Ne može samo Beograd crtati regione

26 May 2009

Otvaranje pitanja regionalizacije u Srbiji do sad nije uspelo da dobije formalni okvir, ve? se sve završavalo poteza…

boristadic.jpgOtvaranje pitanja regionalizacije u Srbiji do sad nije uspelo da dobije formalni okvir, ve? se sve završavalo potezanjem “argumenata” o narušavanju državnog jedinstva. Me?utim, predsednik Srbije Boris Tadi? je, otvaraju?i nedavno ovu temu uz najavu ustavnih promena, ukazao na to da su regionalizacija i ravnomeran regionalni razvoj preduslov budu?eg razvitka Srbije, mada i sam delimi?no prihvata pomenutu „argumentaciju”.
Jer, po njegovim re?ima, regionalizacija ne ugrožava jedinstvo Srbije “ako se ta?no definišu nadležnosti regija”. Uz to, predsednik priznaje i da je polemiku o novom statutu Vojvodine iskoristio da otvori pitanje decentralizacije, uz napomenu da država ne može biti asimetri?na i dozvoliti da samo jedan region ima posebne nadležnosti.
Direktor konsultantske firme BID Aleksandar Denda, ina?e nekadašnji funkcioner u Vladi Ante Markovi?a i jedan od potpisnika otvorenog pisma nekoliko beogradskih intelektualaca u kojem se vlastima sugeriše usvajanje vojvo?anskog statuta, ocenjuje da je važe?i pristup pitanju regionalizacije potpuno pogrešan. On, naime, objašnjava da taj pristup podrazumeva plansko formiranje regiona s vrha vlasti, umesto, kako je naveo, da se regioni formiraju odole – udruživanjem lokalnih samouprava. Denda je pri tome odbacio i teze da bi regionalizacija narušila jedinstvo države.
– To aposlutno nije mogu?e. Koji bi bio interes neke regije da iza?e iz Srbije ukoliko joj je Srbija omogu?ila uslove da se slobodno razvija? – ocenio je sagovornik „Dnevnika”.
Denda je, me?utim, ukazao na to da Srbija, zapravo, ima drugi problem, odnosno da nema viziju modernog razvoja, zbog ?ega hiljade mladih ljudi napuštaju zemlju a da se niko zbog toga preterano ne zabrinjava.
– Aktuelna kriza najbolje otkriva sve slabosti centralizovanog upravljanja, jer se pre svega upravlja resursima. A nezamislivo je da neko iz Beograda bolje razume i vidi kako treba upravljati odre?enim resursima od ljudi koji žive u sredinama u kojima ti resursi postoje – kaže Denda.
On navodi da su resursi regionalno raspore?eni na razli?ite na?ine, navode?i tako primer opštine In?ija koja ima prednost što se nalazi uz autoput, za razliku od opštine Negotin, koja nema tu prednost, te ocenjuje da za jednu i za drugu opštinu ne mogu važiti isti razvojni potencijali.
– Zato treba iskoristiti ustavnu mogu?nost da opštine, koje prepoznaju regionalne resurse i potrebu da se udruže da bi ih efikasnije koristile, krenu u proces formiranja regiona. Ne može se statisti?ki izmeriti ništa što bi omogu?ilo da se nešto planski definiše kao region. Zato se opštinama moraju vratiti ingerencije, a pre svega imovina – istakao je naš sagovornik.
Tako?e, kako kaže, teško je bilo gde u svetu na?i primer ravnomernog razvoja svih regija u nekoj zemlji – ?emu, ina?e, teži predloženi zakon o regionalnom razvoju – ve? da, naprotiv, postoje velike razlike i u brojnim evropskim zemljama. Stoga se nerazvijeni regioni i pomažu odre?enim olakšicama kod investiranja ili subvencijama.
Denda je, ina?e, skepti?an u pogledu o?ekivanja da bi statisti?ki regioni, planirani zakonskim projektom (vojvo?anski, kosovski, beogradski, isto?ni, zapadni, južni i centralni region), u skorijoj budu?nosti mogli prerasti u administrativne, jer smatra da je koncept pogrešno postavljen.
– Ne verujem u sposobnost da se odozgo stvari bolje rešavaju nego što bi se rešavale na nižem nivou, gde postoje konkretni interesi i potreba za udruživanjem oko raznih pitanja, kao što su izgradnja deponija, infrastrukture, gasovoda… Ne mogu se ti problemi rešavati onako kako je to neko iz Beograda zacrtao na karti – zaklju?io je Aleksandar Denda.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!