Napad neonacista na građane: Deset godina čekanja na presudu

06 Oct 2017

„Neonacisti su verovatno na neki način povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama“

Punih deset godina od napada ?lanova zabranjene neonacisti?ke organizacije Nacionalni stroj na u?esnike skupa „Stop fašizmu“ bez sudskog epiloga govori da u Srbiji ne postoji politi?ka volja i da je pravosudni sistem duboko devijantan, ocenjuju sagovornici Vojvo?anskog istraživa?ko-analiti?kog centra (VOICE).

Tog 7. oktobra 2007. u centru Novog Sada održan je skup „Stop fašizmu“ nakon kojeg je oko 5.000 gra?ana krenulo u mirnu šetnju prema Keju žrtava racije. Njih je iz dvorišta Doma vojske  kamenicama napala grupa neonacista, iako je njihovo okupljanje policija prethodno zabranila.

Policija je uhapsila ve?inu neonacista, a Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu (današnje Više javno tužilaštvo) nakon godinu dana istrage podiglo je optužnicu protiv devetorice njih zbog nasilni?kog ponašanja i izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Punih osam godina od napada u Domu vojske tužilaštvo je odustalo od daljeg krivi?nog gonjenja petorice optuženih jer su 2007. kažnjeni prekršajno zbog istog doga?aja (Ne bis in idem). U me?uvremenu dvojica su sporazumno priznala krivicu.

U Višem sudu u Novom Sadu danas se sudi još vo?i zabranjene neonacisti?ke organizacije Nacionalni stroj Goranu Davidovi?u i Nedeljku Peši?u, osumnji?enih da su napadom na gra?ane izazvali nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. Postupak protiv njih dvojice je po?eo 17. oktobra prošle godine, a Davidovi?u se sudi u odsustvu jer se krije u inostranstvu.

Nedim Sejdinovi?: „Neonacisti su verovatno na neki na?in povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama“

Jedan od organizatora antifašisti?kog skupa Nedim Sejdinovi? smatra da je izostanku prvostepene presude deset godina od incidenta doprineo i nedostatak politi?ke volje. „Mislim da je postojao nedostatak politi?ke volje da se su?enje okon?a i da ti ljudi koji su prouzrokovali nemir i napali kolonu gra?ana nikada ne odgovaraju. Verovatno zato što su na neki na?in povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama“, ocenjuje predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ni novinskog pisca Teofila Pan?i?a ne za?u?uje ?injenica da nakon deset godina nije doneta prvostepena presuda. „Mi nemamo prvostepenu presudu i u mnogim drugim postupcima koji podse?aju na ovaj, a posredno ili neposredno se ti?u politi?kog ili desni?arskog nasilja nad gra?anima, nasilja nad politi?kim i antifašisti?kim aktivistima ili novinarima. Ovaj slu?aj je samo jedan od primera, mada doduše upe?atljiv“, smatra Pan?i?.

Prema oceni istori?ara Milivoja Bešlina, sve govori da je pravosudni sistem u Srbiji duboko devijantan. „?injenica da ni deset godina nasilja koje se desilo na antifašisti?kom skupu nemamo procesuirane vinovnike tog doga?aja, dakle one koji su kamenicama ga?ali mirnu kolonu gra?ana, govori zapravo da ova država žmuri na desno oko i da je njen pravosudni sistem duboko devijantan“, smatra Bešlin.

Novosadski advokat Veljko Mili? tvrdi da je deset godina bilo sasvim dovoljno vremena da se sudski postupak protiv okrivljenih okon?a. „Ne bih želeo da kažem da tužilaštvo i sud nisu imali dobru nameru i da su želeli da to ide što brže, ali uvek u takvim situacijama, kada postupak traje deset godina, prvo što pomislimo je da je moglo biti brže“, navodi on.

