Nakon Hrvatske niko više u EU?

29 Jun 2010

Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje mogao bi da zada težak udarac politici Borisa Tadića

Da je Evropska unija potresena ekonomskom krizom i umorna od proširenja, i nije neka vest. Ali, nedeljnik „Nacional“ u najnovijem broju tvrdi da je nemačka kancelarka Angela Merkel uverila članice Evropske unije da se, nakon primanja Hrvatske, odustane od daljeg proširenja na jugoistok Europe. Tvrdi se i da su sve države koje pretenduju na članstvo, o tome poslednjih dana poverljivo diplomatski obaveštene.
U prilog te teze navodi se odluka COREPER-a, Odbora stalnih predstavnika Saveta Evropske unije, da se Hrvatskoj dopusti otvaranje tri preostala poglavlja pregovora o punopravnom članstvu, uz istovremeno odbijanje vodeće institucije Unije da raspravlja o zahtevu Srbije za kandidaturom.
Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje, moglo bi da zada težak udarac politici predsednika Borisa Tadića, koji je javnost uveravao da će Srbija u rekordnom vremenu ući u evropski klub. Ono istovremeno izbija karte iz ruku zagovornicima teorije zavere, koji su godinama tvrdili da postoji neki scenario po kojem će Hrvatska na članstvo u Uniji morati da pričeka ostale države iz regiona.
Istovremeno, Belgija, koja 1. jula preuzima rotirajuće predsedavanja EU, poručuje da želi da postigne napredak s tri zemlje koje žele da se priključe Uniji: Hrvatskom, Islandom i Turskom.

Čvrsta Angela Merkel

Nemačka kancelarka još od marta 2009. ustrajava na tome da EU nema snage za dalje širenje dok ne konsolidira svoje institucije i unutrašnje odnose. Sada je Angela Merkel nametnula i Evropskoj uniji taj rezolutni stav.
I dok se u hrvatskim medijima nagađa kakve će to posledice imati na unutrašnju politiku Srbije, opšta je ocena da su odlukom COREPER-a Hrvatskoj otvorena i poslednja vrata za završetak pregovora u sledećih nekoliko meseci, po mogućnosti do kraja godine, kako bi na proleće 2011. mogao da bude potpisan konačni sporazum i određen datum ulaska.
Hrvatska će možda još imati nekih poteškoća pri zatvaranju pojedinih poglavlja, posebno onog o pravosuđu ali, kako se u više navrata poručivalo iz Vlade u Zagrebu, ni na tom planu ne bi trebalo da bude većih problema.
Odluka COREPER-a o Hrvatskoj mogu se protumačiti samo kao iskaz želje članica Unije da napokon skinu s dnevnog reda tu predugačku priču o hrvatskim pregovorima, ne samo zbog Hrvatske, nego još više zbog same Unije.

Belgijski plan

Belgija želi da nastavi da radi na tri pitanja na kojima je radila Španija, a to su pitanja Hrvatske, Turske i Islanda, već je poručio belgijski poverenik za evropske poslove Šastel. Spomenuo je mogućnost otvaranja novog poglavlja u pregovorima s Turskom tokom idućih meseci. Što se tiče Islanda, on može da očekuje da će postati 29. članica EU, nakon što Hrvatska bude primljena u članstvo, verovatno 2011. ili početkom 2012. godine, ocenjuje agencija AFP.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!