NEDIM SEJDINOVIĆ: Ko je vlasnik novinarstva u Srbiji?

05 Jul 2012

Mediji, nažalost, nisu još naučili da je svako približavanje političkim moćnicima dugoročno pogubno za njih same i novinarstvo u celini

Na po?etku izlaganja naveš?u nekoliko podataka do kojih su novinarska i medijska udruženja, me?u njima i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, došli u istraživanju „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“. Izveštaj je baziran na Indikatorima Saveta Evrope za medije u demokratiji, odnosno mehanizmu za merenje slobode izražavanja razvijenog od strane Saveta Evrope.

Vi ste ovo istraživanje verovatno ve? videli, a ako niste, svakako preporu?ujem da ga prona?ete na veb-stranicama naših udruženja, ANEM-a, NUNS-a, Lokal presa i NDNV-a.

Dakle, od ukupno nešto više od 1.000 funkcionalnih medija u Srbiji, u državnoj svojini se nalazi oko 137 medija. Kada se govori o elektronskim medijima, me?u njima se u statusu javnih servisa spominje 86 radio i TV emitera, i to se navodi u Strategiji razvoja sistema informisanja, koji je usvojen u septembru 2011. godine. Taj dokument popularno se zove Medijska strategija. Me?utim, podaci iz Registra javnih glasila, koji nisu precizni i ažurirani, govore da postoji 82 emitera u javnom vlasništvu, od toga 29 televizija (što predstavlja 26 odsto registrovanih TV emitera) i 53 radio emitera (25 odsto registrovanih), kao i 13 novinskih izdava?a, koji izdaju nekoliko desetina periodi?nih izdanja.

Sama ?injenica da su podaci neažurni, da se menjaju iz dana u dan, i da državne institucije nude razli?ite podatke, jeste pokazatelj da je medijska scena u Srbiji u potpunom haosu i da je nemogu?e utvrditi ?injeni?no stanje, na osnovu kojeg je opet mogu?e do?i do preciznijih preporuka šta treba ?initi kako bi se, slobodno možemo re?i katastrofalno stanje u medijima – popravilo. Podseti?u da su uzroci ovog stanja mnogobrojni, ali ukratko ?u ukazati na neke od njih:

1. Nepovoljno zakonsko okruženje, odnosno neuskla?enost zakona koji definišu medijsko polje ili nepoštovanje zakonskih rešenja;
2. Nepostojanje regularnog medijskog tržišta, kao posledica nelojalne konkurencije medija u državnom vlasništu i netransparentnosti finansiranja medija od strane države, javnih preduze?a i preduze?a u delimi?nom ili potpunom državnom vlasništvu;
3. Gomilanje medija tokom devedesetih godina, kao osmišljena državna strategija, sa ciljem da se smanji uticaj „nezavisnih medija“;
4. Ekonomska kriza koja je medije pogodila ?ak više nego ostale privredne delatnosti;
5. Nove tehnologije koje su ugrozile tradicionalne medijske platforme, pogotovo onih medija koji nisu spremno do?ekali tzv. novo medijsko doba;
6. Posebno su ugroženi lokalni i regionalni mediji, koji protiv sebe imaju, pored državnih medija, i centralne medije kao nelojalnu konkurenciju u centralisti?koj državi. Pored toga, nelojalnoj konkurenciji treba pridodati i nelegalne emitere, koji za razliku od legalnih nemaju ?itav niz državnih i paradržavnih nameta;
7. Pravni interegnum u kojem deluju mediji koji su privatizovani, a potom je privatizacija poništena.

?ini se da je za ovakvo stanje u najve?oj meri upravo odgovorna država, koja je svojim ne?injenjem ili ?injenjem, dovela medije na ivicu opstanka, slabe medije sklone svim vrstama kompromisa, medije koje je lako uceniti, novinare koji su taoci ne samo mo?nika nego i vlasnika i urednika medija. U pitanju je, po mom mišljenju, strategija organizovanog haosa, jer neregularno tržište upravo omogu?ava instrumentalizaciju medija i njihovu kontrolu.

