NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: Izbeglice na meti polupismenih i bezdušnih fejsbuk mrzitelja

10 Aug 2016

Kakve su vam misli - takav vam je i život

Zamislite da ste ro?eni u Siriji. Zamislite da ste po zanimanju, recimo, u?iteljica ili administrativni radnik, zubar, advokat, mesar, konobar, novinar… Zamislite da imate porodicu, stare roditelje i malu decu ili tek treba da se oženite, ili da rodite dete, imate planove i mnogo želja. Zamislite da vam to sve neko uzme na silu, ne pitaju?i ništa, razruši vam ku?u, ubije vam brata, sestru, oca, majku, stare, uzme sve ono što ste godinama gradili i sticali… Šta biste vi uradili u takvoj situaciji?

Gra?ani su nakon više od godinu dana izbegli?ke krize prili?no oguglali na bilo kakve vesti koje se ti?u izbeglica ili migranata u Srbiji. Na isti na?in se i dosadašnja humanost i razumevanje najve?eg dela stanovništva pretvorilo u mržnju, nerazumevanje ili jednostavno nezainteresovanost za sve lošiju situaciju u kojoj se ovi nesre?ni ljudi nalaze.

Jedan deo gra?ana je razumeo da su izbeglice, recimo iz Sirije, napustile svoje razorene domove kako bi sa?uvali svoje živote i živote svojih najmilijih, dok bi drugi izbeglice i migrante “vratili tamo odakle su došli” – u sigurnu smrt.

U pojedinim medijima kao što su Al Jazeera ili Slobodna Evropa svaki dan možemo pratiti šta se dešava u do temelja razorenoj Siriji, možemo videti patnju i beznadežnost na licima ljudi. Putem video priloga možemo videti povre?enu, ranjenu i uplakanu decu usled bombardovanja. Možemo videti kako bebe umiru, kako ljudi nemaju šta da jedu, da odavno više nemaju domove, da je svaki dan ili trenutak za njih mu?enje, stanje izme?u života i smrti. Oni imaju jedan izbor: da pokušaju da pobegnu odatle i prežive ili da se prepuste smrti. Onaj ko uspe da izvu?e živu glavu, ve? je, naizgled, “pobednik”.

Me?utim, tada se borba za život nastavlja. Muke izbeglica koje uspeju da napuste ratnu Siriju nastavljaju se na predugom putu i kroz mahom neprijateljski nastrojene zemlje kroz koje prolaze. Ne postoje garancije gde ?e i kada ?e sti?i, niti da li ?e ostati živi. Postoji samo nada, nada da ?e u nekoj od evropskih zemalja uspeti da svoj život, makar i delimi?no, povrate u ono predratno vreme kada su živeli pristojno od svog rada, pla?ali ra?une, vodili decu u šetnje i radili sve ono što ve?ina nas radi svakodnevno.

Histerija Orbanovog režima 

Nasilje je dozvoljeno, poru?uje svetu i susedna Ma?arska, ogrezla u potpunoj histeri?noj kampanji koju uporno vodi protiv izbeglica koje, bez obzira odakle da dolaze, zovu isklju?ivo migrantima. U septembru u Ma?arskoj sledi još prljavija medijska kampanja protiv izbeglica, jer se vlast priprema za oktobarski referendum protiv nametnutih izbegli?kih kvota od EU. Brže-bolje je i predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik Saveza vojvo?anskih Ma?ara (SVM) Ištvan Pastor najavio mobilizaciju vojvo?anskih glasa?a.

Vlast drži pod kontrolom gotovo sve medije u Ma?arskoj, kao što je slu?aj i u Srbiji. Mediji su sredstva, a novinari radnici koji slepo izvršavaju politi?ke zadatke. Kada gledate ma?arsku televiziju M1, imate utisak da ste u nekakvoj ratnoj zoni, novinari se utrkuju me?u sobom ko ?e sa ve?im žarom, senzacionalizmom, nestru?noš?u, lažima ombanjivati javnost i ulivati stanovništvu strah u kosti od tih prestrašnih izbeglica koje dolaze organizovano da im svima preotmu poslove, sluju žene i pokradu ku?e i stanove. Nedavno su postavljeni i najnoviji bilbordi širom Ma?arske u kojima se narodu šalju lažne poruke, tipa: “Poslednji napad na Pariz po?inili su migranti”, i sli?no.

