Nacionalni saveti rodno neosetljivi

18 Oct 2013

Nacionalni saveti nemaju dovoljno znanja o rodnoj ravnopravnosti

Nacionalni saveti nisu rodno osvešćeni, nemaju dovoljno znanja o rodnoj ravnopravnosti i ne znaju kako da postojeće aktivnosti učine rodno osetljivim, istaknuto je na konferenciji o položaju žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Konferenciju je, uz podršku Misije OEBS-a, organizovala institucija Pokrajinskog ombudsmana i na njoj su, pre svega predstavnicama nacionalnih saveta, predstavljeni rezultati istraživanja o položaju i ulozi žena u nacionalnim savetima, njihovom uticaju na donošenje odluka, motivaciji da se angažuju u radu saveta i odnosu prema kvotama.

Istraživanjem se, takođe, želelo utvrditi da li u unutar nacionalnih saveta postoje programi za unapređenje rodne ravnopravnosti, kao i da se identifikuju prepreke za veće učešće žena u radu nacionalnih saveta.

Iako je na zadnjim izborima za nacionalne savete ispunjen formalni kriterij – kvota od 30 odsto za manje zastupljen pol – položaj, uloga i uticaj žena u funkcionisanju nacionalnih saveta se ne može oceniti kao zadovoljavajući. To je, jednim delom, posledica žilavih predrasuda i rodnih stereotipa, drugim delom manjkave regulative u vezi sa rodnom ravnopravnošću – tako, recimo, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne pominje rodnu ravnopravnost, trećim delom subjektivnih nedostataka – jer izabrane žene često nemaju ni liderske veštine, niti umeju da na efikasan način predstave svoje ideje i predloge, a četvrtim delom zbog nedostatka novca – što je naročito izraženo u slučaju geografski razuđenih nacionalnih saveta, poput romskog. Veći broj žena u nacionalnim savetima ne znači, dakle, i njihovo veće prisustvo u telima u kojima se donose odluke. No, čak i kada je to slučaj, žene, opet, nisu percipirane kao neko ko ima presudan uticaj na donošenje odluka.

Dok se na manifestativnoj ravni prihvata, u praktičnom delovanju rodna ravnopravnost jedva da je prisutna. Ključni dokumenti nacionalnih saveta (strategije i razni planovi) su aseksualni, tj. rodno neostljivi, ne postoje, sem u dva slučaja, tela unutar saveta koja bi se bavila položajem žena i rodnom ravnopravnošću, žene retko zauzimaju prestižne (i plaćene) pozicije, a nisu im dostupne ni sve relevantne informacije.

Šta učiniti da se položaj i uloga žena unutar nacionalnih saveta izmeni, a politika rodne ravnopravnosti postane više operativna, a manje deklarativna? Učenici konferencije su u tom pogledu izneli niz predloga – od toga da se afirmiraju žene čiji je kredibilitet zasnovan na stručnosti i rezultatima, preko edukacije svih članova nacionalnih saveta o značaju rodne ravnopravnosti do toga da se u ključne dokumente unese rodna perspektiva i rodna participacija zasnuje na kompetenciji. Najvažniji predlog se, međutim, odnosi na statute nacionalnih saveta. Učesnici konferencije su se složili da se statuti moraju menjati, kako bi se omogućila primena Zakona o ravnopravnosti polova. Pošto nacionalni saveti vrše javna ovlašćenja i najvećim delom se delom finansiraju iz budžeta, oni su i dužni da u svom radu primenuju odredbe pomenutog zakona. Od institucije pokrajinskog ombudsmana se očekuje da u narednom periodu izradi predlog za izmenu i dopunu statuta kojim bi se propisalo formiranje posebnog tela – odbora za rodnu ravnopravnost – a koje bi davalo mišljenje o nacrtima svih akta koje donose nacionalni saveti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!