Muzej nasleđa u Montgomeriju, suočavanje s bolnom istorijom

06 May 2018

"Beli stanovnici ove zemlje, posebno na jugu, nisu spremni da se otvoreno suoče sa prošlošću”

Na brdu iznad grada Montgomeri u Alabami podignut je novi spomenik – prvi u Americi posvećen žrtvama rasnog terorizma i linčovanja. Osnovala ga je Inicijativa za jednaku pravdu, neprofitna organizacija koja radi u marginalizovanim i siromašnim zajednicama, u nadi da će promeniti nacionalni narativ o rasi.

Dopisnik Glasa Amerike Kejn Farabo bio je na otvaranju muzeja u Montgomeriju.

Isoke Femi, posetilac muzeja, doputovala je u Alabamu čak iz Kalifornije specijalno zbog tog događaja i uspela da stane u red dovoljno rano da osigura jednu od, kasnije rasprodatih, karata za otvaranje Muzeja nasleđa. Zato je Isoke Femi iznenadilo što je najteži deo njenog dana bio da rečima izrazi ono što je upravo iskusila.

“Moje iskustvo tamo je bilo… tako bolno”, rekla je ona.

Izgrađen na mestu pijace robova u Montgomeriju, nekadašnjem epicentru trgovine robljem u Sjednjenim Državama, “Muzej nasleđa – od porobljavanja do masovnog zatočeništva” pun je eksponata koji služe kao katalizator za razumevanje svega onog što su crnci iskusili kroz istoriju Sjedinjenih Država.

“Pet hiljada crnaca je linčovano između 1880. i 1940”, rekao je sveštenik Džesi Džekson, lider borbe za građanska prava.

Džesi Džekson bio je među prvim pristalicama podizanja ovog muzeja i obližnjeg Nacionalnog spomenika miru i pravdi, velikog prostora sa parkom u kojem se odaje pošta žrtvama linčovanja, a realnost nasleđa ropstva iznosi na videlo.

“Moramo da se suočimo sa istinom o svom nastanku. Mi smo post-genocidno, post-ropsko, post-segregacijsko društvo”, rekao je Džekson.

Međutim, ne i postrasno društvo, primećuje Mark Potok, ekspert nevladine organizacije koja vodi evidenciju o rasističkim grupama.

“Beli stanovnici ove zemlje, posebno na jugu, nisu spremni da se otvoreno suoče sa prošlošću”, rekao je Potok.

Potok kaže da rasizam i predrasude, posebno u državi u kojoj je sada otvoren ovaj spomenik, i dalje nisu samo deo udžbenika istorije.

“Treba imati na umu da je pre 15 godina, dakle u sasvim svežoj prošlosti, većina belaca u Alabami glasala za to da rasna segregacija škola ostane deo državnog ustava”, kaže on.

Džekson veruje da je najveća prepreka napretku danas – sprečavanje ljudi da glasaju.

“Na jugu živi četiri miliona crnaca koji nisu registrovani da glasaju”, kaže.

“A to je zapravo put napred. Nije rešenje u tučama sa desničarima i rasistima na ulicama Šarlotsvila. Rešenje je u promeni ljudi koji nas zastupaju”, dodaje Potok.

Isoke Femi, koja se još oporavlja od izložbe i susreta sa eksponatima koji se bave moćnom, neprijatnom istinom, vidi nadu u drugim posetiocima muzeja.

“Ljubav koja je bila potrebna da se ovo uradi, predanost, hrabrost i činjenica da su ovde svi, da ne dolaze samo crnci. Svi su tu… A čak i ako ne mogu da nađu prave reči, oni žele zalečenje američkih rana. Žele da im se srce oslobodi tog tereta”, kaže Femi.

Među uzorima za muzej u Alabami su muzej Aparthejda u Johanesburgu i muzej genocida u Ruandi. Autori američkog muzeja o zločinima koji su stariji od svih tih zverstava, veruju da je javno suočavanje sa istinom o američkoj istoriji prvi korak prema pomirenju.

(N1 / Foto: K. Farabaugh, VOA)

Podelite ovu stranicu!