NEDIM SEJDINOVIĆ: Magle i huškanja

14 Jan 2016

Šta “Politika” jeste, a šta nije – objavila

Nakon teksta pod nazivom “Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova”, tre?eg dela huška?kog feljtona “Politike” protiv nevladinog sektora u Srbiji (?itaj, “izdajnika” i “stranih pla?enika”), a koji podse?a na “slavne” zlikova?ke dane ovog lista tokom devedesetih – Nezavisno društvo novinara Vojvodine iskoristilo je pravo na odgovor, predvi?eno Zakonom o javnom informisanju i medijima, i uputilo ovom listu tekst koji na našem sajtu imate priliku da pro?itate u integralnoj verziji. “Politika” je tekst objavila u današnjem štampanom izdanju, skrativši ga na na?in koji je njoj odgovarao, a deo zakona u kojem se jasno navodi da odgovor mora da bude objavljen “u istom delu medija, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom“ kao predmetni tekst – nije ispoštovan. Osim toga, ovaj tekst, kao i druge reakcije na feljton (feljton je ina?e prepun neistina i podmetanja) nisu objavljeni, bar ne do ovog trenutka, na internetskoj prezentaciji „Politike“, iako su delovi ovog serijala danima bili nose?i prilozi na „Politikinoj“ web-adresi. U današnjem štampanom izdanju „Politike“ objavljen je i klasi?ni poziv na lin? “stranih pla?enika” iz pera ekstremnog nacionaliste Slobodana Antoni?a, a koji je prenet sa rusko-srpskog sajta tzv. Fonda strateške kulture. U produžetku vam donosimo integralni tekst predsednika IO NDNV-a Nedima Sejdinovi?a, koji je upu?en redakciji “Politike”, a delovi ozna?eni boldom – izba?eni su od strane redakcije lista „Politika“. Možda za kraj ovog uvoda treba podsetiti da je najve?i “strani pla?enik” u ovoj zemlji sama država i njene institucije, koje su do sada potrošile milijarde evra donacija iz zapadnih zemalja. Rusija je Srbiji do sada donirala 0 (nula) evra. Nezavisno društvo novinara Vojvodine, kao i – po našim informacijama – druge organizacije koje su se našli na meti „Politike“, podne?e žalbe Savetu za štampu zbog ovog feljtona, a pojedine ?e razmotriti i mogu?nost tužbe.


„Istraživa?ki“ tekst „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova“ obiluje neta?nim i proizvoljnim informacijama, kao i zlonamernim interpretacijama, što i nije ?udno, jer je o?igledno cilj ovog teksta (kao i celog „istraživa?kog serijala“) da targetira „strane pla?enike“ i „izdajnike“ , a ne da informiše gra?ane ili pokrene debatu o odre?enoj temi u javnosti. Tim pre jer je tema o kojoj je re? u Srbiji prisutna još od dolaska zlo?ina?kog režima Slobodana Miloševi?a na vlast, a nacionalisti, desni?ari i ekstremisti koriste je da bi targetirali neprijatelje. Neki ljudi su atribut „stranog pla?enika“ platili i glavom, a neki su pobegli iz Srbije. Neki su se pak, u strahu, povukli u unutrašnji egzil.

Kao i u drugim autoritarnim zemljama sa niskim stepenom demokratskog razvoja – i u Srbiji se kriti?ko mišljenje smatra neprijateljskom delatnoš?u, i, kao takvo, pokušava se uništiti. U iskorenjivanju kriti?kog mišljenja veoma ?esto se koristi metoda da, recimo, kulturni poslenici denunciraju i napadaju kulturne poslenike, ekonomisti ekonomiste, a novinari – novinare. Tako se i u Srbiji za gušenje medijskih sloboda, pored koruptivnih metoda i politi?kih ucena u vidu ugrožavanja egzistencije medija i novinara, veoma ?esto koristi napad režimskih glasila na kriti?are vlasti. Uglavnom je to igra „ma?ke i miša“, jer se profesionalni mediji koji izveštavaju u interesu gra?ana marginalizuju na sve mogu?e na?ne, dok režimski imaju širok pristup državnim i paradržavnim fondovima, kao i druge vrste podrške imalaca mo?i. U odnosu na devedesete promenilo se to što je internet zastupljen u ve?oj meri, pa marginalizacija koja je za vreme Miloševi?a po?esto bila dovoljna (sve do konca devedesetih), sada se mora dopunjavati ve?im trudom, inovativnoš?u i koordiniranim aktivnostima neprijatelja slobodne re?i.

