NEDIM SEJDINOVIĆ: Smrtonosno biće države

17 Oct 2014

Povodom knjige „Slučaj Topčider – Anatomija državnog zločina“

Nisam siguran da na ovom mestu i ovom prilikom ima uopšte smisla parafrazirati popularne stihove o „sjenama koje lutaju po dvoru i plaše gospodu“. I to ne samo zbog toga što te stihove rado citiraju i upotrebljavaju nacionalisti, secikese i gospodari ovdašnjeg života i smrti, ve? i zbog toga što se ona „gospoda“ koja su odgovorna za smrt vojnika u kasarni „Karaš“ na Top?ideru pre deset godina sigurno ne plaše duhova onih koje su ostavili bez života. A Dragan Jakovljevi? i Dražen Milovanovi? sigurno nisu jedine žrtve. Siguran sam i da i oni koji su prikrivali tragove ove smrti i spre?avali razrešenje ubistva – mirno spavaju, kao i da to nisu jedina njihova zlodela.

Tu se sada negde oni, oko nas, šetaju, možda se sa unucima igraju u parku ili ispijaju kafu u Knez Mihajlovoj ili gdegod drugde, bezbrižno odmeravaju?i prolaznike. Verovatno su bili na ju?erašnjoj vojnoj paradi, možda i u VIP delu. Po svemu sude?i, to su ljudi kojima je smrt profesija, oni su, kako se to kaže, samo „radili svoj posao“ i bili u službi bog boginja Nacije i Države. Kada radite za državu ili naciju, ovde, sve je dozvoljeno. Ne postoji niti jedno zlo koje ?e, kada je nacija ili država iza njega, biti sankcionisano. Ne postoji ovde niti jedno državno zlo koje ne?e biti nagra?eno i u kona?nici pretvoreno u – Dobro.

Knjiga koja je pred nama predstavlja zna?ajan dokument u kojem su objedinjeni glavni elementi slu?aja Top?ider, jezivog ubistva mladi?a u kasarni na Top?ideru. U pitanju je kratka istorija beš?aš?a jedne države bez obzira na to šta se iza ovog zlo?ina krije, a što možemo samo da pretpostavljamo. Država nas je apsolutno uverila da je na neki na?in involvirana u ovu smrt upravo prikrivaju?i dokaze, odbijaju?i da se suo?i sa ovim doga?ajem. Kao što nas svakodnevno podse?a na to u kojoj meri je odgovorna za genocid i zlo?ine na prostoru bivše Jugoslavije, tako?e prikrivanjem dokaza i odbijanjem da se suo?i sa neverovatno bogatom skalom zla.

Ovaj doga?aj svedo?i o smrtonosnom bi?u države, koja je izašla iz rata, koja je odgovorna za strašna zlodela, i kojoj niti jedan život, bilo koga, bilo kako se on zvao i odakle dolazio – ne zna?i apsolutno ništa. I to je definicija nesre?ne, razorene države i uništenog društva – ono se nalazi tamo gde ljudski život ama baš ništa ne vredi. Nalazi se tamo gde se ljudi ni ne osvr?u na one koji su, recimo, na ulici pali u nesvest ili su se povredili. Nalazi se tamo gde ?ete izgubiti život samo zbog toga što ste druga?iji. Postgenocidna država je država nasilja i smrti, i to nasilje je opšte, ono samo ?eka novu žrtvu i novi razlog.

Ubistvo vojnika u Top?ideru i publikacija koja je pred nama svedo?i i o bezdušnoj politici i bezdušnim politi?arima, kojima ne postoji ništa sveto. Vrhunska politika ovde podrazumeva vrhunsko zlo, uspešnost se meri inovativnoš?u u praktikovanju zla, da protivnike iznenadiš time na šta si sve spreman. Naša politika je kavez divljih bi?a, u kojoj kona?nu pobedu uvek odnose oni koji su najkvorolo?ni.