Vlast ne pravi nikakvu razliku izme?u migranata, izbeglica ili terorista samoubica. Zvu?i li poznato? Kao ratnih 90-tih godina u Srbiji kada su mediji širili mržnju prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, danas to radi Ma?arska prema izbeglicama…

migranti na horgosu strajk gladju

Migranti na Horgošu su štrajkovali gla?u

Sli?na situacija je i sa migrantima koji dolaze iz Avganistana i Pakistana. I oni odlaze, jer im je u njihovim domovinama onemogu?eno pravo na život i pristojnu egzistenciju. Zamislite samo koliko danas ima ljudi sa cele teritorije bivše Jugoslavije svuda u svetu. I oni su izbeglice i migranti. Možda ?emo i vi i ja sutra biti migranti. Imamo pravo da odemo iz Srbije i živimo tamo gde smatramo da ?e nam biti bolje, gde ?emo prona?i svoju sre?u. To pravo na slobodno kretanje se ovim ljudima uskra?uje i oni se na svom putu zaustavljaju. U pojedinim državama, poput Ma?arske, izbeglice se zaustavljaju silom, na njih se puštaju kerovi i prskaju im o?i suzavcem, bivaju prebijeni i vra?eni u Srbiju. Tragovi na njihovim telima su upozorenja da više nikad ne pokušavaju i da i ostalima jave da ?e završiti na isti na?in. Naravno, za nasilje nad njima niko ne odgovara. To se zataškava. O tome ne ?ute jedino humanitarne organizacije, koje su svakodnevno na terenu i pomažu ljudima. Sli?na je situacija i sa izbeglicama koje prolaze kroz Bugarsku.

Oni su ljudi kao vi i ja

Kao novinarka i jedna od predstavnica nevladinog sektora, prate?i godinu dana izbegli?ku krizu u Subotici, Horgošu, prihvatnom centru i prošle godine na prostoru napuštene stare Ciglane, vidim iz dana u dan kako se dosadašnja, kakva-takva, humana retorika mojih sugra?ana pretvara u ono što svaki dan gledamo u vestima, na primer, na ma?arskoj televiziji: propagandu, mržnju, rasizam, islamofobiju prema ovim ljudima. Uz strog i ?eli?ni nadzor Orbanovog državnog aparata sve to ide svaki dan uživo u vestima, a ovde suptilno i upakovano, “humano” u pojedinim medijima, dok se mržnja prema izbeglicama nekontrolisano i neometano širi na društvenim mrežama.

Naši gra?ani koji pretežno žive od kukanja nad svojom surovom i mra?nom sudbinom, i koji imaju viška vremena a manjka osnovnog obrazovanja i saose?anja, glavni su komentatori i seja?i mržnje na ovakvim mrežama koje su pogodno tlo za besprekorno razmnožavanje.

Prepozna?ete ih vrlo lako: oni su mahom nepismeni, neobrazovani, mrze migrante, ho?e da ih “kolju pre nego što oni zakolju nas i našu decu”, ne znaju na karti gde se nalazi Sirija, Avganistan ili Pakistan, nemaju pojma šta se u svetu uopšte dešava, oni mrze svakog, a najviše sebe i svoj život. To je kratak opis prose?nog FB mrzitelja svega. To su oni koji psuju vlast što pomaže migrantima, a kažu da “naša deca nemaju šta da jedu jer se daje ovima, a ne našima”. Ve?ina njih o ovim ljudima ?uje u vestima, nikada ih nisu sreli, odneli im flašu vode, pecivo, cipele ili sapun. Mnogi od tih mrzitelja na svojim profilima imaju porodice, nasmejanu decu, kuce i mace… sve ono što su mnogi od izbeglica izgubili ili bili prinu?eni da ostave u svojim uništenim domovima.

