Mustafić: Ustanoviti REKOM i sprečiti buduće sukobe

18 Sep 2015

Hodžić: "Iako se Vučić navodno zalaže za pomirenje, on istovremeno ne želi iz svoga okruženja da ukloni ljude koji su krvavi do ramena."

Reditelj Dino Mustafić iz Sarajeva založio se za formiranje Regionalne komisije za žrtve (REKOM) kao preduslova da se onemogući dalja politička manipulacija činjenicama o ratovima iz devedesetih godina prošloga veka.

“Prošlost se ovde koristi kao skelet u ormaru koji će se uvek otključavati po potrebi političkih elita. Zar je moguće da se 20 godina posle rata ne možemo dogovoriti da popišemo nestale i pronađemo mrtve”, rekao je Mustafić na konferenciji “Kritička kultura sećanja – između sećanja, poricanja i zaborava“ u Banjaluci.

Dodao je da je zbog toga veliki zagovarač inicijative za REKOM, koja će onda omogućiti da se popišu žrtve, da se dođe do forenzičke istine i da se onemoguće dalje manipulacije.

“Kultura sećanja podrazumeva proces u kojem se neguje osećaj za drugoga, da se prepozna zlo i da se stvori empatija za drugoga. Ali, kod nas se u školama uče različite istine i tako decu odgajamo za buduće konflikte ili u najmanju ruku gradimo veliku etničku distancu. Mi živimo svojevrsnu istorijsku lobotomiju”, ocenio je Mustafić.

Filozof Žarko Puhovski iz Zagreba rekao je da su oni koji prošlost ne nauče, osuđeni da je ponavljaju.

“To je ta priča o socijalnom Alchajmeru, o konceptu prošlosti kao samoposluživanju iz kojeg uzimamo samo ono što nam se sviđa. Svakodnevno prisustvujemo postjugoslovenskom prvenstvu u autoviktimizaciji, što liči na zauzimanje startnih pozicija za naredni sukob”, kazao je Puhovski.

Psiholog Žarko Korać iz Beograda rekao je da neko stalno treba da otvara pitanje korekcije kulture sećanja i da podseća sopstvenu naciju na zla koja su počinjena u njeno ime.

On je oštro kritikovao društvene intelektualne elite za koje je rekao da su „koruptivne“ i da „ne vrede pišljiva boba“, jer su se “strašno obrukale“.

Refik Hodžić iz Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu iz Njujorka ocenio je da rat na prostoru bivše Jugoslavije „u stvari nije stao“.

„Ovde uopšte ne mora da dođe do suočavanja s prošlošću, tim pre ako ne postoji politički projekat suočavanja s prošlošću. U BiH je i dalje na delu koncept razdvajanja naroda. On se u ovom trenutku odvija kroz bitku o narativu šta se u stvari dogodilo. Vrlo aktivno se radi na tome da se izbriše bilo šta što je zajedničko za narode koji žive u BiH, a glavna ciljna grupa tog rata za istinu su mladi“, rekao je Hodžić.

Prema njegovim rečima, predlog predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da se ustanovi zajednički dan sećanja u regionu predstavlja instrumentalizaciju te ideje „isključivo i samo za političke svrhe“.

„Istovremeno, on (Vučić) ne želi iz svoga okruženja da ukloni ljude koji su krvavi do ramena. On će jednu veoma dobru ideju okužiti jer nije iskren“, ocenio je Hodžić.

Psiholog Srđan Puhalo iz Banjaluke rekao je da našoj deci treba da ostavimo tačne informacije o žrtvama ratova iz devedesetih godina.

„I zato je REKOM dobra stvar: ne treba nam interpretacija već informacija. Ali, mediji prećutno prelaze preko manipulacija i laži, a crkva je jedna od glavnih prepreka za pomirenje u BiH, kazao je Puhalo.

Konferenciju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke.

Đakon SPC: Izbaciti floskulu oprostiti a ne zaboraviti

Đakon Srpske pravoslavne crkve Branislav Rajković iz Mostara ocenio je danas da bez zaborava ne može biti ni oprosta zločina.

“Prilično je zastarela ta floskula ‘oprostiti a ne zaboraviti’. Ako bismo tom logikom išli, šta bi to značilo kada bi se primenjivalo i na porodicu i na društvo? To bi nas dovelo u jedan začarani krug u kojem bismo svi nekako bili otuđeni. Zato bi bilo bolje da umesto te floskule kažemo: pamtiti žrtve a zaboraviti zlo”, ocenio je Rajković na konferenciji “Kritička kultura sećanja – između sećanja, poricanja i zaborava“ u Banjaluci.

Istoričar i bivši ambasador BiH Slobodan Šoja ocenio je da je u BiH na delu “koalicija loših političara i loših naučnika”.

“O prošlosti se ovde govori samo s jednim ciljem: da ukažemo da je onaj drugi kriv a ne mi. Kada vidim ko radi na katedrama za istoriju u BiH, onda je jasno da ti ljudi uglavnom nisu ni ‚n‘ od naučnika“, rekao je Šoja.

Dijana Antunović Lazić iz Evropskog doma u Vukovaru kazala je da veliki problem u tom gradu predstavlja obrazovanje najmlađih.

“Imamo škole koje pohađaju deca u nastavi na hrvatskom jeziku i deca koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćirilićnom pismu. Od vrtića deca ulaze na isti ulaz, a onda jedni idu na levu a drugi na drugu stranu, jedni idu na jednu stranu igrališta a drugi na drugu stranu. To je jedna nevidljiva ograda među decom”, navela je Dijana Antunović Lazić.

Šušnica: Politika genocida je nagrađena

Srdjan SusnicaKulturolog i publicist Srđan Šušnica iz Banjaluke izjavio je danas da je cilj rata u Bosni i Hercegovini bila nacionalna homogenizacija srpskog naroda, s namerom da se stvore nacionalno homogene teritorije, sa kojih su proterani nesrbi.

“U roku od dva i po meseca, od 15. marta 1992. iz BiH je proterano 650.000 stanovnika, nesrba. Dejtonskim sporazumom nije došlo do kapitulacije beogradske politike koja je započela rat. Umesto denacifikacije i demilitarizacije, imamo činjenicu da je politika genocida nagrađena, a Republika Srpska legitimisana. Poruka je: Genocid vam je uspeo. A posle genocida, desio se kulturocid“, rekao je Šušnica.

On je na konferenciji “Kritička kultura sećanja – između sećanja, poricanja i zaborava“ ocenio da genocid u Srebrenici nije izolovan slučaj već samo „najmonstruozniji od svih monstruoznih zločina“ u BiH i dodao da se genocid nad Bošnjacima desio i u Prijedoru.

Prema njegovim rečima, iako u Banjaluci nije bilo rata, u njoj je nestalo 89 Hrvata i između 130 i 140 Bošnjaka.

“Banjaluka je jedan grad u kojem je 240 naziva ulica izbrisano samo zato jer su imali hrvatske, bošnjačke ili bosanskohercegovačka obeležja. Oni su zamenjeni velikosrpskim narativima, izmišljenim pansrpskim narativima. Takođe, naš prostor je okupiran nečim što nije vera, već niskim iskorištavanjem vere od strane jedne klerikalne klike“, kazao je Šušnica.

Konferenciju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke.

(Autonomija)