U knjizi se na više mesta koristi sintagma „nedostatak politi?ke volje“, odnosno sagovornici govore o tzv. nedostatku politi?ke volje da se ovaj zlo?in istraži. Taj „korektni“ deminutiv zapravo oduvek zna?i samo da neko namerno ne želi da uradi nešto iz bar njemu sasvim jasnih razloga. Neko od sagovornika u ovoj knjizi rekao da je nemogu?e da je nešto videlo „20-ak Srba”, a da se to ne bi saznalo, misle?i pritom na skrivanje Mladi?a u ovoj kasarni. Kakva je to besmislena fraza kada oko nas vlada zavera ?utanja o zlo?inima svake vrste koje su se desili devedesetih. Idite recimo u neko od vojvo?anskih sela u kojima su bili logori za hrvatske vojnike i civile i pitajte seljane nešto o tom logoru. Vide?ete kako je velika zavera ?utanja kada se spoje nacionalizam i tzv. interes države.

O knjizi

Knjigu Bojana Ton?i?a (saradnici Dušan Komar?evi? i Bojan Cveji?) „Slu?aj Top?ider – Anatomija državnog zlo?ina” objavile su Ženski fond Rekonstrukcija i Žene u crnom. Knjiga, izme?u ostalog, donosi intervjue sa bivšim ministrom odbrane Prvoslavom Davini?em, vojnim istražnim sudijom Vukom Tufegdži?em, advokatima – zastupnicima porodica i drugim akterima ovog zlo?ina. Predgovor je sa?inila Florans Artman, bivša portparolka Tužilaštva Me?unarodnog tribunala za ratne zlo?ine u Hagu.

Ovaj slu?aj i ova knjiga otvara i jednu nerazjašnjenu dilemu, a ona je – ko zapravo vlada ovom zemljom. Ko su ti prebogati i mo?ni ljudi – koji su sve svoje snove u ratu ostvarili – koji žive u bogatim vilama a ?ija imena niko ne zna. Možda ovo li?i pomalo na teoriju zavere, ali bez razaranja strukture mo?i stvorene devedesetih na zlu i krvi ovde nema boljitka.

Tako?e, ovaj slu?aj govori i o nedostatku politi?ke odgovornosti. Niko, ali baš niko, zbog ovog užasnog zlo?ina nije podneo ostavku. Bar je to mogao uraditi. A to je posebna, jeziva pri?a kojoj se ne vidi kraj.

Naravno da je u celom ovom slu?aju interesantna i uloga medija. Kako su mediji u službi države prikrivali zlo?in, kako su spremni da urade sve kako bi im neko rukom otresao par mrvica sa stola dok ?ekaju dole poput vernog psa. Živimo dokaz da zagrljaj/ujed vlasti uništava jednom za svagda medije i novinare.

I još jedna stvar se ovde s vremena na vreme spominje – „ugled vojske“. Neki od sagovornika direktno ili indirektno tvrde da je zlo?in u kasarni, i sve ono što se oko njega dešavalo, otprilike vatikansko-kominternovska zavera ?iji je cilj da se ukalja ugled Vojske Srbije (i Crne Gore). A o kakvom ugledu se može govoriti kada se govori o vojsci koja je imala više nego sramnu ulogu tokom devedesetih, ?ija se zlodela izu?avaju na svetskim univerzitetima, a posledice delovanja još uvek vide u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu. Oni koji veruju u ugled vojske veruju i u sve drugo, veruju i da se lik Putina ju?e pojavio na nebu iznad Beograda, kao što veruju da Srbija ide ka Evropskoj uniji.

I na kraju, pri?a o ubistvu gardista je i pri?a o hrabrosti i doslednoj borbi mnogih ljudi da ovaj zlo?in ne bude zaboravljen.

(Re? na promociji knjige „Slu?aj Top?ider – Anatomija državnog zlo?ina“ Bojana Ton?i?a u Novom Sadu, 17. oktobra 2014.)

 

Podelite ovu stranicu!