NADEŽDA MILENKOVIĆ: Ura za ORA

06 May 2014

Ako kod nas volontiraju čak i takvi kapitalistički kapitalci kao što su Guzenbauer i Stros-Kan, stvarno nije u redu da sitne ribe kao što su radnici u tranziciji traže platu za svoj rad

Dugo najavljivane i dugo odlagane reforme su najzad po?ele. Neo?ekivano. Ne da ih nismo o?ekivali, jer jesmo – o?ekivali smo ih kao ozebli sunce – nego nismo o?ekivali takve reforme. Na primer, o?ekivali smo reforme koje ?e državu skinuti sa grba?e gra?ana, a dobili – da država skida gra?ane sa svoje grba?e. U Beogradu su trudnicama prepolovljena primanja, penzionerima ?e na jesen biti smanjene penzije, profesorima plate. Ali, ko im je kriv. Ta?nije – sami su krivi. Trudnice što su radile to što su radile, a one dobro znaju šta su radile, kao što znamo i mi; penzioneri što su otišli u penziju, a trebalo je da i dalje rade (ne ono što su trudnice radile, naravno); profesori zato što su odabrali da podu?avaju decu pa sad sa svojom platom jedino mogu da rade ono što su radile trudnice.

Reformiše se i famozni ”mind set”. Samo što smo mi mislili da na?in mišljenja treba da nam se ”podesi” tako da u budu?nosti razmišljamo onako kako razmišljaju ljudi u razvijenim i ure?enim kapitalisti?kim društvima, a ispada da nas podešavaju da mislimo kao u socijalisti?koj prošlosti. Propagiraju nam vrednosti socijalizma oli?ene u nekadašnjim Omladinskim radnim akcijama (poznatim po skra?enici ORA) koje su kao najve?e vrline isticale rano ustajanje i udarni?ki, a volonterski rad. A ako kod nas volontiraju (ili nam je bar tako re?eno) ?ak i takvi kapitalisti?ki kapitalci kao što su Guzenbauer i Stros-Kan, stvarno nije u redu da sitne ribe kao što su radnici u tranziciji traže platu za svoj rad. Koji pritom nije ni blizu toliko udarni?ki koliko udarni?ki ima da rade državni službenici.

Dobro, da premijer rano ustaje znali smo još u prošlom mandatu kad nam je sam u?estalo referisao kako prvi dolazi na posao i poslednji sa njega odlazi (doduše, ako je suditi po ?injenici da u svakom javnom nastupu komentariše nešto iz medija, reklo bi se da ve?inu tog vremena provodi ?itaju?i novine i gledaju?i TV), ali sada je to postala radna obaveza svih u državnoj službi. Bu?enje uz trubu i podizanje zastave nije uvedeno, ali ako se ostvari nakana da poslanici spavaju u skupštini, možda bude i toga. Osim ukoliko neko od savetnika volontera ne da besplatan savet da je iznurivanje na poslu zapravo pokazatelj lošeg lidera koji ne ume da se organizuje i da delegira poslove.

Iz starog (dobrog?) socijalizma nam se vra?a i moralno-politi?ka podobnost. Malo-malo pa nam neko politi?ki podoban spo?ita da nije moralno kritikovati, odnosno da, ako baš moramo nešto da kritikujemo, to treba da bude (drugarska?) konstruktivna kritika. Kao da nisu baš oni ti koji su uveli ruganje u javni govor. I kao da je nazivati politi?ke oponente ”dosmanlijama” bilo konstruktivna kritika, kao što je i sada konstruktivno neprestano izrugivanje opoziciji (”Pozajmi?emo vam ljude za proteste”), pa ?ak i koalicionim partnerima (”Ja nisam slatkore?iv kao Ivica”).

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!