Prema mišljenju organizatora skupa Aleksandra Popova, u Srbiji je danas još gora situacija od one koju smo imali. „To samo govori da nama, ?ak ni ono vreme kada naprednjaci nisu bili na vlasti, nisu funkcionisale nezavisne institucije, pa se taj proces zato toliko i razvukao. Evo do?ekujemo desetu godinu bez sudskog raspleta, a da ne govorimo da su tek sada sve te institucije, od tužilaštva, suda i policije stavljene pod kontrolu jedne stranke ili jednog ?oveka“, upozorava direktor Centra za regionalizam.

Milivoj Bešlin: “Država žmuri na desno oko”

VOICE je mišljenje o dužini postupka potražio i u Višem sudu u Novom Sadu, odakle je saopšteno da oni „nastoje da svaki postupak vode ažurno i bez odugovla?enja, ali da ?esto niz okolnosti otežaju ovo nastojanje“. Na konkretan slu?aj protiv pripadnika Nacionalnog stroja, po oceni Višeg suda, uticao je veliki broj faktora.

„Postupak se inicijalno vodio protiv ve?eg broja okrivljenih (najpre devetorice, potom sedmorice da bi se sada vodio protiv dvojice okrivljenih) i bilo je potrebno saslušati veliki broj svedoka pa je samim tim bilo otežano ispuniti sve procesne pretpostavke koje su potrebne da bi se održao glavni pretres, kao što su uredno pozivanje okrivljenih, branilaca, svedoka i obezbe?ivanje njihovog prisustva na glavnom pretresu. Tokom postupka, više puta je predlagano zaklju?enje sporazuma o priznanju krivice izme?u pojedinih okrivljenih i Višeg javnog tužilaštva…“, naveli su iz Višeg suda.

Kao otežavaju?u okolnost naveli su i promenu ?ak sedmoro sudija za ovih deset godina. „Tokom su?enja promenilo se sedmoro sudija, a razlozi za to su bili odlasci sudija u penziju zbog navršavanja radnog veka, izbor postupaju?ih sudija u drugi sud ili promena referade u okviru Višeg suda, odnosno prelazak postupaju?eg sudije u vanraspravno krivi?no ve?e Višeg suda zbog novonastalih potreba u toj referadi i nove unutrašnje organizacija poslova u sudu“, saopštio je Viši sud.

Promenjeno ?ak sedmoro sudija za 10 godina i pet zamenika tužilaca

U Višem javnom tužilaštvu potvrdili su za VOICE da se u postupku protiv pripadnika Nacionalnog stroja do sada promenilo pet zamenika tužilaca.

Ekstremizam u Srbiji danas je gotovo svakodnevna pojava

Po?etkom oktobra sada ve? daleke 2007. Nacionalni stroj najpre je najavio da ?e u Novom Sadu 7. oktobra organizovati „Marš za jedinstvo Srbije”. Zapravo to je bio pokušaj obeležavanja ro?endana jednog od nejozloglašenijih nacisti?kih vo?a Hajnriha Himlera, ro?enog na taj dan 1900. godine.

Organizacije okupljene oko Gra?anske Vojvodine odlu?ile su da istog dana organizuju miting „Stop fašizmu!”, kao odgovor gra?ana na pokušaj obeležavanja ro?endana komandata ozloglašenog Gestapoa i idejnog tvroca Holokausta. Himler je kao vo?a SS divizija bio jedan od najodgovornijih nacista za ubistva miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Marš neonacista je u me?uvremenu policija zabranila, a na mitingu „Stop fašizmu!” okupilo se više od 5.000 gra?ana, koji su izašli na ulicu i glasno se usprotivili svakoj pojavi fašizma i neonacizma. Nekoliko desetina neonacista se i pored zabrane okupilo u dvorištu Doma vojske odakle su napali u?esnike antifašisti?ke šetnje u momentu kada su tuda prolazili. Slike sa ovog skupa 7. oktobra 2007. obišle su svet.

Sagovornici VOICE-a jedinstveni su u oceni da je izostanak adekvatne kazne za vinovnike ovog incidenta vremenom podstakao raznorazne ekstremisti?ke grupe u Srbiji da nekažnjivo izvode sli?ne ispade.

