NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: Srećan vam Brana Crnčević!

25 Feb 2017

Vladavina ološa: Palanački rekvijem za građansku Suboticu

Vest da će odbornici Skupštine grada Subotice u ponedeljak raspravljati o predlogu da ulica “Vikend naselje bb” u naselju Palić dobije naziv “Ulica Branislava Brane Crnčevića”, nije izazvala nikakvu posebnu buru među građanima, ako izuzmemo komentarisanje iz fotelje.

Međutim, mnogo je veći problem što se niko iz opozicionih redova još nije oglasio po ovom pitanju, niti su se kulturnjaci ili preostali intelektualci pobunili zbog činjenice da je Crnčević bio dobar prijatelj Slobodana Miloševića, ratni huškač, zaljubljenik u lik i delo Radovana Karadžića, ljubitelj Vojislava Šešelja, a nakon toga i obožavalac naprednih vođa iz Srpske napredne stranke.

Probni balon u Subotici nedavno je probušio “nacionalni bard”, književnik i akademik Matija Bećković, između ostalog, poznat i po šovinističkim izjavama prema hrvatskoj zajednici, koji je sredinom jula 2016. godine, tik nakon promene vlasti iz SVM-ovsko-naprednjačke u naprednjačko-SVM-ovsku, izabran – ni manje ni više – za počasnog građanina Subotice.

Vreme je, dakle, da jednom zauvek u Subotici raščistimo sa “prevaziđenim” građanskim vrednostima, kao što su poštovanje različitosti, tolerancija, interkulturalnost… Šta će nama mrski mrski Danilo Kiš i Radomir Konstantinović, kada imamo Matiju i Branu!

Kako je krenulo, uskoro možemo očekivati i Trg Slobodana Miloševića, park Radovana Karadžića, ulice Ratka Mladića i Dobrice Ćosića, šetalište Aleksandra Vučića

Na ubrzanom posrbljivanju aktivno se radi i u Gradskoj kući. Osim što je jedina vidljiva aktivnost Srpske napredne stranke smenjivanje nepodobnih i zapošljavanje podobnih kadrova, jedna od prvih usmenih naredbi u Gradskoj kući bila je da svi materijali unutar ovog doma budu pisani ćirilicom. Novinari putem gradskog pres centra dobijaju obaveštenja koja su pisana na ćirilici, na mađarskom i hrvatskom jeziku. Latinica je otišla na smetlište istorije.

Nakon ovakvih revolucionarnih gradskih rešenja, bez kojih nema boljeg života građana, nije mnogo trebalo insistirati ni na upodobljavanju dela civilnog sektora i gotovo svih lokalnih medija. S obzirom da je najveći deo fantomskih a partijskih NVO najaktivniji onda kada treba aplicirati za sredstva iz budžeta grada, mediji su se odmah – bez borbe – predali svom novom vlasniku i stavili se u njegovu funkciju, pod parolom: ne pitam, ne kritikujem.

Ova napredno-vizionarska vlast ima i taktiku kada su u pitanju mediji civilnog društva koji se još uvek usuđuju da izveštavaju u interesu javnosti, a ne u interesu vlasti. Sa njima se ne razgovara, ne odgovara im se na važna pitanja koja se tiču javnosti, trošenja budžetskih sredstava i drugih informacija od javnog značaja. Oni se jednostavno ignorišu – ne postoje za vlast.

Većina foteljočuvara se poslednjih meseci prodalo za o(p)stanak na vlasti: neki preleću iz opozicije u poziciju, trguju odborničkim mandatom, neki su u sukobu interesa, neki zapošljavaju svoje žene, sinove, rodbinu. Svi ćute i svima je dobro.

Suboticom danas vlada ona vrsta ološa koja je sasvim ubeđena da ne treba da polaže račune građanima o tome šta radi, kako troši njihov novac, kako krišom donosi odluke koje se neretko tiču samo uskog kruga interesno povezanih pojedinaca kojima su okruženi. Oni ne rade ništa za građane, oni rade za sebe. Ponašaju se prema gradu kao da su ga oni stvorili, kao da Subotica nije vlasništvo svih njenih građana.

U tome im zdušno pomaže i Savez vojvođanskih Mađara (SVM) koji se ponaša kao da nikad ranije nije vodio grad. Njih naprosto nigde nema. Oni se bave samo svojim sitno-krupnim interesima i interesima koji imaju veze sa njihovom maticom, sa mađarskom vladom, Fondacijom Prosperitati i nacionalističkim bardom i mrziteljem izbeglica, Viktorom Orbanom.

Svi su oni kolektivno zaljubljeni u lik i delo Aleksandra Vučića pa zato i ne iznenađuje kada i u Subotici pojedine konferencije za novinare počinju hvalospevima glavnom Vođi pa se onda eventualno pređe na neku, uglavnom, beznačajnu tematiku za građane Subotice.

Subotičani ne znaju kakav je plan i program koalicije SNS-SVM-Bajićevi Bunjevci, jer od juna 2016. godine vlast nije predstavila građanima svoje namere. Javnost nema pojma kakva je strategija ovog grada i kakav će biti ekonomski, privredni, kulturni, niti bilo koji drugi pravac razvoja grada. Jedino što je vidljivo je propadanje vrednih građevina, ubijanje građanskog duha, nezaposlenost, deficit kadrova iz svih oblasti koji svaki dan masovno napuštaju Suboticu u potrazi za životom i normalnom državom. Subotica odavno više ne liči na grad, nego na Palanku. Niko ovde nije čitao ni slikovnicu, a kamoli Radeta Konstantinovića.

Neverovatno je koliko ljudsko dostojanstvo, ako ga uopšte ima, može na niskim granama da se koprca i koliko ljudi zbog malo novca i izliva vlasti u mozak postaju smešni, jadni i bedni. Granice odavno više ne postoje, kao ni principi. Kao društvo, dotakli smo dno bez dna. Jer taman kad pomislite da ne može niže i gore, uvek vas neko demantuje i pokaže – može, uvek može.

E, da! I srećan vam Brana Crnčević!

(Autonomija)