Najdrasti?nije metode upotrebljavaju „Informer“ i RTV Pink, koji ?e svakako u?i u udžbenike kao primer ponekad komi?ne, ali uglavnom tragi?ne zloupotrebe medija, ali od tih fenomena nikako daleko nisu odmakli mediji kao „Politika“, koji pokušavaju da se predstave ozbiljnim, a zapravo koriste iste metode samo modulirane za drugu ciljnu grupu. Oni igraju u istom timu, ?iji je cilj slu?ivanje i raspame?ivanje gra?ana, širenje dezinformacija, izvrtanje informacija, nametanje kulturno-ideološkog modela koji podrazumeva ustoli?avanje autoritarnog, antimodernog sistema, iza kojeg se uvek i samo krije enormna plja?ka gra?ana, o?uvanje stvorenog sistema vrednosti i raspodele državnog bogatstva. Tom i takvom sistemu su ljudska prava, sloboda izražavanja i transparentnost – suštinski neprijatelji. I uspevaju samo love?i u mutnom.

Ne postoji univerzalna definicija istraživa?kog novinarstva, ali ona svakako podrazumeva otkrivanje nekih javnosti nepoznatih i nedostupnih ?injenica. Ono bi se tako?e – to je od krucijalnog zna?aja – moralo zasnivati na istinitim, proverenim i proverljivim podacima i dokumentima, a nikako ne na spekulacijama i proizvoljnim tuma?enjima. U tom smislu predmetni tekst, kao i celokupni serijal,  ne samo da nisu istraživa?ko novinarstvo nego predstavljaju njegovu istinsku karikaturu. Celokupni istraživa?ki posao se zasnovao na „surfovanju“ po jednom sajtu (i to veoma površno), a informacije koje su prona?ene na njemu mogle su se na?i i na brojnim drugim mestima, tako?e dostupnim gra?anima koji koriste globalnu mrežu. Pored toga, informacije koje su preuzete sa sajta su o?igledno namerno izmenjene, odnosno u?injene neta?nim, izva?ene iz konteksta, suštinski im je promenjen smisao. No, ve? smo rekli, nije u pitanju cilj da se informišu gra?ani nego da se poluinformacije iskoriste kako bi se stvarala moralna panika, difamirali kriti?ari režima, podržala pri?a o intergalakti?koj zaveri protivu srpstva i skretala pažnja javnosti sa mnogih drugih, važnijih tema. I da bi se, naravno, dalo goriva nameri da se u Srbiji, po ugledu na Rusiju, organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva proglase za strane agenture i prakti?no im se zabrani rad. U pitanju je stara ideja „patriota“, koju je glavna i odgovorna urednica „Politike“ odavno ve? promovisala. Tako bi „patrioti“ mogli vladati decenijama u senci ruskog medveda.