Ovog leta došlo je do prave eksplozije sli?nih incidenata u mnogim gradovima Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš). Jedan od njih uprili?ili su pripadnici ultradesni?arske organizacije Zavetnici, 12. juna 2017. u Novom Sadu. Oni su tog dana pokušali da prekinu projekciju dokumentarnog filma „Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!“ u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Pošto su izba?eni protest su nastavili u centru grada.

Kako je Davidovi? (p)ostao „neuhvatljiv“ za pravosudne organe

Za neformalnim vo?om zabranjene neonacisti?ke organizacije Nacionalni stroj Goranom Davidovi?em, kome se zbog napada na u?esnike antifašisti?ke šetnje oktobra 2007. godine sudi za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, nikada nije bila raspisana poternica, iako se nije pojavljivao na zakazanim ro?ištima.

Viši sud je u saopštenju podsetio da je vanraspravno ve?e Okružnog suda u Novom Sadu donelo rešenje 29. aprila 2009. godine da se Davidovi?u sudi u odsustvu, pa njegovo prisustvo nije nužno. Uvidom u spis predmeta utvr?eno je da je Davidovi? saslušan od strane istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu 4. marta 2008. godine, a poziv za to saslušanje okrivljeni je primio sa slobode.

Davidovi? od tada nije saslušavan, iako je u me?uvremenu bio na odsluženju zatvorske kazne zbog upada sa grupom neonacista na antifašisti?ku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Prethodno je uhapšen u Nema?koj gde je proveo nekoliko meseci u ekstradicionom pritvoru do izru?enja pravosudnim organima u Srbiji. Odmah po odsluženju zatvorske kazne u somborskom zatvoru gubi mu se trag.

U me?uvremenu se branilac koga je angažovao nije odazivao na uredne pozive suda, pa je Viši sud 15. septembra 2014. Davidovi?u postavio branioca po službenoj dužnosti, da više ne bi dolazilo do nepotrebnog odlaganja glavnog pretresa. I pored toga, dolazilo je do odlaganja su?enja na Davidovi?ev zahtev!?

Najpre je 30. marta prošle godine advokat Branibor Jovi?i? na pripremnom ro?ištu izjavio da je u kontaktu sa svojim branjenikom i da Davidovi? želi da pristupi sudu radi su?enja u ovom krivi?nom predmetu. On je tada sudiji izdiktirao adresu stanovanja Gorana Davidovi?a u Trstu i naveo da ?e na navedenoj adresi imenovani primiti poziv i odazvati se pozivu suda, pa je iz tog razloga Viši sud odlu?io da odloži ro?ište.

„Cene?i da je su?enje u odsustvo jedna od krajnjih (izuzetnih) mera koja se koristi restriktivno, kada je okrivljeni nedostupan državnim organima i kad postoje naro?ito važni razlozi da se sudi, te ?injenicu da su?enju u prisustvu okrivljenog uvek treba dati prioritet kada postoje objektivne mogu?nosti za to“, navela je sudija Slobodanka Gutovi?, koja je usvojila predlog Davidovi?evog advokata i zakazala novo pripremno ro?ište za 25. maj 2016, navedeno je u odluci Višeg suda.

Tog 25. maja je u terminu zakazanog pripremnog ro?išta trajala evakuacija u sudu zbog dojave o postavljanju bombe u zgradi suda. Nakon što su se stvorili uslovi za vra?anje u sudnicu, Branibor Jovi?i? je izjavio da Davidovi? nije bio u mogu?nosti da se odazove pozivu suda, ali je potvrdio da ?e sigurno mo?i da pristupi na slede?e pripremno ro?ište jer je u završnoj fazi sre?ivanja dokumentacije koja bi mu omogu?ila povratak u Italiju.

