NADEŽDA MILENKOVIĆ: Priredba u preduzeću

20 Oct 2014

Po svečanoj loži šetkala se familija državnih zvaničnika. Osim ”predsedničkog para”, mogli smo da vidimo i ”predsedničke unuke i sinove”, kao i ”premijerskog brata i sina”

U vreme kada je marketing još bio mlad ”na ovim prostorima” (koji tada nisu bili ”ovi prostori” nego država sa imenom i tri prezimena), reklamne agencije, tada još malobrojne, prve su reformisale tržište. Doduše, samo verbalno. Pa su tako socijalisti?ka preduze?a u oglasima preimenovana u kompanije, a njihov posao u – business. Sledstveno re?niku kapitalizma – i radnici su preimenovani u ”zaposlene”, a radni?ke igre su održavane pod paradnim nazivom: kompanijske proslave. Pozivnice koje su štampane (jer elektronskih još nije bilo) nisu vas pozivale na priredbu u preduze?u, ?ak ne ni na žurku u firmi nego na party, event, happening…

Danas, kada su se ti termini uveliko odoma?ili (mada i dalje nemaju opravdanja u privrednoj i društvenoj stvarnosti), državna proslava oslobo?enja Beograda je komotno mogla da bude event, happening, performans ili kakav ve? naziv da smislite za scenski doga?aj. Ali smo mi imali staru dobru – vojnu paradu. Što samo po sebi ne bi moralo da bude problemati?no da se ”najviši državni zvani?nici” nisu na njoj ponašali kao da su došli na – priredbu u preduze?u. Na koju je dozvoljeno povesti i svojtu da se i ona provede.

Jer, kako druga?ije protuma?iti ?injenicu da se po sve?anoj (da ne kažem VIP) loži šetkala familija državnih zvani?nika? Ako sledimo novogovor medija koji predsednika države, kada je u pratnji supruge, nazivaju ”predsedni?ki par”, onda smo na po?asnim mestima mogli da vidimo i ”predsedni?ke unuke” i ”predsedni?ke sinove”, kao i ”premijerskog brata” i ”premijerskog sina”. Šta su svi oni, privatna lica, radili u zvani?no vreme i na zvani?nom mestu? Osim ako nisu (zajedno sa podjednako zaslužnim ”teniserskim ocem” i ”teniserskim stricem”) uvedeni da u zadnji ?as popune prazna mesta koja su protokolom bila predvi?ena za predstavnike Amerike i Britanije, tako?e nekadašnje saveznike u Drugom svetskom ratu? U suprotnom, njihovo prisustvo na glavnoj tribini je uvreda, ako ne svih nas, a ono makar najvažnijeg sve?anog gosta i o?ito manje važnih ministara za koje se tu nije našlo mesto.

Ali, ako smo uvre?eni, ne bi trebalo da budemo i iznena?eni. Ni time ni ?injenicom da svako lako umisli da je država njegova privatna pr?ija, a javna manifestacija – samo priredba u njegovom preduze?u. Ne treba da budemo iznena?eni što su navija?i, nezadovoljni priredbom, priredili sopstvenu (doduše, bio bi bolji i marketinški profitabilniji performans da su ”zastavi” okrenuli le?a i eventualno svukli pantalone, ali to nisu uvežbavali). Niti što je neki bilmez uzurpirao kameru RTS-a (jer mu svako ve?e poru?uju da je on, RTS, u njegovom, bilmezovom, vlasništvu) i izveo performans kojom je izvre?ao premijera i gledaoce. Niti što neki drugi i tre?i bilmezi prire?uju performans – paljenje pekara, poslasti?arnica i džamija. Ni što to isto ali etni?ki druga?ije rade neki ?etvrti i peti bilmezi sa druge strane granice. Jer u društvima kojima se decenijama šalje poruka ”država to sam ja” svako na kraju umisli da je i on to ”ja”.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!