJDINOVI?: Matica srpska generalno nema autenti?an stav ni o ?emu. Njen stav je u saglasnosti sa državnom politikom. Ako im vlast kaže da misle pozitivno o Draži i Nedi?u, oni ?e imati takav stav. I obrnuto. Mislim da su ljudi okupljeni oko Matice srpske ekstremni desni?ari u dubini duše, ali ako im se kaže da budu levi?ari, svi ?e oka?iti sliku Ive Lole Ribara u svojoj kancelariji. Oni su deo te bezobli?ne mase jeftinih, uplašenih kulturnih birokrata i kvaziintelektualaca koja je zaslužna za našu propast taman koliko i vlasti prethodnih decenija.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

(Bedrudin Guši?)

Podelite ovu stranicu!