„Cene?i da je su?enje u odsustvo jedna od krajnjih (izuzetnih) mera koja se koristi restriktivno… kao što je tvrdnja branioca da se njegov branjenik, okrivljeni Goran Davidovi?, nalazi u završnoj fazi sre?ivanja dokumentacije koja ?e mu omogu?iti dolazak na ro?ište i povratak u Italiju“, navela je sudija Gutovi?, koja je usvojila i ovaj predlog Davidovi?evog advokata i zakazala novo pripremno ro?ište za 6. jul 2016.  Od tada do danas od Davidovi?a ni traga ni glasa u Višem sudu u Novom Sadu.

Prema mišljenju Aleksandra Popova, to je potvrda da u Srbiji danas nema politi?ke volje kod nosilaca vlasti da se uradi nešto konkretno na sankcionisanju postojanja i delovanja ekstremista.Mi sada imamo u akciji Zavetnike i još neke druge organizacije koje kao da prikazuju pokaznu vežbu. Oni žele da pokažu da su u stanju da u?ine nešto u odre?enoj situaciji. Mene to brine jer ima previše grupa koje su trenutno nevidljive“, smatra Popov i dodaje da ?emo, kada se vlast bude ose?ala previše ugroženom tek videti koliko zaista postoji takvih grupa ili parastrana?kih milicija.

Nedimu Sejdinovi?u ?ini se da su ekstremisti?ke grupe danas pomalo zbunjene. „Njihovi logi?ni partneri na vlasti sada vode neku politiku koja se njima, na neki na?in, suštinski ne bi trebalo da dopadne, ?ak bi trebalo i da protestuju protiv nje. Me?utim, i u tome je zapravo primetno prisustvo odre?enih državnih i paradržavnih struktura koje o?igledno, na neki na?in, te grupe drže pod kontrolom i koriste za svoje potrebe“, ocenjuje predsednik NDNV-a.

Razlog za bujanje ekstremizma na ulicama Srbije pravnik Veljko Mili? vidi u ?injenici da obi?an pojedinac naj?eš?e ne zna šta piše u zakonima. „Obi?an pojedinac rukovodi se nekim društvenim pravilima za koje smatra da postoje, a društvena pravila se stvaraju tako što se odre?eno ponašanje kažnjava ili se pušta da se slobodno odvija. Ukoliko se odre?eno ponašanje ne kazni, šalje se poruka da je takvo ponašanje dozvoljeno. Zato je potpuno o?ekivano da takvi oblici ekstremizma nastave da bujaju, ukoliko ne bude bilo neke kazne“, navodi on.

Prema mišljenju Teofila Pan?i?a, ukoliko se ekstremistima društvo suprotstavi robusno i jako u pravnom i svakom drugom zakonitom smislu ve?ina njih ?e ustuknuti ili odustati. „To nam dokazuju primeri u malo ure?enijim zemljama na koji se na?in ljudi bore protiv politi?kog ekstremizma, jer ekstremizma ima svugde“, navodi Pan?i?.

Zabranjene neonacisti?ke i klerofašisti?ke organizacije još uvek su aktivne

Aleksandar Popov: “Kada se vlast bude ose?ala previše ugroženom, tek ?e se videti koliko zaista postoji takvih parastrana?kih milicija”

Ustavni sud Srbije je na predlog Republi?kog javnog tužilaštva 2011. i 2012. zabranio rad ultradesni?arskih organizacija Nacionalni stroj i Ota?astveni pokret obraz. Ovoj odluci zna?ajno su doprineli upravo napad pristalica Nacionalnog stroja na u?esnike antifašisti?ke šetnje u Novom Sadu 7. oktobra 2007, odnosno napad pripadnika Obraza na u?esnike Parade ponosa u Beogradu 10. oktobra 2010. godine.

I pored zabrane oni i dalje na ulicama Srbije organizuju proteste i akcije. Policija nijednom nije zabranila organizovanje ovih akcija. Poslednji u ovom nizu bio je incident koji je izazvao Obraz u Nišu 22. jun 2017. pred najavljenu projekciju filma „Albanke su naše sestre“.

