Ne diraj svete krave

23 Dec 2011

Po svemu sudeći, Srbiju posle izbora čeka promena zakona o PDV-u i verovatno podizanje poreske stope. Po predlagačima, posledice bi bile manji porezi i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje, odnosno manje onih koji rade „na crno“.

Dok su pre dva dana stru?njaci na NALED-ovoj konferenciji obrazlagali zašto je potrebno izvršiti poresku reformu koja ?e rasteretiti poslodavce koji pla?aju poreze i doprinose za svoje radnike i opteretiti sve gra?ane Srbije putem ve?eg oporezivanja potrošnje, dotle je u istom danu premijer Srbije izjavio kako za mandata ove vlade PDV ne?e biti menjan, kako se tako velika promena ne bi ostavila u amanet novoj vladi.
?ak je i predsednik URS-a Mla?an Dinki?, ?ovek koji je uveo PDV u Srbiju i žestoko se protivio podizanju poreza, sada ocenio kako je došlo vreme za promene PDV sistema.
Dakle, promene su skoro izvesne. Osnovna ideja je da se za tre?inu smanji optere?enje zarada i da se ukinu ili smanje takozvani parafiskalni nameti poput firmarine, a da se istovremeno prihodi koji bi se na taj na?in izgubili nadomeste ve?im PDV-om, akcizama i porezom na imovinu, naro?ito na poljoprivredno zemljište.
Posledice bi po predlaga?ima trebalo da budu dvojake. S jedne strane, manji porezi i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje zna?e da ?e poslodavcima ostajati više novca u džepu, koji bi oni, prema zamisli reformatora, trebalo da iskoriste za zapošljavanje novih radnika, odnosno za prijavljivanje onih koji sada rade „na crno“.
Autori ove reforme, Nikola Altiparmakov, ina?e ?lan Fiskalnog saveta i Dušan Vasiljevi? iz Ju-es-ejda, konstatovali su da se naravno može diskutovati o tome da li bi smanjenje nameta na zarade zaista i dovelo do rasta zaposlenosti (ili bi vlasnici firmi prosto zadržali „višak“ novca za sebe), ali tokom trajanja NALED-ovog okruglog stola to pitanje ipak nije bilo pokrenuto.
Druga posledica reforme bili ve?i prihodi budžeta, jer se ra?una da bi rast zaposlenosti proširio broj ljudi za koje se pla?a porez na zarade, a istovremeno bi pove?ao i potrošnju, što je automatski ve?i prihod od PDV-a. Predlaga?i ?ak procenjuju da bi to omogu?ilo da se posle par godina PDV možda smanji, a da prihoda u budžetu opet bude dovoljno.
Drugi problem koji se postavlja pred reformu poreskog sistema, je taj da se pove?anjem prihoda budžeta ne rešava pitanje velikih državnih rashoda ili „svetih krava PIO fonda, javnih preduze?a, zdravstva i prosvete“, kako ih je nazvao Aleksandar Stevanovi? iz Centra za slobodno tržište.
U tom smislu pitanje je i da li bi u slu?aju da se na ovaj na?in obezbedi više novca u budžetu, Vlada bila manje motivisana da racionalizuje svoju potrošnju, kao što je to bio slu?aj pre krize kada su veliki privatizacioni prihodi podmirivali sve zahteve za javnim rashodima.
Koliki je jaz izme?u privatnog sektora i države najbolje je apostrofirao vlasnik Modusa i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduze?a Milan Kneževi? podsetivši da je udeo realnog sektora u BDP-u samo 15 odsto, a da su plate u javnom sektoru za 40 odsto više nego u privatnom.
“Mi smo predlagali da se za plate ispod 35.000 dinara smanje poreska optere?enja za jednu tre?inu. Od 130 državnih agencija treba ukinuti 110. Sutra niko ne?e ni videti da nisu došli na posao”, kaže Kneževi?.
Prema re?ima ekonomiste Saše Radulovi?a, autora analize koja predlaže pove?anje prihoda od zemljišta i smanjenje poreza na rad, u poslednje dve godine izgubljeno je 250.000 radnih mesta i to najviše u sektoru malih i srednjih preduze?a.
“Minimalna neto plata je 180 evra ili godišnje 2.160 evra. Na tu platu porez na rad je 113 evra, odnosno 1.360 evra. Potpuno su nerazumni nameti na primanja koja su potrebna za biološko održanje pojedinca, a naro?ito da ti nameti budu više od 60 odsto”, kaže Radulovi?.
Prema njegovim re?ima, zemljište je najvažniji resurs lokalnih samouprava ?ije bi nekoriš?enje moralo da bude skupo. Analiza ura?ena u opštinama Zaje?ar, Negotin i Golubac pokazala je da prihodi od gra?evinskog zemljišta iznose oko 270 miliona dinara godišnje, a od poreza na imovinu 250 miliona.
“Ova dva prihoda iznose oko 60 dinara po hektaru mese?no. Kada bi se ovi porezi podigli na 300 do 400 dinara po hektaru to bi bilo dovoljno da zameni sve ostale prihode lokala – porez na dohodak, taksu na isticanje firme, naknadu za gra?evinsko zemljište i transfere republike”, istakao je Radulovi?.
Me?utim, s obzirom na veliki broj stara?kih doma?instava u Srbiji koja ne mogu da obra?uju svoju zemlju i na mnoge koji imaju zemlju, ali ne žive na njoj, a koji bi morali da pla?aju ovaj porez iako nemaju nikakve prihode od zemljišta, ovaj predlog predvi?a da bi takvi vlasnici zemlje morali ili da je prodaju ili da je nekom daju u zakup. Kako bi se rešavali slu?ajevi u kojima se ne bi mogao na?i ni kupac ni zakupac, još nije rešeno.

Privatizacija profita
“Ako hleb poskupi, ljudi ?e ga manje kupovati. Zato je nerealno o?ekivati da potrošnja sko?i kada se podigne PDV. Ovde svi smatraju da je rešenje socijalizacija dugova i privatizacija profita, a sve pod firmom da to blagotvorno uti?e na privredni razvoj. Mi smo jedina zemlja koja nekom ko ostvari profit od jedne milijarde naplati samo deset odsto poreza”, kaže profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec koji se založio za uvo?enje ve?e progresivnosti u oporezivanju.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!