NADEŽDA MILENKOVIĆ: Kako se vodi kampanja od vrata do vrata

24 Jan 2017

Da bi deca znala kome da zahvale što im je čistio sneg, aktivisti su nosili stranačke transparente velike kao vrata, u znak sećanja na školske dane i ono čuveno ”kec ko vrata”

Deca rođena u vreme poslednjeg (valjda i vaistinu poslednjeg) bombardovanja Srbije, ove godine će prvi put moći da glasaju. I da budu regrutovana. S tim što će ovo drugo umnogome zavisiti od ishoda onog prvog.

Zna i vlast da stižu novi glasači pa se trudi da ih uhvati dok su još mali. Neke već u obdaništu i osnovnoj školi. A da bi deca znala kome da budu zahvalna što im je čistio sneg (da ne pomisle slučajno da je to uradila nadležna služba ili neka dobra vila) aktivisti su na leđima nosili stranačke transparente velike kao vrata, valjda u znak sentimentalnog podsećanja na školske dane i ono čuveno ”kec ko vrata”.

Dakle, kad si najniže rangiran, naređenje da se vodi kampanja ”od vrata do vrata” znači da, pred kamerama, jedna vrata nosiš dok do drugih čistiš sneg. Kada si visoko rangiran, onda to ”od vrata do vrata” znači da prebijanja neistomišljenika treba da negiraš tvrdnjom da su se sami povredili kad su udarili u vrata. Za sve one koji su između ta dva ranga, voditi kampanju ”od vrata do vrata” znači da možeš da hvataš za vrat svakoga ko ti se suprotstavi.

A kada ste najviše rangirani, vi kampanju ”od vrata do vrata” sprovodite tako što vrata zaobiđete i u kuću uđete kroz televizor. Šta god da je povod – a povod je uglavnom samo to što ste hteli da se pojavite na televiziji – televizije će revnosno najaviti i objaviti.

Naravno, kampanja ne mora uvek da bude od vrata do vrata. Može da bude samo – do vrata. Kao kad se napirlitani voz zaustavi pred vratima Kosova. A vi onda dve nedelje objašnjavate kako je reakcija na tu vašu provokaciju bila preterana jer Albanci voz nisu ni videli (pošto valjda nemaju TV ni internet), a nisu mogli ni da ga čuju ako su, kao Indijanci, stavljali uvo na šine (pošto se valjda tako obaveštavaju o dolasku voza).

No, kampanja nije uvek do vrata. Nekada je – do strujomera. Pa kad se pojave tradicionalno napumpani računi za struju, vi nedeljom sazovete vanrednu konferenciju za medije i objavite da su krivi čitači strujomera koji su iz toplih soba (jer svi udari na vlast uvek dolaze iz toplih soba) utrostručili račune, a ne oni koji su stvarno odgovorni za organizovanu pljačku građana.

U međuvremenu, za posebnu ciljnu grupu ide i posebna ”od vrata do vrata” kampanja. Pripadnici te ciljne grupe dobijaju prava vrata i pravu pripadajuću kvadraturu iza njih. Bilo je potrebno samo da se, u vreme novogodišnjih praznika, pojave na vratima zbrda-zdola sprovedenog konkursa za rasprodaju državne imovine.

Sa druge strane, ova kampanja u sebi nosi i veliki izvozni potencijal. Mogli bismo, na primer, da je izvezemo u Ameriku (ukoliko to već nije urađeno, naravno). Tamošnje analitičare ionako najviše brine nepredvidivost novopečenog predsednika, pa bi uz nju mogli da predvide kako će se nastaviti vladavina koja je počela tako što je već prvog (a neradnog) dana otišao u Centralnu obaveštajnu agenciju samo da bi mediji izvestili o tome kako je nezadovoljan medijima jer su objavili da je na inauguraciji bilo mnogo manje ljudi nego nekada na Obaminoj. (Pri tom su mediji to dokumentovali fotografijama, dok je Tramp svoje tvrdnje potkrepio sa ”iskreno da vam kažem”.)

Ali, da ovaj izvoz ne bi poremetio naš brižljivo izbalansirani budžet, dobro bi bilo da recipročno i uvezemo nešto. Na primer njihovo iskustvo sa tim kako se prođe na izborima kad staneš iza pogrešnog kandidata (Hilari vs. Sanders) i kad ti svi prognoziraju pobedu (Hilari vs. Tramp).

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!