NADEŽDA MILENKOVIĆ: Uvreda nedelje

21 Oct 2016

Gotovo da ne prođe ni dan, a da nas vlast ne uvredi. Vređa nas đuture, grupno, vređa nas pojedinačno, poimence. Pa ipak, na kraju dana, niko se ne nađe uvređeniji od same vlasti

Gotovo da ne pro?e ni dan, a da nas vlast ne uvredi. Vre?a nas ?uture, vre?a nas grupno, vre?a nas pojedina?no, vre?a nas poimence. Pa ipak, na kraju dana, niko se ne na?e uvre?eniji od same vlasti.

Poslednja, ta?nije – najnovija, ali svakako ne i poslednja uvreda stigla je od premijera. Govore?i o ogromnim troškovima države, rekao je da žene izvoljevaju porodiljsko bolovanje koje u Nema?koj ne bi ostvarile ”ni da se obese”, što je em grozno pore?enje, em neta?no (dobile bi itekako i to bez bešenja), dok je za primaoce socijalne pomo?i naveo primer nekoga ko može konju rep da iš?upa (još jedno grozno pore?enje, brr!) ali ne?e da radi jer inkasira pare za svako dete, što zna?i da mu država poklanja novac koji nije zara?en (naravno, zato se i zove ”socijalna pomo?”, a ne ”plata”).

Nekoliko dana ranije izvre?ao je sve koji su se žalili na hladne radijatore. Njih je tako?e ilustrovao primerom nekog imaginarnog razmaženka koji zahteva grejanje samo zato da bi mogao da se razga?en šetka po stanu, kao da je i grejanje neko socijalno davanje države (pa treba da smo sre?ni što ga uopšte dobijamo) a ne roba koju si uredno platio. Pri tom je grejanje roba koja je fali?na, koju pla?amo po ofrlje izvedoj ra?unici prodavca (a ne po utrošku kao što bi trebalo), koju nemamo mogu?nost da prištedimo (”zavrtanje” radijatora nema u?inka na ra?un).

Sa druge strane, ?ak i da taj imaginarni gra?anin zahteva ono što je platio samo zato da bi se šetkao go po stanu (a ne zato što mu je i obu?enom hladno, ima bebu i nekog bolesnog), on ima prava i na to. Jer grejanje nije poklon pa da mu se u zube ne gleda, naro?ito ako ti zubi cvoko?u od zime i ako ne?eš da zbog grejalica uve?aš ra?un za struju i time nepovratno upadneš u skuplju zonu. I ne samo da taj imaginarni gra?anin ima prava da bude ”razmažen” (pa nije se prijavio za Igmanski marš, zaboga) nego ima prava i da zakera, kao što bi zakerao u bilo kojoj radnji da dobije ta?no po deklaraciji ono što je i platio.

Naravno, izme?u ovih navedenih primera protekle nedelje (bože mi oprosti ko u pokojnom ”Utisku”) bilo je još mnogo uvreda koje se nisu našle na spisku. Vre?ao nas je ko je stigao, vre?ali su nas javni službenici, vre?ali su nas anonimusi u službi vlasti, vre?ali su nas u štampanom izdanju, vre?ali su nas sa ekrana… Vre?ali su nas tek onako, vre?ali su nas zbog onoga što mislimo ili što oni misle da mislimo, zbog onoga što radimo ili oni misle da bismo uradili kad bismo bili oni. Vre?ali su nas paušalno, maliciozno, prete?e (neko ozbiljno neko pretenciozno, ali nikad ne znaš kad pretenciozno može biti i ozbiljno)…

Pa ipak, od svih uvre?enih, samo je jedan podneo tužbu zbog uvrede. Ministar policije.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!