NADEŽDA MILENKOVIĆ: Sulejman bez veličanstvenog

17 Jun 2013

Kad smo bili pod Otomanskom okupacijom opevali smo našu muku u stotinama pesmama. Sad smo se nešto ućutali

Premijer Turske kao da je naše gore list. Ili mi njegove, što je verovatnije, naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da su njegovi preci boravili ovde više vekova, a da smo mi tek prva generacija koja odlazi u Tursku. Doduše, upadljiva sličnost Erdogana sa nama nije baš sa svima nama. Barem dok ne dođemo na vlast. Ali je zato pljunuti mi kad dođemo na vlast. Tada i mi i on volimo da se oholo odnosimo prema podanicima.

On je svojim podanicima, koji su se prvo pobunili samo protiv seče drveća u gradskom parku, ali na kraju i protiv islamizacije sekularnog društva, ponudio da se taj sukob reši demokratski, na referendumu. I da pitanje bude: da li da se na tom mestu gradi tržni centar ili džamija!? Tako ciničan kao da nam je rod rođeni. Sekularni zaštitinici parka treba da biraju da li da ga unište zbog radnji ili bogomolje!? Pa to je kao da je zakletom vegetarijancu dao da bira hoće li na ražanj da nabije vola ili svinju.

Mi, budući da smo mnogo mlađa demokratija, nismo još stigli do referenduma (da jesmo, verovatno bi nam ponudili da biramo hoće li beogradske platane poseći sekirom ili testerom) što ne znači da naši vlastodršci nisu podjednako cinični. Samo su cinični autokefalno.

Ministar kulture nam je objasnio da nema para za kulturu. Ali ih ima za nekulturu. Pa će tako novac dobiti svako opskurno zavičajno udruženje u Novom Sadu, ali samo pod uslovom da je patriotsko. I partijsko ili barem koalicionih partnera. Ali ga neće dobiti internacionalni džez festival u Nišu. Ne zato što je tamo neka druga koalicija na vlasti, jer i nije, nego zato što im pare ni ne trebaju jer, kako nam je ministar objasnio: džezeri su takvi ljudi da bi oni svirali i za džabe!? Valjda za razliku od popova koji ništa ne bi radili za dž (za džabe, ne za džez) pa će se njima za megalomansku proslavu Milanskog edikta naći već koliko treba miliona. A pošto je centralna proslava u Nišu, onda, zbog ravnomernog regionalnog razvoja na koji se ova vlada zaklela, ne bi bilo dobro da se finansira i Nišvil.

Istovremeno nam je i ministarka tog istog regionalnog razvoja (iz istoimene partije) objasnila kako će njeno ministarstvo napraviti uštede koje je naložio njen partijski šef, inače ministar finansija i privrede, a to je – neće se izgraditi neka obdaništa i neki putevi. Pa, što bi rekao njen koalicioni partner, a naš premijer: pa to i moja baba zna. Zato se ona (baba) i ne kandiduje na izborima niti bi se ikada prihvatila ministrovanja jer zna da ne zna bolje od toga – da ne kupuje ako nema para. Ali, ministar se postaje da bi se našli načini kako da se obdaništa i putevi ipak izgrade, zar ne?

No, nije nam samo izvršna vlast cinična. Ima toga i u sudskoj. Bivši konzuli koji su Miladinu Kovačeviću omogućili da pobegne iz Amerike i tako izbegne suđenje, a za šta smo mi platili milion dolara, proglašeni su krivim za zloupotrebu položaja, ali su osuđeni na, pazite sad – uslovne kazne. Šta bi izvršenje ove kazne značilo u praksi? Da treba da se vrate na položaj (iako je utvrđeno da su krivi) pa da ga ne zloupotrebe pet godina?!

Kad smo bili pod Otomanskom okupacijom opevali smo našu muku u stotinama pesmama. Sad smo se nešto ućutali.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!