NADEŽDA MILENKOVIĆ: Treći čovek po treći čovek

10 Nov 2017

Britanija je rešila problem huligana tako što su po stadionima zasedale sudije za prekršaje. Možda bismo i mi mogli da rešimo huligansko ponašanje vlasti sa sudijama po TV emisijama

Britanija je rešila problem sa huliganima tako što su po stadionima po?ele da zasedaju sudije za prekršaje. Možda bismo i mi mogli tako da rešimo huligansko ponašanje vlasti? Dobro, sudije ne bi morale baš da zasedaju u svakoj TV emisiji, dovoljno je da ih gledaju i da u izjavama nosilaca najviših funkcija prona?u priznanja razli?itih kriminalnih radnji.

Eto, da su, na primer, sudije gledale zasedanje Parlamenta mogle bi da utvrde da li predsednica – koja se prvog dana hvalila kako je samcijata „fizi?ki“ izbacila poslanike (kao da možeš nekoga psihi?ki izbaciti iz prostorije) a ve? slede?eg se žalila da je zapravo ona bila žrtva nasilja (kratak put od žene koja poslanicima udara špansku kragnu, do one koja se, kao oni advokati što jure odštetu, pojavljuje sa Šancovom kragnom na vratu) – treba da odgovara za fizi?ko obra?unavanje sa poslanicima ili pak za lažno svedo?enje.

Ali bi još važnije bilo da su sudije i tužioci gledali najnovije (naravno ne i poslednje, jer ga njegov narod stalno izaziva da mu održi neki govor) televizijsko gostovanje predsednika države. Osim što je odao da je njegov najbliži saradnik, a naš ministar vojni, izvršio zataškavanje kriminalne radnje („pa gde si baš tetku našao“) i da mu on ne zamera prikrivanje porekla imovine ve? samo izbor srodnika (šta, jetrva i šurnjaja bi ubedljivije zvu?ale?) predsednik države je nadležnim organima otkrio i finansijske malverzacije svoje partije.

Odgovaraju?i na pitanje Brankice Stankovi? o sumnjivim uplatama (i to sumnjivim Upravi za spre?avanje pranja novca) predsednik države je priznao da je tog pranja bilo i ?ak opisao inkriminisanu radnju. Kao, sedimo nas dvoje (on i Brankica) i jedno ho?e da uplati 800 evra partiji (ne valjda Brankica), ali pošto to po zakonu ne može (može, samo se odmah evidentira) onda mi na?emo nekog tre?eg i damo mu da on uplati umesto nas.

E, sad, osim što je nejasno zašto je neophodan neko tre?i kad je ?ak i po predsednikovom tuma?enju zakona bilo dovoljno da prvobitno dvoje iz navedenog primera uplate po „dozvoljenih“ 400 evra (u dinarima, naravno, mada je predsednik u primeru baratao nedozvoljenim evrima) – cela pri?a postaje dodatno sumnjiva kada znate da je bilo oko sedam hiljada ovakvih jednoobraznih uplata. Što bi zna?ilo da se ova, i ina?e neubedljiva situacija – morala odigrati barem isto toliko puta. A ako nije u strana?kim prostorijama nego u kafani, kako je u primeru sugerisano, nadajmo se bar da su uzimali fiskalne ra?une.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!