Jasno je da se mediji u državnom vlasništvu finansiraju ve?inom iz javnih prihoda i da se u ovom slu?aju na veoma brutalan na?in narušava sloboda konkurencije. Tako?e je jasno da izvršna vlast postavlja ili ima presudan uticaj na postavljanje upravlja?ke strukture u tim medijima, pa je na ovaj na?in ugrožena i sloboda izražavanja, a novinari nemaju mehanizme da zaštite svoju profesiju. Urednici su naj?eš?e kišobran koji ne štiti novinare od spoljnih pritisaka, ve? naprotiv mo?nike štiti od samih novinara.

Sli?na je, me?utim, situacija i u mnogim privatnim medijima, jer se ispostavlja da je država, kao i u kulturi, dominantan producent medija i medijskih sadržaja.

U ovom trenutku, situacija izgleda prili?no beznadežna, jer prema istraživanju NDNV-a me?u vojvo?anskim novinarima, ve?ina njih je izgubila iluziju da je mogu?e profesionalno obavljanje novinarskog posla u ovakvim okolnostima. Mnogi od njih bi najradije napustili novinarski posao, jer on ne nudi skoro nikakvu satisfakciju, niti profesionalnu, niti eti?ku, niti finansijsku, niti novinari imaju ugled u društvu.

Istraživanje Saveta za borbu protiv korupcije govori o tome da je veliki broj medija u Srbiji u lancu korupcije, ali se ne sme smetnuti sa uma ni to da su tako?e i mnogi novinari u lancu korupcije na nižem nivou.

O STRATEGIJI

U sredu 27. juna 2012. godine pet novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, ANEM, NDNV, Lokal pres i UNS) uputili su svoje zahteve novoj Vladi Srbije. Tada još nismo znali ko ?e je formirati, bar nismo bili sigurnio, pa smo zahteve uputili na?elno. Ukratko, zahtevi se ti?u poštovanja medijske strategije, koja je posle dve godine mukotrpnog posla, usvojena na telefonskoj sednici Vlade. Pre svega, tu mislimo na odredbe koje se ti?u izlaska države iz medijskoj vlasništva i projektno finansiranje ne medija nego medijskih sadržaja. Država je me?utim ve? pokazala na po?etku ove godine da joj Medijska strategija nije u fokusu i ostaje verovatna mogu?nost da ?e ona u ve?oj meri ostati „mrtvo slovo na papiru“.

Sve politi?ke opcije su u dosadašnjem delovanju, manje ili više evidentno, pokazale da im nije stalo do normalizacije i uspostavljanja medijskog tržišta sa jasnim regulama, i samim tim da im nije stalo do medijskih sloboda, a ponajmanje do prava novinara, te da svi medije doživljavaju kao „potrošno sredstvo“ za propagandno delovanje. Mediji, nažalost, nisu izgleda još nau?ili da je svako približavanje politi?kim mo?nicima dugoro?no pogubno za njih same i za novinarstvo u celini. U tom svetlu možemo tuma?iti i izveštavanje medija u predizbornoj kampanji, rezultate glasanja, ali i veliku apstinenciju bira?a. Donekle, ja li?no smatram ohrabruju?im to što zna?ajan broj gra?ana nije pristao na medijske manipulacije, jer to govori o medijskoj zrelosti jednog broja bira?a, ali i rastu uticaja internet-medija. Naime, ?ini se da su se medijske slobode u Srbiji preselile na internet.

Kao što je manje ili više poznato, medijska koalicija je bila nezadovoljna sa dva rešenja iz Medijske strategije, a koje se odnose upravo na medije u javnom svojini.

Prvo je rešenje o osnivanju regionalnih javnih servisa. Mi od Vlade Srbije o?ekujemo da odustane od ideje regionalnih javnih servisa, jer smatramo da je to virus u zamišljenom sistemu zbog kojeg se ne?e stvoriti niti elementarni uslovi za tržišno poslovanje postoje?ih i eventualno pojavu novih medija. Naprotiv, država treba da se usredsredi na unapre?enje zakonskog okvira u kojima funkcionišu postoje?i javni servisi, odnosno da omogu?i da oni postanu odista servisi u službi gra?ana. Ostaje potpuno nejasno na koji ?e se na?in finansirati novi regionalni javni servisi, s obzirom na ?injenicu da je naplata TV pretplate izuzetno niska i da ona nije dovoljna ni za funkcionisanje postoje?ih.

