Narodna banka Srbije krije informacije o deviznim rezervama

24 Mar 2017

Višemesečni pokušaji BIRN-a da sazna gde se čuvaju devizne rezerve Republike Srbije još uvek nisu doneli rezultat jer NBS odbija da dostavi podatke

Srbija raspolaže deviznim rezervama od 9, 85 milijardi evra, ali gde se one nalaze zna samo mali broj ljudi iz okruženja guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković.

Iako su novinari više puta postavljali ovo pitanje Narodnoj banci Srbije, odgovor je uvek bio isti, da je u pitanju tajni podatak i da bi njegovo objavljivanje moglo da dovede do gubitka deviznih rezervi.

Devizne rezerve kojima upravlja NBS sastoje se od novca, zlata, hartija od vrednosti i takozvanih specijalnih prava vučenja kod Međunarodnog monetarnog fonda.

Centralna banka ova sredstva ima pravo da drži u prvoklasnim svetskim bankama, u centralnim bankama i da ih ulaže u najkvalitetnije hartije od vrednosti.

Ali, gde je NBS stvarno plasirala srpske devizne rezerve, pod kojim uslovima, da li se vodila ekonomskim ili političkim razlozima, za sada ostaje potpuno nepoznato.

BIRN je još u novembru 2016. godine od Narodne banke Srbije tražio spisak svih banaka i drugih institucija u kojima se nalaze devizne rezerve Srbije u bilo kom njihovom obliku, kao i vrednost deviznih rezervi u svakoj od institucija u kojima se nalaze.

Zahtev je odbijen, uz obrazloženje da bi objavljivanje lokacije deviznih rezervi ugrozilo stabilnost cena u Srbiji, očuvanje i jačanje finansijskog sistema Srbije i nesmetano ispunjavanje obaveza Srbije prema inostranstvu.

U decembru 2016. godine BIRN se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja na ovakvo rešenje, budući da NBS ni na koji način nije objasnila kako bi to informacija o tome gde se nalaze rezerve dovela do inflacije, otežala Srbiji da vraća svoje dugove ili oslabila finansijski sistem države.

Poverenik je žalbu odmah poslao na izjašnjavanje centralnoj banci, nakon čega je NBS-u trebalo duže od dva meseca da formuliše svoj novi odgovor.

Kada je 14. februara konačno stiglo izjašnjenje, u njemu više nije bilo nijednog od navedenih argumenta.

Odustavši od njih, NBS je sada tvrdila da informacije ne može da pruži iz niza drugih razloga, među kojima i taj da je važnost tajnosti lokacije deviznih rezervi ista kao tajnost informacija o lokaciji raspoređenog protivraketnog i protivavionskog oružja.

Poverenik je tada poništio rešenje NBS o odbijanju zahteva BIRN-a, ali je predmet vratio na novo postupanje centralnoj banci, čime je postupak praktično vraćen na početak.

Kako je navedeno u rešenju Poverenika, NBS je pogrešila kada se pozvala na član zakona koji joj omogućava da zadrži informacije ako one predstavljaju tajnu čijim bi otkrivanjem mogle da nastupe teške pravne ili druge posledice koje pretežu nad pravom javnosti za pristup traženoj informaciji.

Dalje, Narodnoj banci je naloženo da prvo mora da utvrdi da li su traženi podaci tajna na osnovu Zakona o tajnosti podataka, jer se NBS sve vreme pozivala na član Zakona o bankama koji je prestao da važi.

„Uz to, NBS nije pružio valjan dokaz da je ispunjen i drugi, materijalni uslov zbog koga je opravdano da se uskrati pristup informacijama, a koji se ogleda u realnoj mogućnosti nastupanja teških pravnih posledica po interese zaštićene zakonom, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama. Pri tome se ne misli na hipotetičku mogućnost nastupanja štete, već na stvarnu, realnu štetu, pa je neophodno da bude dokazano da postoji uzročno-posledična veza između potencijalnog objavljivanja traženih informacija o lokacijama deviznih rezervi i njihovim vrednostima i nastupanja teških pravnih ili drugih posledica“, navodi se između ostalog u rešenju poverenika.

U rešenju se navodi i da kada je odbila zahtev NBS „nije dala ubedljive argumente o tome kakva bi se predvidljiva šteta mogla naneti ekonomskoj stabilnosti i monetarnoj politici Srbije, već da je „tek izjašnjavajući se na žalbu bliže pojasnila neke od razloga“.

Postupajući po nalogu Poverenika, NBS je u martu 2017. godine po drugi put odbila zahtev BIRN-a opet menjajući argumentaciju.

Sada je NBS po prvi put otkrila da podaci o lokaciji deviznih rezervi nose oznake „interno“ i „poverljivo“, što su dva najniža stepena tajnosti koje poznaje zakon, zatim da bi objavljivanje ovih podataka umanjilo kredibilitet NBS i njenu reputaciju, da bi bilo i „neovlašćeno sa stanovišta svetske prakse“, da bi banke u kojima NBS ne drži novac smatrale da NBS stavlja u povlašćen položaj one banke u kojima drži rezerve, da bi narušilo njene partnerske odnose sa bankama, dovelo do toga da ima „smanjen manevarski prostor“ i veće troškove itd.

NBS je iznela i da potrebno da sakrije i oblik i valutnu strukturu rezervi da poverioci Srbije ne bi znali kakva je ta struktura, a tvrdila je i da bi kada bi se znalo gde drži novac, to moglo da dovede do toga da devizne rezerve Srbije postanu predmet hakovanja i da tako Srbija izgubi 9,85 milijardi evra.

U dopisu NBS kaže se i da nijedna banka na svetu ne objavljuje podatke o lokaciji svojih deviznih rezervi, što se ispostavilo kao potpuno netačno.

BIRN je 17. marta podneo novu žalbu povereniku, osporavajući ponaosob sve navode NBS-a. Između ostalog, navedeno je i to da NBS na svom sopstvenom sajtu već sada objavljuje pojedine podatke (o valutnoj strukturi i obliku rezervi recimo), za koje u svom rešenju insistira da moraju da ostanu tajna.

Pored toga, BIRN je analizirajući praksu pojedinih centralnih banaka utvrdio da nije tačna tvrdnja NBS da „nijedna banka na svetu“ ne objavljuje informacije o mestu čuvanja rezervi.

Tako, na primer, Sveriges Riksbank, centralna banka Švedske, objavljuje podatke o lokaciji svojih deviznih rezervi – ne po zahtevu novinara, nakon višemesečne borbe preko zvaničnih državnih organa – već na svom vebsajtu. Tako mi u Srbiji možemo lako da saznamo da su devizne rezerve Švedske 512,2 milijardi kruna, od čega rezerve u zlatu čine 42,4 milijarde, što je 125,7 tona zlatnih poluga. Riksbank svoje građane odmah obaveštava o preciznoj lokaciji ovih rezervi i njihovoj vrednosti: 61,4 tone zlata nalazi se u Banci Engleske, 33,2 tone u Banci Kanade, 15,1 tona u samom Riksbanku, 13,2 tone u američkom FED-u.

(Aleksandar Milošević, javno.rs)

Podelite ovu stranicu!