Predsednika NDNV-a uopšte nije za?udilo što je odgovornost za težak incident u Nišu preuzeo Obraz i pored odluke Ustavnog suda. „Mi danas živimo u potpunom bezakonju i nije uopšte ?udno što ta organizacija manje-više nesmetano deluje, kao što nije ?udno što se takve organizacije na neki na?in nalaze pod patronatom vlasti“, kaže Nedim Sejdinovi?.

Milivoj Bešlin upozorava da je, pored nesmetanog delovanja Obraza, danas retko ko spreman da reaguje na pojave na koje je naše društvo bilo senzitivno 2007. godine, zahvaljuju?i ?emu se tada i okupio tako velik broj ljudi na ulicama Novog Sada. „U atmosferi normalizovanog fašizma i fašizacije ovog društva normalno je da ne procesuirate ljude koji su osu?eni za širenje mržnje i ?iji je rad zabranio Ustavni sud“, upozorava novosadski istori?ar.

Samo nekoliko dana kasnije u Nišu je bez ikakvih incidenata održana Parada ponosa, što Teofila Pan?i?a nimalo ne ?udi. „To je na jedan karikaturalan na?in ilustrovano u praksi u svega pet dana: da je nešto društveno nepoželjno jer tako kažu oni koji o tome odlu?uju, a da je ovo drugo društveno poželjno. I to ne zato što su se oni naprasno emancipovali, nego zato što im to treba iz nekih dnevno-politi?kih razloga i da bi se u dobrom svetlu prikazali kod nekoga napolju“, navodi Pan?i?.

Ni Aleksandar Popov ne veruje da se po pitanju održavanja parada ponosa Srbija za kratko vreme toliko osvestila. “Ako je pre samo nekoliko godina, dok nisu ovi bili na vlasti, bio razbijen centar Beograda i bilo povre?eno oko 80 policajaca, a sada kao da smo u Holandiji zbog na?ina na koji se održava parada ponosa, onda to samo zna?i da neko sa njima jako dobro komanduje i upravlja“, tvrdi direktor Centra za regionalizam.

Veljko Mili?: “Ukoliko se odre?eno ponašanje ne kazni, šalje se poruka da je takvo ponašanje dozvoljeno”

Osim što vlast žmuri na delovanje Obraza, Veljko Mili? smatra da je primetno da je ova zabranjena organizacija promenila i neke svoje ciljeve. „O?igledno da je Obraz u me?uvremenu promenio neke svoje ciljeve i da im je o?igledno nešto drugo u fokusu, kao što su prekidanje tribina, borba protiv slobode medija i pomirenja u regionu, dok im parada ponosa o?igledno više nije u agendi“, dodaje Mili?.

Istori?ara Milivoja Bešlina sve ovo dovodi do zaklju?ka da mi danas kao društvo imamo težu situaciju nego što smo imali pre deset godina. „Stepen fašizacije društva je danas mnogo ve?i nego što je bio 2007. u vreme održavanja antifašisti?kog mitinga. Tada je bilo više hiljada ljudi, a danas ne biste skupili 700 ljudi da reaguju na pojave fašizma u ovom društvu zato što su se ljudi navikli. To je takozvani sistem kuvane žabe“, smatra Bešlin.

I pored svega, za Nedima Sejdinovi?a skup „Stop fašizmu“ bio je i ostao doga?aj za ponos Novog Sada i Vojvodine, ali i organizacija i ljudi koji su stajali iza skupa „jer je impozantan broj ljudi razumeo zna?aj važnosti da tog dana budu na ulici i stavi do znanja neonacistima da ne mogu slobodno šetati kroz grad“.

„Mislim da, koliko god su se okolnosti promenile, Novi Sad dan danas ima neku vrstu benefita od tog skupa. Mislim da su se ti miševi sa neonacisti?kim obeležjima tada uplašili i da ih taj strah do danas drži“, zaklju?uje Sejdinovi?.

Su?enje Goranu Davidovi?u i Nedeljku Peši?u zbog napada na gra?ane trebalo bi da bude nastavljeno 16. oktobra.

Darko Šper (VOICE)

 

 

Podelite ovu stranicu!