Jedan prose?an gra?anin, komenatator na društvenim mrežama, nikada sebe ne stavlja u situaciju ljudi koji beže od rata i od smrti, jer se to dešava nekom drugom, dešava se nekim nevažnim ljudima, a ne njemu i njegovoj porodici. Zašto bi on brinuo o “prljavom”, “smrdljivom” strancu, “potencijalnom bombašu samoubici”, rekao bi neko od zvani?nika ili gra?ana susedne nam Ma?arske, kad ne razume ni jezik kojim govore.

Ili kako je nedavno kazala istori?arka Latinka Perovi?: “Najproduktivniji deo stanovništva – mladi i obrazovani – traže perspektivu u inostranstvu. Zna?i, ovde ostaju uglavnom stari i poluobrazovani. Šta vi od takvog humusa možete da o?ekujete?”

Polupismeni, neobrazovani mrzitelji 

horgos strajk gladju migranti

Horgoš: O?aj pred “Tvr?avom Evropom”

Ovi dežurni mrzitelji pod svojim imenima i prezimenima ostavljaju komentare na vest medijskih portala koji sa svoje fejsbuk stranice ne brišu neprikladna ili uvredljiva diskriminatorska pisanija, poput:

– “Trebaji proterati iz srbije”
– “Treba ih nahranit crkotinama!”
– “u korenu treba seci korov jer smo posle naj…..”
– “Sta misle kosu oni napolje iz srbijejeboji koihje primio”
– “Hitler bi bio mama za ove”
– “Teraj bagru odavde !!!”
– “Nemojte im davati Lukasovu rakiju jbt vidiš da podivljaju mater im jebem”
– “Netreba policija ovde nego par naših omladinaca sa bejzbolkama”
– “Mars napolje iz Vojvodine ko su oni da ovde zahtevaju nesto govna migrantska”
– “Naravno da se mi pravímo gluvi slepi i nemi pa cemo tako sacekati da nam defiluju drzavom pa po mogucnosti kad vide da im se moze nesto i da prikolju da bi privukli paznju”
– “Neka ‘PROTESTVUJU’ u svojoj zemlji … STA … zele nasilno da NASELE EVROPU sta li ??!??”
– “Zao mi ih je ali previse zlih je proslo za Evropu i ubijaju nasu decu..”
– “Namlatiti ih ko volove. Nije ovo ni alep ni sirija da se šetaju putem. Postoji trotoar. Policija bedna kažnjava naše gra?ane ako ne koriste peša?ki prelaz. Stoka”
– “Oni neka siluju i ubijaju a mi da gledamo srcem”

Kakve su vam misli – takav vam je i život

U naletu gore navedenih komentara, u retkim momentima, ohrabruje ?injenica da je mogu?e pro?itati i pametne odgovore i misli onih mladih koji žive ovde i svakodnevno se bore protiv ovakvih i sli?nih diskrimnatornih pojava u našem društvu. Jedna od njih je, izme?u ostalog, podsetila na to da izbeglice nemaju gde da se vrate jer, tamo odakle su došli, sve je sravnjeno sa zemljom, nemaju kome da se vrate i šta da rade u ratnom podru?ju. “Samo za trenutak se stavite u njihove ’cipele’. Kako biste se vi ose?ali kada bi sutra izbio rat i kada biste sa svega jednim rancem morali da se uputite ka ‘belom svetu’ u nadi za boljim i, pre svega, sigurnijim životom? Kako bi vama bilo kada bi vas u tom ‘belom svetu’ posmatrali kao sme?e, iako ste u domovini bili obrazovani, radni, pošteni, uspešni i poštovani? Kako bi vam bilo da vas posmatraju kao ?oveka tre?eg reda”, napisala je komentatorka i poru?ila im: “Kakve su vam misli – takav vam je i život!”

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!