Ne diraj svete krave

23 Dec 2011

Po svemu sudeći, Srbiju posle izbora čeka promena zakona o PDV-u i verovatno podizanje poreske stope. Po predlagačima, posledice bi bile manji porezi i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje, odnosno manje onih koji rade „na crno“.

Dok su pre dva dana stručnjaci na NALED-ovoj konferenciji obrazlagali zašto je potrebno izvršiti poresku reformu koja će rasteretiti poslodavce koji plaćaju poreze i doprinose za svoje radnike i opteretiti sve građane Srbije putem većeg oporezivanja potrošnje, dotle je u istom danu premijer Srbije izjavio kako za mandata ove vlade PDV neće biti menjan, kako se tako velika promena ne bi ostavila u amanet novoj vladi.
Čak je i predsednik URS-a Mlađan Dinkić, čovek koji je uveo PDV u Srbiju i žestoko se protivio podizanju poreza, sada ocenio kako je došlo vreme za promene PDV sistema.
Dakle, promene su skoro izvesne. Osnovna ideja je da se za trećinu smanji opterećenje zarada i da se ukinu ili smanje takozvani parafiskalni nameti poput firmarine, a da se istovremeno prihodi koji bi se na taj način izgubili nadomeste većim PDV-om, akcizama i porezom na imovinu, naročito na poljoprivredno zemljište.
Posledice bi po predlagačima trebalo da budu dvojake. S jedne strane, manji porezi i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje znače da će poslodavcima ostajati više novca u džepu, koji bi oni, prema zamisli reformatora, trebalo da iskoriste za zapošljavanje novih radnika, odnosno za prijavljivanje onih koji sada rade „na crno“.
Autori ove reforme, Nikola Altiparmakov, inače član Fiskalnog saveta i Dušan Vasiljević iz Ju-es-ejda, konstatovali su da se naravno može diskutovati o tome da li bi smanjenje nameta na zarade zaista i dovelo do rasta zaposlenosti (ili bi vlasnici firmi prosto zadržali „višak“ novca za sebe), ali tokom trajanja NALED-ovog okruglog stola to pitanje ipak nije bilo pokrenuto.
Druga posledica reforme bili veći prihodi budžeta, jer se računa da bi rast zaposlenosti proširio broj ljudi za koje se plaća porez na zarade, a istovremeno bi povećao i potrošnju, što je automatski veći prihod od PDV-a. Predlagači čak procenjuju da bi to omogućilo da se posle par godina PDV možda smanji, a da prihoda u budžetu opet bude dovoljno.
Drugi problem koji se postavlja pred reformu poreskog sistema, je taj da se povećanjem prihoda budžeta ne rešava pitanje velikih državnih rashoda ili „svetih krava PIO fonda, javnih preduzeća, zdravstva i prosvete“, kako ih je nazvao Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
U tom smislu pitanje je i da li bi u slučaju da se na ovaj način obezbedi više novca u budžetu, Vlada bila manje motivisana da racionalizuje svoju potrošnju, kao što je to bio slučaj pre krize kada su veliki privatizacioni prihodi podmirivali sve zahteve za javnim rashodima.
Koliki je jaz između privatnog sektora i države najbolje je apostrofirao vlasnik Modusa i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević podsetivši da je udeo realnog sektora u BDP-u samo 15 odsto, a da su plate u javnom sektoru za 40 odsto više nego u privatnom.
“Mi smo predlagali da se za plate ispod 35.000 dinara smanje poreska opterećenja za jednu trećinu. Od 130 državnih agencija treba ukinuti 110. Sutra niko neće ni videti da nisu došli na posao”, kaže Knežević.
Prema rečima ekonomiste Saše Radulovića, autora analize koja predlaže povećanje prihoda od zemljišta i smanjenje poreza na rad, u poslednje dve godine izgubljeno je 250.000 radnih mesta i to najviše u sektoru malih i srednjih preduzeća.
“Minimalna neto plata je 180 evra ili godišnje 2.160 evra. Na tu platu porez na rad je 113 evra, odnosno 1.360 evra. Potpuno su nerazumni nameti na primanja koja su potrebna za biološko održanje pojedinca, a naročito da ti nameti budu više od 60 odsto”, kaže Radulović.
Prema njegovim rečima, zemljište je najvažniji resurs lokalnih samouprava čije bi nekorišćenje moralo da bude skupo. Analiza urađena u opštinama Zaječar, Negotin i Golubac pokazala je da prihodi od građevinskog zemljišta iznose oko 270 miliona dinara godišnje, a od poreza na imovinu 250 miliona.
“Ova dva prihoda iznose oko 60 dinara po hektaru mesečno. Kada bi se ovi porezi podigli na 300 do 400 dinara po hektaru to bi bilo dovoljno da zameni sve ostale prihode lokala – porez na dohodak, taksu na isticanje firme, naknadu za građevinsko zemljište i transfere republike”, istakao je Radulović.
Međutim, s obzirom na veliki broj staračkih domaćinstava u Srbiji koja ne mogu da obrađuju svoju zemlju i na mnoge koji imaju zemlju, ali ne žive na njoj, a koji bi morali da plaćaju ovaj porez iako nemaju nikakve prihode od zemljišta, ovaj predlog predviđa da bi takvi vlasnici zemlje morali ili da je prodaju ili da je nekom daju u zakup. Kako bi se rešavali slučajevi u kojima se ne bi mogao naći ni kupac ni zakupac, još nije rešeno.

Privatizacija profita
“Ako hleb poskupi, ljudi će ga manje kupovati. Zato je nerealno očekivati da potrošnja skoči kada se podigne PDV. Ovde svi smatraju da je rešenje socijalizacija dugova i privatizacija profita, a sve pod firmom da to blagotvorno utiče na privredni razvoj. Mi smo jedina zemlja koja nekom ko ostvari profit od jedne milijarde naplati samo deset odsto poreza”, kaže profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec koji se založio za uvođenje veće progresivnosti u oporezivanju.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!