NEDIM SEJDINOVIĆ: Medijske slobode nisu problem, njih nema

26 Oct 2017

"Na medijskom tržištu Srbije uglavnom je u opticaju pokvareno meso, koje prilično bazdi, a to se nažalost odnosi i na manjinsko informisanje"

Manjine se po pravilu ponašaju kao sateliti ve?ine i po pravilu isti problemi koji vladaju u ve?inskim medijima – vladaju i u manjinskim. Onaj ko je na vlasti, taj odre?uje ure?iva?ku politiku ve?ine medija, nezavisno od toga ko im je osniva?, pošto vlast u svojim rukama – u nefunkcionalnim državama kakva je ova – nosi i nož i poga?u. Nezavisni mediji bivaju na najrazli?itije na?ine marginalizovani, i na najrazli?itije na?ine im se otežava funkcionisanje. “Podobnim” nacionalnim savetima prakti?no je data carte blanche da ure?uju svoju medijsku i celu društvenu scenu kako im se prohte, dok se u nekim nacionalnim zajednicama, kao što je recimo slova?ka, vrši nevi?ena naprednja?ka agresija, uklju?uju?i i medijsku, da se preuzme kontrola nad nacionalnim savetom. Koliko god su manjinski mediji, sa jedne strane, u težoj situaciji od ve?inskih, jer imaju izuzetno suženu potencijalnu publiku, jer su kadrovski kapaciteti nedostatni zbog velikog odliva mladih u mati?ne zemlje ili na zapad, i tako dalje – možda su danas ipak u malo povoljnijoj situaciji nego ve?inski. Naime, koliko-toliko su zaklonjeni, odnosno nisu najdirektnije izloženi smrtonosnim operacijama koje Vu?i?ev režim sprovodi nad medijskim slobodama – kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinovi?, koji za list Csaladi kor govori o sudbini medija u Srbiji u svetlu sve ve?ih pritisaka i terora države nad slobodom informisanja kao i o specifi?nim problemima medija na jezicima nacionalnih zajednica – manjina u Vojvodini.

Kakva je danas slika informisanja na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini, pa i u celoj zemlji? Koliko je manjinskih medija preživelo, ko ih finansira i ?iji su?

Ne postoje validni podaci o broju medija koji potpuno ili delimi?no izveštavaju na manjinskim jezicima, a pojedine procene govore da ih na teritoriji Srbije postoji oko 200. Ne znaju se do danas ni kona?ni efekti privatizacije, pogotovo što ona prakti?no nije ni dovršena i što apsolutno ne funkcionišu zakonom i podzakonskim aktima predvi?eni mehanizmi koji bi merili kontinuitet manjinskog programa na privatizovanim višejezi?nim elektronskim medijima. Pouzdano se jedino zna da postoje 23 lista na manjinskim jezicima kojima su osniva?i nacionalni saveti nacionalnih manjina i koji se finansiraju iz vojvo?anskog budžeta, kao i da manjinske redakcije Radio-televizije Vojvodine proizvode godišnje 6.600 sati televizijskog programa, od ?ega nešto manje od polovine ?ine informativni sadržaji. Pouzdano se zna i da Radio-televizija Srbije godinama ignoriše svoju zakonsku obavezu da proizvodi i emituje manjinske programe, kojih sada na ovom javnom medijskom servisu ima samo na simboli?nom, skoro komi?nom nivou. Iako kvantitet manjinskih medija i medijskih sadržaja nije nebitno pitanje, mislim da je mnogo važnije, odnosno klju?no – pitanje kvaliteta tih medija, kao i nivoa medijskih sloboda i medijskog pluralizma. Ne treba ni u kom slu?aju potcenjivati zna?aj finansijske održivosti manjinskih medija i medijskih sadržaja, ali još važnije je da li ti mediji funkcionišu profesionalno, slobodni od uticaja politi?kih elita – ve?inskih ili manjinskih svejedno – ili su pretvoreni u svojevrsne partijske oglasne table. Odnosno, da li služe interesima gra?ana ili politi?ke elite. Siguran sam da bi svaki gra?anin ove zemlje koji drži do sebe i informisanosti, bez obzira na nacionalnost, više voleo da ima manji broj kvalitetnih nego ogroman broj neprofesionalnih medija. To je na nivou pitanja da li je bolje imati jedan kilogram svežeg ili 50 kila pokvarenog mesa? Mislim da je na medijskom tržištu Srbije uglavnom u opticaju pokvareno meso, koje prili?no bazdi, a to se nažalost odnosi i na manjinsko informisanje.

Koliko se slika i položaj tzv. manjinskih medija promenila u odnosu na raniji period, u odnosu na period pre privatizacije?

