Nakon odluke o segregaciji: Ne smemo da se ogrešimo o izbeglice

21 Nov 2015

Organizacije koje vode brigu o azilantima upozoravaju da moraju da se poštuju ljudska prava i omogući izbeglicama da zatraže azil na teritoriji Srbije ukoliko to žele

Nakon odluke Beograda da u Srbiju mogu da u?u samo izbeglice iz zemalja zahva?enih sukobima, doma?e organizacije koje vode brigu o azilantima upozoravaju da, iako je o?igledno da je ovakav potez države uslovljen okolnostima u regionu, ipak moraju da se poštuju ljudska prava i omogu?i izbeglicama da zatraže azil na teritoriji Srbije ukoliko to žele.

U Srbiju mogu da udju samo izbeglice iz podru?ja zahva?enih sukobima – Sirije, Avganistana i Iraka, izjavila je jutros portparolka UNHCR-a Melita Šunji?. Ona je za RSE rekla da se na teritoriji Srbije trenutno nalazi nekoliko stotina ljudi koji nisu iz tih zemalja da bi mogli dalje da putuju za Hrvatsku.

„Zna?i, nisu ili iz Sirije ili iz Iraka ili iz Avganistana. Imamo izme?u 20 i 30 razli?itih nacija. Ukupno ih je, u Preševu i Šidu nekoliko stotina ljudi. Oni su za sada smešteni. I oni sada moraju da odlu?e šta žele, da li žele da podnesu molbu za azil pa ?e se onda proveriti da li su izbeglice ili su migranti ili ako ne žele da podnesu molbu za azil, onda se naravno ilegalno nalaze na teritoriji Srbije i onda se sa njima postupa po zakonima za migrante“, rekla nam je Šunji?.

Podsetimo, da su zvani?nici u Beogradu naveli da ne?e dozvoliti da u zemlju u?e niko ko ne može da nastavi putovanje.

Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostoji? izjavio je, kako prenose agencije, da ?e Hrvatska zaustavljati prihvat onih koji ne dolaze iz ratom zahva?enih podru?ja, te da je odbila zahtev iz Slovenije za vra?anje 162 osobe iz država koje nisu zahva?ene ratom.

Gr?ke vlasti po?ele su dodatnu proveru li?nih dokumenata migranata koji stižu u Atinu trajektom sa isto?nih ostrva, pošto je razbijena grupa koja je prodavala lažne dokumente migrantima na Lezbosu.

Ameri?ki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi kaže da svaka država ima pravo i obavezu da zna ko ulazi i prolazi kroz zemlju, kao i da se pobrine da onaj ko traži azil stvarno ispunjava uslove za to.

“Mi smo pri?ali sa Vladom Srbije da razviju brz proces koji bi razgrani?io izbeglice i ekonomske migrante. Oni moraju to da urade, a to nije lako, potrebno je da obu?e ljude koji ?e brzo presu?ivati, za šta je neophodno izdvojiti novac iz budžeta”, naveo je Kirbi.

Iako je o?igledno da je potez države uslovljen okolnostima u regionu mi moramo da poštujemo ljudska prava i omogu?imo izbeglicama da zatraže azil na našoj teritoriji ukoliko to žele, kaže za RSE Radoš ?urovi? iz Centra za pomo? tražiocima azila. On navodi da u ovoj organizaciji smatraju da se odlukom da u Srbiju mogu da u?u samo ljudi koji dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka žestoko krše ljudska prava i pravo na azil, kao i da se uvodi arbitrarnost u to ko ima pravo da zatraži azil umesto da se omogu?i svakom da podnese zahtev a onda da se o tim zahtevima odlu?uje.

„Zanemarilo se me?unarodno pravo, Konvencija o statusu izbeglica, naš Ustav koji grantuje svakome ko se plaši progona da zatraži azil u Srbiji. Odre?ivanje a priori i još pod nejasnim kriterijumima ko su ekonomski migranti, a koje su zemlje odakle ljudi osnovano beže, nije praksa da to bude na taj tako generalni na?in i da se ljudima spre?i da u?u u Srbiju. Isto tako moram da primetim da je o?igledno ovakva odluka proizašla u svetlu ipak regionalnih dešavanja, ovako brzo i na ovakav na?in, što nas me?utim ne osloba?a obaveze da poštujemo i sopstvene i me?unarodne propise koje smo ratifikovali i ne može da nam posluži izgovor da druge zemlje rade to isto pa da mi treba da pratimo takav primer“, kaže ?urovi?.

Uz napomenu da ne zna kako se sada na granici na brzinu utvr?uje poreklo ljudi koji su na izbegli?koj ruti Melita Šunji? iz UNHCR-a na naše pitanje kojim se metodama to radi, kaže da ina?e, u slu?aju kada migranti nemaju pasoše, postoje metode utvr?ivanja porekla poput toga da li govore jezik ili da li poznaju regiju i grad u Siriji ako tvrde da otuda dolaze.

Upravo je na?in utvr?ivanja odakle ljudi dolaze jedna od jako spornih stvari za ?urovi?a jer smatra da ne postoje uslovi da se to uradi za tako kratak vremenski period.

„Da bi utvrdili ko odakle dolazi potrebno je da postoje adekvatni prevodioci, da postoji adekvatna procedura, koja sigurno nije kratka i zbog problema da ljudi beže bez dokumenata, ?esto beže samo da bi spasili živu glavu, to jeste najpipaviji deo u celoj proceduri podnošenja zahteva i omogu?avanja ulaska u zemlju. Upravo zbog toga što je to najosetljivije i najrizi?nije da se ogrešimo o izbeglice, možda o nekoga kome zaista preti progon, potrebno je da se ljudima omogu?i da u?u u zemlju i da se onda sprovede adekvatna procedura. Poštovanje prava leži u proceduri a ne u a priopri odlukama“, kaže ?urovi?.

Kako dalje urediti priliv izbeglica sa ratnih podru?ja u Evropu bi?e tema susreta u subotu u Beogradu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska sa srpskim zvani?nicima. Najavljeno je da ?e Tusk posle Beograda posetiti i Skoplje i Tiranu, a uskoro i Sarajevo i Zagreb.

(Ljudmila Cvetkovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!