NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: Orban, ili – proglasi pobedu i beži

06 Oct 2016

Orban spiskao 35 miliona evra na kampanju mržnje

Premijer Mađarske Viktor Orban, nakon debakla na referendumu o odbacivanju kvota EU o prijemu svega oko 1.300 izbeglica u tu državu, slavi “nezapamćenu pobedu” na nevažećem referendumu.

U toj “pobedi” zajedno sa njima slave i mediji pod direktnom kontrolom vlasti zatvarajući kamere i mikrofone pred surovom stvarnošću da je Orbanova mržnja prema izbeglicama poražena.

Međutim, da većinu građana Mađarske i onih van nje boli uvo za Orbanov referendum i njegovu veliku ljubav prema rasipanju državnog novca – u nacionalnom interesu, dakako – pokazuje i činjenica da je ubedljivo više od polovine građana nedelju provelo tako što im ni na kraj pameti nije pao referendum.

Više od godinu dana surove, prljave i, pre svega, neljudske i na lažima bazirane kampanje, širenja mržnje, ksenofobije, rasizma, islamofobije, nacionalizma i straha među stanovništvom konačno je pokazalo da građani Mađarske možda i ne osećaju “istorijski trenutak” i značaj ovog referenduma i odlučnog “ne” u odbrani nacije od nepoželjnih stranaca koji napadaju, kradu, siluju žene, uzimaju posao radnim Mađarima, ne poštujući kulturu države kroz koju prolaze – kad bi im dozvolili…

Glasanje na referendumu bilo je predstavljeno kao pitanje od životnog značaja za naciju, opstanka ili nestanka, sprečavanja nadolazećeg cunamija izbeglica i migranata, spašavanje evropske hrišćanske civilizacije od islamizacije i potencijalnih bombaša- samoubica, koji samo čekaju povoljan trenutak, znak, signal, zvižduk… da krenu i okupiraju Evropu i promene njen identitet i vrednosti na kojima ona počiva, a koje Orbanova vlast tako silno “poštuje”, “uvažava” i “neguje”.

U medijima, na bilbordima, svuda su centralna tema bili migranti. Pre i posle svake reklame, pauze, iskakao je neki natpis ili upozorenje koje objašnjava kako da se ponašate ukoliko ugledate migranta. Nije se pravila razlika između migranata, izbeglica, azilanata ili terorista.

Srbija: Izbeglice između ničega i nečega

horgos strajk gladju migrantiU Srbiji je trenutno u vakuumu oko 7.000 migranata i izbeglica koji su smešteni u prihvatnim centrima ili se nalaze u nehigijenskom kampu u Horgošu, u blatu i hladnoći, na dnevnih 15 i noćna 3 stepena, tako blizu a tako daleko od granice sa Mađarskom, čekajući da ih puste da idu dalje, a bez namere da se zadržavaju u Mađarskoj. Mađarske vlasti i dalje propuštaju dnevno svega oko 15 ljudi, što može da znači da će dugački redovi biti još duži, pred zimu koja dolazi.

U zatočeništvu između ničega i nečega, neizvesnost, umor, iscrpljenost, strah, ostavljeni životi i dragi ljudi iza svakog od njih, ne deluju da će na bilo koji način biti ublaženi.

U javnosti i u medijima se sve više govori o podizanju nekakvih barijera iliti prepreka, što nagoveštava da je pitanje vremena hoće li ili kada će Srbija, tj. Vučić doneti odluku o tome da možda i Srbija stane u red država ograđenih žičanim orgadama. Međutim, o tome još uvek nema odluke jer je i tehnički gledano, taj teren gde bi se žičane ograde eventualno podizale, uglavnom veoma loš i nepristupačan za takav poduhvat.

Dok se nešto u tom smislu ne dogodi ili promeni, može se primetiti da se mišljenje velikog broja građana Srbije, uprkos dosadašnjoj uglavnoj humanoj politici vlasti, zapravo uopšte ne razlikuje od njihovih mađarskih suseda, što se vidi po sve većem porastu mržnje, ksenofobije, rasizma prema ovim ljudima. U pojedinim medijima, a posebno na društvenim mrežama, mržnja buja i i širi se.

Izbeglice će otići, ali će mržnja – koje ionako imamo na izvoz – ostati ovde, čekajući neku novu žrtvu.

Nakon što je referendum u ovom istorijskom trenutku propao, Orban je sutradan brže-bolje izjavio da je “referendum postigao svoj cilj i da je Mađarska donela odluku” i najavio promene ustava, što znači da se borba za “slobodnu Mađarsku” nastavlja. To znači da će ubuduće odluke mađarske vlade imati prednost u odnosu na one zajedničke koje se donose unutar EU, što bi bio veoma opasan presedan.

“Cilj je bio da u čašu sipamo čistu vodu i rasčistimo šta hoće Mađari vezano za pitanje masovnih migracija”, kazao je Orban i dodao da je 3,3 miliona građana glasalo sa “ne”, da je Mađarska “pobedila” i da “nijedna stranka od 1990. godine nije dobila ovakvu podršku”.

Po njemu, to je volja građana koju treba poštovati i u Briselu, jer ima mnogo Evropljana koji su protiv ovakvih “nečovečnih rešenja” koje propagira Brisel, a Mađarska je spremna i na “bitke i pobede” u Briselu.

Budući da je u proverenom starom maniru proglasio pobedu i pobegao, Orban i dalje očito ima nameru da izbeglice i migrante koristi kao “živi štit”, kako bi skrenuo pažnju sa korupcije i ekonomskih i drugih problema koji postoje unutar Mađarske.

Međutim, Orbanova vlast je dužna da građanima objasni zašto je u kampanji mržnje potrošila – kako se procenjuje – više od 35 miliona evra državnih sredstava. A to je više nego što su sve stranke zajedno potrošile u izbornoj kampanji 2014. godine.

Orban bi, umesto pobede, morao da objasni i zašto je njegova vlada zloupotrebila bazu ličnih podataka dvojnih državljana koji žive van Mađarske i na kućne adrese im slala premijerova “ljubavna pisma” s pozivom da na referendum glasaju sa “ne”. Naime, i Vrhovni sud Mađarske je tu praksu označio nezakonitom.

Ostaje, naravno, i pitanje da li će Orban i njegov Fides biti kažnjeni od strane birača ili je kampanja samo doprinela tome da još više ojača ultradesni Jobik? Da li će biti raspisani vanredni izbori? I, na kraju, da li će ga Evropska unija ukoriti, lupiti čveger ili packu, ili će mu i dalje gledati kroz žičane i bodljikave prste?

(Autonomija)