Privatizacija je dovela do smanjenja nivoa višejezi?nog informisanja, i mislim da smo time kao društvo mnogo izgubili. Li?no smatram da je proces izlaska države iz vlasništva u medijima bio odocneo, odnosno da je bilo neophodno da se sprovede mnogo pre. Nismo smeli da do?ekamo da se privatizacija desi u trenutku dok ovom zemljom vlada najgori ljudski i politi?ki ološ koji od svega što dotakne napravi karikaturu. Za višejezi?ne medije i informisanje problem je bio i u tome što ni ve?inska ni manjinska elita nije prepoznala njihov zna?aj, i nije prihvatila inicijativu da se interkulturalnost i me?unacionalna komunikacija proglasi kao posebni javni interes u sferi javnog informisanja i u skladu sa tim finansira. Dakle, mislim da se nivo informisanja na manjinskim jezicima generalno ne?e smanjiti, da ?e pronalaženje modusa njihove finansijske održivosti biti rešeno pod uticajem me?unarodne zajednice i nekim bilateralnim inicijativama, ali da je višejezi?no informisanje doživelo težak, ?ak nenadoknadiv gubitak. Treba re?i da sve to nije slu?ajno, jer višejezi?no informisanje i interkulturalnost jesu sušta suprotnost savezu nacionalista koji trenutno vlada Srbijom, i koji je manjinskim elitama omogu?io puno pravo i nikakvu odgovornost da vladaju svojim teritorijama uticaja, odnosno getoima. Zauzvrat, treba da bespogovorno podržavaju oblapornu vlast na nivou države. Treba naravno ista?i da pod interkulturalnoš?u ne podrazumevam prevo?enje emisije zloglasnog D. J. Vu?i?evi?a Teška re? na manjinske emisije i emitovanje na lokalnim i regionalnim televizijama, što se dešava u nekim sredinama. To je nešto upravo suprotno od interkulturalizma, to je transfer politi?kog primitivizma i nasilja, koji može da ima veoma loše posledice na me?unacionalne odnose.

Poseban osvrt, analiza medija na ma?arskom jeziku? Kakav je uticaj nacionalnih saveta na manjinsku medijsku scenu?

Iako je teško sve medije kojima su osniva?i nacionalni saveti staviti pod jednu kapu, jer su prakse razli?ite, mora se priznati da dominiraju oni koji li?e na ve?inske medije pod kontrolom režima Aleksandra Vu?i?a, s tim što ulogu Vu?i?a – mudrog vladara severnokorejskog tipa, kako se prikazuje u režimskim glasilima – preuzimaju neki drugi, manjinski politi?ari. U tom smislu, možda su mediji pod kontrolom Nacionalnog saveta ma?arske nacionalne zajednice – i najgori. Iako su predstavnici ovog Saveta/SVM-a kukali do neba zbog privatizacije medija, sada ?e novinari i analiti?ari bliski njima, poput Ištvana Bodžonija, re?i da je zakonska regulativa za manjinsko informisanje u Srbiji daleko najbolja u regionu, maltene najbolja na svetu. To je verovatno zbog toga što je država omogu?ila manjinskim elitama da se na svom medijskom „tržištu“ ponašaju kao diktatori. Glavne aktivnosti nacionalnih saveta, upravo predvo?enih ma?arskim Savetom, suprotni su konceptu medijskih sloboda i medijskog pluralizma. Klju?ni im je cilj da ostvare potpunu, ?vrstu kontrolu nad medijskom scenom na svom jeziku, i da ni slu?ajno ne dopuste bilo kakav kriti?ni, disonantan ton. Žalosno je to što im u tim naporima podršku ne pruža samo država Srbija, odnosno koalicioni partneri iz SNS-a, ve? i delovi me?unarodne zajednice. Tako se recimo država Srbija u pregovara?kom procesu, prema akcionim planovima, a u dogovoru sa EU, obavezala da obezbedi finansiranje i održivost manjinskih medija, ali ne i medijske slobode, ali ne i medijski pluralizam na jezicima nacionalnih manjina.

Šta za nacionalnu zajednicu zna?i (ne)postojanje medija i slobode informisanja na sopstvenom jeziku?

Ne mislim da ?e nacionalne zajednice izgubiti pravo na informisanje na svom jeziku kao takvo, iako nikada ne znate šta se može desiti kada zemljom vlada nekompetentna i primitivna ekipa sa lošim namerama kakva je današnja Srpska napredna stranka. Plašim se me?utim da su u velikoj meri pojedine nacionalne manjine ve? izgubile pravo na profesionalno i slobodno informisanje na svom jeziku. Znate, u ma?arskoj nacionalnoj zajednici postojali su i postoje brojni problemi sa politi?kim nasrtajima na medijske slobode, ali su i istovremeno postojali i veliki otpori nekih naših dragih kolega koji se nisu libili da žrtvuju i vlastitu egzistenciju kako bi se izborili za pravo da profesionalno obavljaju svoj posao i ne budu sluge jedne partije. Tamo gde ima borbe i sukoba i napora, tamo ima i života i nade. Bez obzira na teške probleme sa medijskim slobodama u ma?arskoj zajednici, mislim da je tamo gde vladaju mir i ?utanje, tamo gde vlada simfonija izme?u države, nacionalnih saveta, medija i novinara, i nema nikakve alternative – situacija još mnogo gora. Neko ko je novinar u Severnoj Koreji verovatno živi sasvim pristojno u odnosu na standarde u toj državi, i ima nekakvu izvesnost, ali postoji tu jedan problem – nema tu ni medija ni novinarstva ve? samo karikature toga. Šaljiva fraza “novac nije problem, novca nema” u zajednicama gde vlada simfonija vlasti i medija glasi: medijske slobode nisu problem, njih nema! To je poruka svim onim medijima i onim novinarima koji su spremni da gaze profesionalne norme i da budu snishodljivi PR službenici vlasti zarad “preživljavanja”. Možda u takvim medijima novinari bolje zara?uju i imaju ve?u sigurnost, možda takvi mediji imaju manje problema sa finansijama, jer vlast više uživa u svojim brojnim fotografijama i ?estim intervjuima – ali tu nešto suštinski nedostaje – a to je upravo novinarstvo.

