NADEŽDA MILENKOVIĆ: Higijeničar

24 May 2016

Valjda da ga javnost ne bi ponovo optužila da autoritarno vlada, premijer povremeno elaborira svoje ocene pa odgovor proširi u: ”čisto kao suza” ili ”čisto kao sunce” ili – ”najčistije”

Premijer, koji je od izmišljene funkcije PPV (prvi potpredsednik vlade), preko PV (predsednik vlade) postao PV (portparol vlasti) ima običaj da, kad vadi fleke, svoje ili svojih podređenih, na sve prigovore javnosti odgovara sa: ”sve je to čisto”. Ugovori za Tamnavu su čisti, rušenje Savamale je čisto (doduše, i jeste čisto, ako pod tim podrazumeva da je posle razbojničkog čina ostala samo čistina), izborna pobeda je čista (samo mu je mutno kako su neki prešli cenzus), smene na RTV-u su čistke (pardon – lapsus calami – smene su čiste)…

No, nije uvek tako prek i odsečan u odgovorima. Valjda da ga javnost ne bi ponovo optužila da autoritarno vlada, on povremeno elaborira svoje ocene pa odgovor proširi u: ”čisto kao suza” ili ”čisto kao sunce” ili jednostavno – ”najčistije”.

Začudo, jedan deo javnosti ne shvata da premijer ovakvim šturim objašnjenjem ne vređa inteligenciju građana, već da naprotiv, pridržavajući se one stare da je pametnom i jedna dosta, zapravo – iskazuje veliko poštovanje za inteligenciju slušalaca. Jer, kada bi im naširoko i nadugačko objašnjavao šta o toj čistoći misli stručna javnost i šta piše u ugovorima, a šta kažu nadležne institucije i zašto ne rade svoj posao – to bi bilo kao da ”svoj narod” koji, kao što znamo, voli najviše na svetu (posle brata, opet po sopstvenom priznanju) tretira kao decu kojoj mora da se sve potanko objašnjava inače neće da poslušaju.

Pa ipak, javnost ostaje uskraćena za jedan krucijalni odgovor. Ne, ne na pitanje zašto visoki državni funkcioner, pri tom pravnik po obrazovanju, pa još i najbolji student u istorji fakulteta – koristi higijeničarski pojmovnik (razumljivo bi bilo da ga koristi gradonačelnik Beograda koji se od savamalskog fantomluka ogradio rekavši da nije pravnik pa ne zna da li je to razbojništvo jer je on laik – za pravo, ne za razbojništvo) već na pitanje: na osnovu čega se premijer odlučuje da je nešto čisto kao suza, a nešto drugo čisto kao sunce dok je nešto treće najčistije?

Da li se kategorizacija vrši u odnosu na prljavštinu (najčistije), količinu mraka (sunce) ili nejasnoću (suza)? Da li je, na primer, nešto čisto kao sunce onda kada javnost traži ugovore na uvid, pa se u igri gluvih telefona to ”ugovore na sunce” pretvori u ”ugovori su čisti kao sunce”? Ili, kad javnost nešto smatra za mutnu rabotu, odgovor bude da je sve čisto kao suza, jer je suza, bistra kao što jeste, suprotnost za mutljavinu? A za prigovor javnosti da tu nisu čista posla, objašnjenje bude da je, naprotiv, to najčistije?

No, nije strašno to što premijer ne uviđa da ovo njegovo insistiranje na higijeni loše utiče na mentalnu higijenu nacije (dok on vadi fleke stalnim ponavljanjem da je sve čisto, nacija može načisto da poludi).

Strašno će biti ako shvati da ovi higijeničarski termini ne dolikuju njegovom položaju i obrazovanju pa počne da javnosti zapušava usta nekim poetskijim poređenjima. Pa da svoje buduće ministre, umesto onim sada već čuvenim ”ne dam ih!” brani rečima da su oni nevini kao dečiji osmeh, nevini kao prva ljubav, nevini kao lahor u proleće…

(Peščanik)