Na glasačkim listićima dozvoljeno šaranje, ali obavezan odabir jednog kandidata

26 Mar 2017

Kako da prepoznate važeće i nevažeće listiće

Predsednička predizborna kampanja ulazi u finiš, formiraju se birački odbori, a njihovi članovi kreću na obuku kako bi što bolje i efikasnije u izbornoj noći brojali glasove.

Jedna od “lekcija” koju će morati da savladaju jeste kako da prepoznaju važeće i nevažeće listiće.

Nekad nije bilo dileme – važeći je samo onaj listić na kojem je zaokružen redni broj kandidata (za predsedničke izbore) ili liste (za parlamentarne izbore). Zakon, međutim, glasačima sada dozvoljava da budu i mnogo kreativniji i na listiću iskažu svoj politički stav, i to ne samo zaokruživanjem kandidata. Tako srpski birači mogu po svom listiću da crtaju, precrtavaju i ispisuju poruke.

Ali, da bi listić bio važeći, uz ovo šaranje, obavezno moraju da zaokruže jedan redni broj ispred kandidata za koga glasaju. Odnosno, kako stoji u Pravilniku o radu biračkih odbora, “važeći glasački listić je onaj koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao”. Takođe se precizira da, “uprkos tome što su na listiću ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke ili što su druge izborne liste precrtane”, birački odbori ga moraju priznati kao važeći.

Uoči svakih izbora, Republička izborna komisija po pravilu obavesti glasače kako bi trebalo da popune glasački listić, ali od opštih izbora 2012. stoji i odredba koja dozvoljava kreativnost. Iako je ovo treći izborni ciklus koji to omogućava, nedavno podsećanje RIK-a na to kako izgledaju važeći, a kako nevažeći listići, izazvalo je polemiku na društvenim mrežama jer mnogi nisu znali za ovo svoje pravo.

izbori glasacki listic ilustracija CRTAS druge strane, glasački listić će biti nevažeći ako nije popunjen (beli listići), ili je “popunjen tako da se ne može utvrditi za koju je izbornu listu birač glasao, kao na primer listić na kojem je birač zaokružio ili podvukao više od jednog rednog broja ispred imena i prezimena kandidata”. Ova praksa, kojom se dozvoljava i šaranje po listićima, uvedena je, kako kaže Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA “Građani na straži”, pre svega zbog onih koji pogreše prilikom glasanja, pa zatim uvide tu grešku i žele da je isprave.

“To je važna tekovina u razvoju demokratskih principa koji se primenjuju kod nas u Srbiji. Zašto bismo mi ograničili nekoga ko je eventualno napravio grešku iz bilo kojih razloga. Kandidati, recimo, imaju slično ime ili je glasač požurio ili je čuo jedan broj i permutovao brojeve na listi. U toj situaciji, da nema mogućnost da ispravi svoj glas na način da opet nedvosmisleno pokaže za koga je glasao, taj birač bi izgubio biračko pravo, njegov listić bi bio proglašen nevažećim”, objašnjava Nedeljkov.

To, praktično znači da, ako pogreši i zaokruži kandidata koga nije želeo, može to da precrta i zaokruži drugi redni broj ispred onoga za koga zaista želi da glasa i listić će biti važeći. Ima li onda mesta za slobodno tumačenje biračkog odbora šta je važeći, a šta nevažeći listić?

“Birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i on treba da kaže šta je i kako glasano. Zakon je jasan, ali je ipak na biračkom odboru da utvrđuje šta je važeće, a šta ne. Otuda je važno da se biračima skrene pažnja da glasaju na način kojim će se prostor za razmišljanje ili promišljanje u biračkom odboru svesti na najmanju moguću meru kako bi se smanjio rizik da birački odbor tumači za koga je neko glasao ili nije glasao”, upozorava Nedeljkov i dodaje da to što neko želi da i pored glasanja iskaže i neki politički stav povećava rizik da ta vrsta “dodatka” na glasačkom listiću birački odbor dovede u dilemu za koga je glasao birač.

(021/Politika, ilustracija: CRTA)