Osim regionalnim javnim servisima, medijska koalicija nije zadovoljna ni rešenjem u strategiji koji se ti?u medija na jezicima nacionalnih zajednica. U strategiji je omogu?eno nacionalnim savetima da bez ograni?enja osnivaju i preuzimaju osniva?ka prava u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a to je u suprotnosti sa najavljenim, odnosno obe?anim izlaskom države sa medijskog tržišta. Dosadašnje iskustvo govori da nacionalni saveti kao osniva?i jesu spasili od gašenja medije ?iji su osniva?i, ali da su u tim medijima istovremeno ugrozili medijske slobode, a to se pre svega odnosi na Nacionalni savet ma?arske nacionalne manjine. Podsetimo samo na slu?aj smene glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista na ma?arskom jeziku „Ma?ar soa“ ?abe Presburgera pre godinu dana. On je smenjen uz cini?no obrazloženje da njegov list nije u dovoljnoj meri pratio konferencije za novinare Saveza vojvo?anskih Ma?ara.

Mi smo zahtevali da se u strategiji jasno definišu ne samo prava nacionalnih saveta kao osniva?a, ve? i njihova odgovornost, odnosno uspostavljanje mehanizma zaštite nezavisne ure?iva?ke politike medija kojima su nacionalni saveti osniva?i. Nažalost, to nije prihva?eno, te stoga i dalje zahtevamo od Vlade Srbije da inicira izmenu zakona o nacionalnim savetima i uvrsti ovu odredbu, te da, tako?e, spre?i dalju monopolozaciju manjinske medijske scene od strane nacionalnih saveta, a pogotovo da onemogu?i njihov uticaj na ure?iva?ku politiku Javnog servisa Vojvodine.

MEDIJI NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA

Smena ?abe Presburgera je ukazala na to da nacionalni saveti nisu dobri „vlasnici” medija, pogotovo ako uzmemo u obzir ?injenicu da su tokom izborne kampanje otvoreno podržali pojedine politi?ke stranke, što svakako nije primer „dobre prakse”.

Treba podsetiti da je u septembru 2011. godine smenjen i direktor RTV Panon Rudolf Mihok. Osniva? i ovog medija je Nacionalni savet ma?arske zajednice, a razlozi za smenu su sli?ni kao u slu?aju smene Presburgera. Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije su u saopštenju povodom smene Mihoka upozorili da su „argumenti koji su iskorišteni da bi se ova smena realizovala podjednako neutemeljeni pa ?ak i groteskni, kao i u slu?aju smene glavnog urednika dnevnog lista Magyar Szo”.

Tada su ova dva udruženja ponovo apelovali na donosioce medijske strategije da „naro?itu pažnju obrate na ulogu nacionalnih saveta nacionalnih manjina u medijima ?iji su osniva?i i da se strategijom predvide i izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kako bi se ograni?ila samovolja nacionalnih saveta u donošenju odluka u medijima ?iji su osniva?i”.

Javnosti se nedavno obratila grupa nezavisnih ma?arskih intelektualaca „Krug naplo”, koja je konstatovala da je pasivizacija ma?arskog bira?kog tela posledica „nedostatka pluralizma u ovoj nacionalnoj zajednici”. Grupa od devet nezavisnih ma?arskih intelektualaca je ranije, u periodu pre usvajanja Medijske strategije, pisala ministru kulture Predragu Markovi?u i upozorila ga da „doga?aji na medijskoj sceni, na jezicima nacionalnih manjina, ukazuju na to da nacionalni saveti drže monopol nad manjinskim medijima i da oni u velikom broju slu?ajeva predstavljaju tek glasilo manjinskih politi?kih partija ili elita”.

MEDIJI NA JEZICIMA MANJINA KAO PRIMER MEDIJA U JAVNOJ SVOJINI

Kada se govori o medijima u vlasništvu nacionalnih saveta, treba imati u vidu da oni nisu izuzetak nego potvrda pravila koji funkcionišu na medijskoj sceni Srbije. Mehanizmi „upravljanja“ u ovim medijima su vidljiviji, ali oni mogu biti pokazatelj na?ina funkcionisanja medija u javnom vlasništvu u svetlu o?ekivanja pripadnika elita, gra?ana i samih novinara.

