NADEŽDA MILENKOVIĆ: Nož, žica, kamenica

16 Jul 2015

Mi čekamo da ceo svet oda priznanje našim žrtvama, pa ćemo onda i mi njihovima. Videli smo šta se desi kad odajemo poštu tuđim žrtvama. Kamenuju nam premijera

Jeste da imamo jezi?ku nedoumicu i oko toga da li se žrtvama ”odaje po?ast” ili im se ”odaje pošta” (trebalo bi da im se odaje pošta, kao što zlo?incima ne bi trebalo da se odaje po?ast!), ali volimo da svima drugima solimo pamet šta i kako treba i smeju da rade kada žele da odaju poštu nekome. Pa tako ta?no znamo koje bi stratište Hrvatska morala dostojno da obeleži (Jadovno), gde treba da održi komemoraciju (Jasenovac) i koje ratno razaranje ne treba da pominje (Vukovar), baš kao što to znamo i za svaku drugu državu sa kojom se sporimo. I ne samo da znamo i da se ne libimo da držimo lekcije nego bogami znamo i da delamo. Videli ste kako se provela Engleska kad je probala da nam poturi rezoluciju o Srebrenici – prvo su dobili izložbu o svim njihovim zlo?inima tokom istorije, pa pismo kraljici, a na kraju smo ih dotukli ?okovi?evim trijumfom na Vimbldonu. Dobro, tu negde izme?u tih naših maestralnih poteza provukao se i veto Rusije, ali ga mi nismo tražili (molba predsednika Nikoli?a se ionako ne ra?una), kao što ni Rusija nije tražila ništa zauzvrat, niti joj je nešto nu?eno (osim toga, šta pa imamo da ponudimo Rusiji – EPS, Telekom?).

Istovremeno, kad je doma?i teren u pitanju, tu ve? i nismo toliko sigurni šta i kako treba obeležavati niti kako koju temu treba tretirati. Masovna grobnica kosovskih Albanaca u Batajnici na primer, nije dobila ni rasplet ni spomen-plo?u. Kao ni ono mesto, kojem ni ime više ne znamo, na kojem se prevrnula hladnja?a puna leševa. I nije to zato što nam je ta tema neugodna i ne ide nam u prilog ili zato što, ne daj bože, opravdavamo zlo?ine – ta objašnjenja možda važe za one druge koji odbijaju da priznaju naše žrtve. Mi samo ?ekamo da ceo svet oda priznanje svim našim žrtvama pa ?emo onda i mi njihovim. Jer nas se u protivnom niko ne?e ni setiti, osim možda Rusija kad veto do?e na naplatu.

Osim toga, videli smo šta se desi kad odajemo poštu tu?im žrtvama. Kamenuju nam premijera. I to ne tamo neki izgrednici (”budale!” kako re?e premijer citiraju?i Zorana Kesi?a) nego pravi pravcati atentatori. Takore?i Gavrili Principi samo u obrnutom smeru. Tako su bar zaklju?ili naši mediji, analiti?ari i politi?ari, isti oni koji su u tekstovima i emisijama osudili ombudsmana za ubistvo (usput, šta bi sa raspisanom nagradom za dokaze?). Oni su i sada autokefalno otkrili da su kamenice zapravo teledirigovani dronovi (ili se kaže teleprontovani vazduplohovi?) organizovane me?udržavne zavere. Jer tako nešto sigurno ne mogu da urade pojedini pripadnici nekog naroda. Pa nisu oni Srbi pa da budu samo pojedinci koji su izvršili tamo neki zlo?in koji nema nikakve veze sa državom i njenim politi?arima!?

Sre?om, u ovim medijima nema ni trunke ratnohuška?kog novinarstva (a naro?ito novinarstva) niti podstrekivanja da i ovaj atentat izazove neki, makar lokalni, ali po njih materijalno beri?etni rat ili bar vanredno stanje. Naprotiv, oni ne propuštaju da pohvale premijerovu miroljubivu reakciju i njegovu ”i dalje ispruženu ruku”. (Kao da je mogao i nešto drugo da uradi, da zapodene rat, samo da je hteo, ali eto ne?e?!) E, to je ”totalna demokratija”, što re?e ministar policije zabranjuju?i sve skupove 11. jula u Beogradu.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!