Nataša Kandić: Važno je što je priznanje genocida postalo uslov za EU

30 nov 2018

"Izveštaj je vrlo ažuran jer se odnosi i na nedavnu izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić koja je javno negirala genocid"

Amandman na rezoluciju Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka Evropskoj uniji kaže da je priznavanje genocida u Srebrenici nezaobilazan uslov za punopravno članstvo u EU i značajan je jer nedvosmisleno kaže da negiranje genocida potiče od najviših predstavnika vlasti, ocenila je aktivistkina za ljudska prava Nataša Kandić.

Kandić je za Klix.ba rekla da je važno naglasiti da Evropska unija ne odustaje od insistiranja na poštivanju međunarodnih pravnih normi, a naročito kada je reč o genocidu u Srebrenici koji zvaničnici Srbije negiraju.

„Ono što je bitno je da rezolucija jasno kaže da je uslov pridruživanja EU priznavanje genocida i ponovljena je obaveza Srbije da se povinuje međunarodnim normama u koje spada i priznavanje genocida u Srebrenici“.

„To je jasno definisano i rečeno i izveštaj je vrlo ažuran jer se odnosi i na nedavnu izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić koja je javno negirala genocid. Dakle, izveštajem je obuhvaćeno i poslednje negiranje genocida zvaničnika Srbije“, rekla je Kandić

Amandman na rezoluciju je značajan i jer se nedvosmisleno kaže da negiranje genocida potiče od najviših predstavnika vlasti.

„To je veliko upozorenje i opomena i loš deo izveštaja o napretku Srbije ka EU“, smatra Kandić.

Pridruživanje Evropskoj uniji zavisi pre svega od uspostavljanja vladavine prava za sve zemlje. Svaka zemlja kandidatkinja je obavezna da se povinuje međunarodnim normama i da konkretnim koracima u reformi pokaže kako uspostavlja narušenu vladavinu prava.

„S obzirom na ratove, ratne zločine, sudske procese i negiranje genocida, jedna od obaveza za Srbiju je da prizna sve presude suda u Hagu. Tu postoji jedna politička igra, jer je Srbija ispunila sve međunarodne obaveze Haškog tribunala koje su se odnosile na hapšenje i privođenje pravdi optuženih za ratne zločine i genocid. Godine su prolazile dok su uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ali su uhapšeni u Srbiji i Srbija je organizovala hapšenje. Srbija se tu povinovala zahtevima Haškog tribunala i poštovala je međunarodne norme. Srbija je ispunjavala uslove“, istakla je Kandić.

Politički istupi srbijanskih zvaničnika u vezi s genocidom u Srebrenici su druga strana priče.

„S jedne strane, Srbija hapsi one koji su optuženi za genocid, ali onda u političkim izjavama lideri zemlje izbegavaju koristiti termin genocid i još otvoreno negiraju genocid, kao što je to nedavno uradila Ana Brnabić. Te političke izjave su nešto što najviše šteti Srbiji. To je jedna unutrašnja igra s javnošću u Srbiji i dodvoravanje ekstremističkim grupama u zemlji. Ipak, važno je istaći da je Srbija kao država poštovala i s manje ili više vremenskog odgađanja ispunila obaveze Haškog tribunala, ali je problem političko istupanje pojedinaca“, zaključila je Kandić.

Poslanici Evropskog parlamenta u okviru rasprave o Izveštaju o napretku Srbije usvojili su i amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa o Srebrenici u kojem se navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU.

„Parlament žali zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpkih zvaničnika, podseća ih da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio takođe uključuje puno prihvatanje i primjenu njegovih presuda i odluka, naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, piše u amandmanu Igora Šoltesa u ime parlamentarne grupe Zelenih.

(FoNet)

Podelite ovu stranicu!