Pitanja i odgovori koje slede plod su istraživanja i dosadašnje iskustva u radu sa medijima i novinarima na jezicima nacionalnih manjina:

Šta pripadnici manjinskih zajednica o?ekuju od manjinskih medija?
– Profesionalno informisanje
– Prostor za javnu debatu o bitnim pitanjima za zajednicu
– Korektiv javnog mnjenja
– O?uvanje identiteta, jezika, kulture i tradicije
– Radna mesta

Šta pripadnici manjinskih elita o?ekuju od sopstvenih medija?
– Sredstvo za promociju
– O?uvanje identiteta, jezika, kulture i tradicije
– Radna mesta

Šta novinari o?ekuju od manjinskih medija?
– Sigurna radna mesta

Kako je mogu?e obezbediti profesionalno novinarstvo?
– Izme?u izbora za sigurna radna mesta i profesionalnog novinarstva novinari bira se sigurno radno mesto.
– Predstavnici manjinskih elita ne?e dobrovoljno odustati od uticaja na ure?iva?ku politiku.
– Gra?ani pripadnici manjinskih zajednica nisu ni bitni, jer ovi mediji ne funkcionišu na tržištu.

Ovakav opis o?ekivanja je više nego obeshrabruju?i i svaki individualni napor je verovatno osu?en na neuspeh. Sli?no je naravno i u medijima u javnom vlasništvu na ve?inskom jeziku.

PRIMER JAVNOG SERVISA VOJVODINE

Kada smo kod nacionalnih saveta, upravo njihov prohtevi da direktno uti?u na kadrovsku i ure?iva?ku politiku programa na manjinskim jezicima RTV-a jesu aktuelni danas, kao što je aktuelno i pitanje da li ?e novo rukovodstvo RTV-a, koje je prema našim procenama, zna?ajo unapredilo ure?iva?ku politiku na ve?inskom jeziku (i poboljšalo rejting) opstati posle ovih postizbornih dana i nove vlade. Nadamo se me?utim da se ponovo ne?e ostvariti pravilo da u Srbiji sve što valja – bude kratkog daha. Naravno, ova ku?a ima mnogo problema i njoj je potrebna jedna ozbiljna restrukturacija, rešavanje viška zaposlenih i rešavanje problema sa poslovnim prostorom (u pitanju je javni servis koji radi u iznajmljenim prostorijama, što je verovatno svetski presedan), ali prvi signali jesu pozitivni i moramo to da primetimo.

Sa strahom posmatramo doga?aje ovih dana i strahujemo da bi možda moglo da do?e do promene rukovodstva ove ku?e, što bi bila posledica politi?kih dogovora i što svakako govori o nezavisnosti javnih servisa u Srbiji.

Da podsetim, u našem izveštaju „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“ navodi se da „Savet RRA, koji imenuje upravlja?ke strukture u javnim servisima ima ozbiljno narušen javni kredibilitet“ i da u proteklim godinama ima mnogo elemenata koji govore da njegove odluke ni u kom slu?aju nisu nepristrasne. Sa druge strane, ni upravni odbori javnih servisa se nisu pokazali kao autonomna tela.

I KO JE VLASNIK NOVINARSTVA U SRBIJI?

Odgovor na ovo pitanje svakako nije jednostavan, mada smo ukazali na ?injenicu da država ima izuzetno veliki uticaj na medijsku sferu. Ipak, ne bih rekao da je država pravi vlasnik novinarstva u Srbiji, pre svega jer bi to podrazumevalo da je državna uprava u Srbiji funkcionalan sistem, što je daleko od istine.

Pre ?e biti da su same stranke, koja su o?igledno najuspešnija privredna društva u zemlji, te koji dominiraju medijskom scenom, samo povremeno koriste?i državnu aparaturu. Taj odgovor je verovatno najbliži istini i u skladu je sa sistemom partokratije koji je prožeo sve sfere našeg društva.

(Autor je predsednik IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Izlaganje na Fakultetu politi?kih nauka u Beogradu, 29. juna 2012. godine, na konferenciji „Ko je vlasnik novinarstva u Srbiji?“)

Podelite ovu stranicu!