NADEŽDA MILENKOVIĆ: Velika Srbija

31 Jul 2012

Veličina osobe, naroda, nacije, države ne meri se centimetrima, kvadratnim kilometrima, masom, količinom, već odnosom prema manjem i slabijem. A tu se baš i nismo proslavili. Što je još gore, nismo baš nešto ni naučili

Veličina osobe, naroda, nacije, države ne meri se centimetrima, kvadratnim kilometrima, masom, količinom, već odnosom prema manjem i slabijem. A tu se baš i nismo proslavili. Što je još gore, nismo baš nešto ni naučili.

Ministri su se u zakletvi obavezali da će ”očuvati” teritoriju Kosova i Metohije. Malo pre njih žandarmerija se zaklela da bez Kosova ne postoji ništa pa čak ni oni. Premijer se nije zakleo, ali je u svom ekspozeu kao prvi cilj naveo – povećanje nataliteta jer, kako je rekao, srpskom narodu preti nestanak. (Pa će nam praviti malu decu, ako treba i veštačkom oplodnjom kojom je i ova vlada nastala). Brigu o natalitetu manjinskih zajednica nije izrazio. Mogući nestanak Mađara ili Slovaka u Srbiji nikoga ne zabrinjava. Kao što niko nije pominjao nagrade za doprinos natalitetu majkama koje su, na primer, Romkinje.

Ta opčinjenost brojkama, to da je Nas što više na što većoj Našoj teritoriji, zloupotrebljena je u kampanji ”Stota medalja za Srbiju”. Cinicima na radost – kampanju vodi ”Merkator” (ne znam da li je još uvek slovenački) koji se, sve podilazeći našoj maniji veličine, za ovu priliku odrekao čak i olimpijskih medalja koje su slovenački sportisti (na skijama) uneli u zajedničku kasu Jugoslavije. A samo u toj kasi postoji devedeset i nešto medalja (Srbija ih ima tek tri i sve tri iz Pekinga) i jedino pošteno bi bilo reći da i Hrvatska i sve bivše republike čekaju stotu medalju sa olimpijade.

Ali, ne samo da niko ne demantuje budućih sto ”srpskih” medalja nego nas podstiču da ih sa nestrpljenjem očekujemo. Nasuprot nama, država kojoj, za razliku od nas, niko ne prebacuje što u zvaničnom nazivu ima pridev velika, primerom svedoči šta zaista znači veličina jedna nacije. Na svečanom otvaranju prvi jezik kojim se spiker obraća je – francuski, a tek potom engleski. Ne znam da li zato što je francuski zvanični jezik diplomatije ili iz nekog drugog razloga, ali zamislite tako nešto kod nas. Pa mi bi prvo ćirilicom, pa latinicom pa tek onda engleski. Kao što nikada ne bismo prvo mađarski, slovački, romski…

Na istoj ceremoniji mogli smo da vidimo i kako kraljici, koja čak i ne sakuplja glasove za izbore, neće pasti kruna sa glave ako ”skače” iz helikoptera sa aktuelnim Džems Bondom. Zamislite ove naše kraljice da pristanu na tako neko zezanje.

Ne znamo kako je onima koji umru ili koji se još nisu rodili, ali živima u Srbiji je ipak važno i kako žive, a ne samo koliko ih je i na kolikoj teritoriji. Narodi, baš kao i biljne i životinjske vrste, nestaju kad nemaju uslove za opstanak.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!