Politika-vukovar-slobodan_cr

Redakcija “Politike” sanja “slavna” vremena vojevanja

A sada se da se posvetimo i konkretnim neta?nim informacijama. Ne?emo se baviti materijalnim greškama koje se ti?u drugih organizacija i medija, jer ?e oni ve? odlu?iti kako ?e reagovati na njih, ve? ?emo ukazati samo na probleme u delu koji se odnosi na Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Kao prvo, ukupan iznos koji je NDNV dobio, na osnovu ovog „istraživa?kog“ resursa, manji je za ?ak 30.000 dolara nego što to navodi autorka (autorka spominje iznos od 242.500 a na tom sajtu stoji iznos 212.500). I ne samo da je manji, on se ne odnosi samo na period od 2012. do 2014. godine ve? i na projekte koje su zapo?eli i trajali i u 2011. i koji su završeni u 2015. godini. Dakle, radi se o donacijama koje je NDNV za mnogobrojne svoje aktivnosti dobio u periodu od skoro ?etiri godine i to od tri donatora. U anterfileu pod nazivom „Najviše novaca za Autonomiju“, autorka navodi niz neistina. Jedna od njih je da je ameri?ki NED našoj organizaciji u period od 2012. do 2014. godine uplatio 242.500 dolara, što je potpuna neistina i skoro trostruko uve?an iznos. Dalje, grantovi koje je NDNV dobio od NED-a samo su se delom odnosili na sajt „Autonomija“, a pored toga su podrazumevali i razna istraživanja (štampano je nekoliko publikacija), brojne javne tribine, edukacije… No, o svemu ovome autorka je mogla da sazna da je, recimo, otišla na sajt našeg udruženja ili druge naše sajtove koje su nastali u okviru projekata koje je NDNV realizovao uz pomo? ameri?kih donatorskih ku?a. Mogla je i kontaktirati i naše udruženje i mi bismo joj tako?e prosledili potrebne informacija da ne „srlja“, kako je to svojevremeno slikovito opisao Stjepan Radi?, „kao guska u magli“. A mogla je na kraju bolje koristiti digitron, a i dodatno istražiti svoj jedini istraživa?ki resurs – deo „details“, gde bi nešto više saznala o donacijama NDNV-a.

Ina?e, u okviru projekata realizovanih u okviru naše saradnje sa ameri?kim donatorima u ovom periodu nastao je i izme?u ostalog i Vojvo?anski istraživa?ko-analiti?ki centar VOICE (nastao iz prethodnih projekata tako?e iz ovog perioda, a koji su se odnosili na monitorovanje rada 45 vojvo?anskih lokalnih samouprava i edukacije novinara-istraživa?a). Ako ukuca ovaj naziv u google, i ode na VOICE-ov sajt, autorka može da pogleda šta zapravo jeste istraživa?ko novinarstvo u javnom interesu i uporedi ga sa svojim uratkom.

Kako smo rekli, svi ovi podaci koje je autorka herkulpoarovski „otkrila“, nalaze se dostupni na internetu i svako je mogao bez ikakvih problema da do?e do njih. Donacije koje dolaze iz zemalja razvijene demokratije su transparentne, predvi?aju jasno definisan projekat, sa ciljevima, specifi?nim ciljevima, aktivnostima, razradama, indikatorima, evaluacijom i budžetom. One predvi?aju i veoma ozbiljne narativne i finansijske izveštaje o realizovanim aktivnostima i utrošenim sredstvima, sa prate?om dokumentacijom. No, opet ponavljamo, i nije bio cilj predstaviti ?injenice nego ih zloupotrebiti zarad otkrivanja „neprijatelja društva“. Prvi rezultati su ve? postignuti i na internetu se pojavilo nekoliko tekstova u kojima se prakti?no poziva na lin? „stranih pla?enika“.

Ako se može u?iti na greškama, novinarka bi (koja je, ako se ne varamo, i nosilac nekakvog novinarskog priznanja) mogla da po?ne da se bavi zaista pravim istraživa?kim novinarstvom, onim aktivnostima kojima se možebiti razotkriva preplitanje politi?kih uticaja i nezakonitih delovanja, pa da se recimo pozabavi ruskim, potpuno netransparentnim donacijama medijima i politi?kim strankama u Srbiji. Mogla bi recimo da se pozabavi i svojom ku?om, pitanjem ko je vlasnik „Politike“, kolike su plate direktorima i glavnoj i odgovornoj urednici, kako se troše sredstva gra?ana u ovoj firmi. Mogla bi da se pozabavi i pitanjem kako opstaju i kupaju se u novcima mediji u Srbiji koji su, kao i „Politika“, u službi režima. Mogla bi recimo da se pozabavi i pitanjem koliko novaca mese?no prihoduje Udruženje novinara Srbije od izdavanja brojnih nekretnina i kako se taj novac troši… Postoji stvarno široko polje u kojem bi novinarka mogla da deluje u interesu gra?ana.

U ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine,

Nedim Sejdinovi?, predsednik IO NDNV


Pogledajte kako je izgledao Vukovar kojeg je Srbija na ?elu sa “Politikom” “oslobodila”:

Podelite ovu stranicu!