Kako se novi medijski zakoni lome na manjinskm medijima?

Sprovo?enje medijskih zakona dovelo je do gašenja odre?enih medija, delom zbog kriminalne privatizacije, ali, budimo iskreni, delom i zbog toga što su neki manjinski mediji i ina?e bili u teškoj situaciji, anahroni, u sukobu sa vremenom – nisu razumeli da se proteklih decenija mnogo šta promenilo, pa i pojam medija i pojam novinara, i da nije mogu?e ve?no živeti pod staklenim zvonom. Sada je u procesu izrada nove Medijske strategije. Iako je možda iluzorno o tome govoriti u ovakvom politi?kom i medijskom mraku koji vlada Srbijom – bilo bi dobro da ovaj dokument donese balans izme?u prava i odgovornosti u sferi javnog informisanja na manjinskim jezicima. Odnosno da obezbedi adekvatno finansiranje, ali i mehanizme zaštite ure?iva?ke politike, ostvarenja medijskih sloboda i medijskog pluralizma na jezicima nacionalih manjina. Nažalost, ovaj balans koji bi bio u interesu gra?ana verovatno ne?e biti uspostavljen, i to u najve?oj meri zbog toga što to manjinskim elitama ne odgovara, a imaju ?ime da trguju.

Da li je finansiranje iz inostranstva/mati?nih država (kontra)usluga ?

Mislim da finansiranje iz mati?nih država nije problem ukoliko se odvija transparentno, kroz jasne procedure i kriterijume, bez diskriminacije. Naravno, i ukoliko se njime podsti?u kvalitetni medijski sadržaji i sveukupni razvoj finansiranih medija. Nažalost, na ovim prostorima, kada se iz jedne u drugu državu sliva novac za nacionalne manjine, uglavnom najmanje koristi od toga imaju gra?ani, a najviše elite koje se prekomerno bogate. Manjinski i višejezi?ni mediji u Srbiji propuštaju šansu da, upravo koriste?i svoju specifi?nu poziciju, pristupe raznim me?unarodnim i prekograni?nim fondovima. Te donacije bi mogle biti iskoriš?ene za profesionalni razvoj, a oni u sebi ne bi sadržavali politi?ku ucenu kakvu obi?no imaju donacije iz mati?nih država. U tom smislu bi bilo važno da manjinski mediji iza?u iz svojevrsnog infantilnog, podre?enog položaja u odnosu na nacionalne savete i manjinske politi?ke elite, te da preuzmu vlastitu sudbinu u svoje ruke. Znam da to nije lako, ali verujte, vredi pokušati.

Koliko vlast smišljeno i planski gasi manjinske medije?

Mislim da u Beogradu vlada potpuno nerazumevanje i nesenzibilisanost za informisanje na jezicima nacionalnih manjina. To ne važi samo za državne institucije nego i za neke me?unarodne organizacije i donatorske ku?e. Što se ti?e režima, njemu manjinsko informisanje ne?e smetati sve dok u sebi nema kriti?ku oštricu usmerenu ka Vu?i?u i naprednja?koj vlasti. Pošto u Srbiji trenutno vlada savez nacionalizama, savez begova koji su podelili svoje feude, realno se to ne?e još dugo desiti. Dakle, mislim da ne radi ništa smišljeno i planski protiv manjinskih medija, ali da se to može i promeniti ako do?e do promene politi?ke konstelacije. Šteta koja se nanosi je posledica neznanja.

Szabad Magyar szo primer otpora

Na pitanje o, za naše prostore, fenomenu osnivanja sajta Szabad Magyar szo, Sejdinovi? kaže da je to jedna od pobuna u ma?arskoj novinarskoj zajednici, koja je “primer otpora politi?kim pritiscima i poruke da ipak nije sve izgubljeno“.

Szabad Magyar szo treba da služi za ponos kolegama. Taj fenomen govori da u ovoj zemlji ipak ima nade, ali da se moramo svi zajedno boriti i da ne smemo odustajati. Kolegama iz Magyar Szoa koji su bili izloženi surovom pritisku NDNV je uvek pružao podršku i pomo? u okviru svojih mogu?nosti. Vreme je da se u ve?oj meri, bar kroz alternativne kanale, promovišu interkulturalni sadržaji i da se traže partneri koji ?e razumeti da je problem sa medijskim slobodama u Srbiji jedinstven, nezavisno od toga na kojem jeziku pojedini medij izveštava.

(Csaladi kor)

Podelite ovu stranicu!