Mustafić: Ustanoviti REKOM i sprečiti buduće sukobe

18 Sep 2015

Hodžić: "Iako se Vučić navodno zalaže za pomirenje, on istovremeno ne želi iz svoga okruženja da ukloni ljude koji su krvavi do ramena."

Reditelj Dino Mustafi? iz Sarajeva založio se za formiranje Regionalne komisije za žrtve (REKOM) kao preduslova da se onemogu?i dalja politi?ka manipulacija ?injenicama o ratovima iz devedesetih godina prošloga veka.

“Prošlost se ovde koristi kao skelet u ormaru koji ?e se uvek otklju?avati po potrebi politi?kih elita. Zar je mogu?e da se 20 godina posle rata ne možemo dogovoriti da popišemo nestale i prona?emo mrtve”, rekao je Mustafi? na konferenciji “Kriti?ka kultura se?anja – izme?u se?anja, poricanja i zaborava“ u Banjaluci.

Dodao je da je zbog toga veliki zagovara? inicijative za REKOM, koja ?e onda omogu?iti da se popišu žrtve, da se do?e do forenzi?ke istine i da se onemogu?e dalje manipulacije.

“Kultura se?anja podrazumeva proces u kojem se neguje ose?aj za drugoga, da se prepozna zlo i da se stvori empatija za drugoga. Ali, kod nas se u školama u?e razli?ite istine i tako decu odgajamo za budu?e konflikte ili u najmanju ruku gradimo veliku etni?ku distancu. Mi živimo svojevrsnu istorijsku lobotomiju”, ocenio je Mustafi?.

Filozof Žarko Puhovski iz Zagreba rekao je da su oni koji prošlost ne nau?e, osu?eni da je ponavljaju.

“To je ta pri?a o socijalnom Alchajmeru, o konceptu prošlosti kao samoposluživanju iz kojeg uzimamo samo ono što nam se svi?a. Svakodnevno prisustvujemo postjugoslovenskom prvenstvu u autoviktimizaciji, što li?i na zauzimanje startnih pozicija za naredni sukob”, kazao je Puhovski.

Psiholog Žarko Kora? iz Beograda rekao je da neko stalno treba da otvara pitanje korekcije kulture se?anja i da podse?a sopstvenu naciju na zla koja su po?injena u njeno ime.

On je oštro kritikovao društvene intelektualne elite za koje je rekao da su „koruptivne“ i da „ne vrede pišljiva boba“, jer su se “strašno obrukale“.

Refik Hodži? iz Me?unarodnog centra za tranzicionu pravdu iz Njujorka ocenio je da rat na prostoru bivše Jugoslavije „u stvari nije stao“.

„Ovde uopšte ne mora da do?e do suo?avanja s prošloš?u, tim pre ako ne postoji politi?ki projekat suo?avanja s prošloš?u. U BiH je i dalje na delu koncept razdvajanja naroda. On se u ovom trenutku odvija kroz bitku o narativu šta se u stvari dogodilo. Vrlo aktivno se radi na tome da se izbriše bilo šta što je zajedni?ko za narode koji žive u BiH, a glavna ciljna grupa tog rata za istinu su mladi“, rekao je Hodži?.

Prema njegovim re?ima, predlog predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu?i?a da se ustanovi zajedni?ki dan se?anja u regionu predstavlja instrumentalizaciju te ideje „isklju?ivo i samo za politi?ke svrhe“.

„Istovremeno, on (Vu?i?) ne želi iz svoga okruženja da ukloni ljude koji su krvavi do ramena. On ?e jednu veoma dobru ideju okužiti jer nije iskren“, ocenio je Hodži?.

Psiholog Sr?an Puhalo iz Banjaluke rekao je da našoj deci treba da ostavimo ta?ne informacije o žrtvama ratova iz devedesetih godina.

„I zato je REKOM dobra stvar: ne treba nam interpretacija ve? informacija. Ali, mediji pre?utno prelaze preko manipulacija i laži, a crkva je jedna od glavnih prepreka za pomirenje u BiH, kazao je Puhalo.

Konferenciju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke.

?akon SPC: Izbaciti floskulu oprostiti a ne zaboraviti

?akon Srpske pravoslavne crkve Branislav Rajkovi? iz Mostara ocenio je danas da bez zaborava ne može biti ni oprosta zlo?ina.

“Prili?no je zastarela ta floskula ‘oprostiti a ne zaboraviti’. Ako bismo tom logikom išli, šta bi to zna?ilo kada bi se primenjivalo i na porodicu i na društvo? To bi nas dovelo u jedan za?arani krug u kojem bismo svi nekako bili otu?eni. Zato bi bilo bolje da umesto te floskule kažemo: pamtiti žrtve a zaboraviti zlo”, ocenio je Rajkovi? na konferenciji “Kriti?ka kultura se?anja – izme?u se?anja, poricanja i zaborava“ u Banjaluci.

Istori?ar i bivši ambasador BiH Slobodan Šoja ocenio je da je u BiH na delu “koalicija loših politi?ara i loših nau?nika”.

“O prošlosti se ovde govori samo s jednim ciljem: da ukažemo da je onaj drugi kriv a ne mi. Kada vidim ko radi na katedrama za istoriju u BiH, onda je jasno da ti ljudi uglavnom nisu ni ‚n‘ od nau?nika“, rekao je Šoja.

Dijana Antunovi? Lazi? iz Evropskog doma u Vukovaru kazala je da veliki problem u tom gradu predstavlja obrazovanje najmla?ih.

“Imamo škole koje poha?aju deca u nastavi na hrvatskom jeziku i deca koja poha?aju nastavu na srpskom jeziku i ?irili?nom pismu. Od vrti?a deca ulaze na isti ulaz, a onda jedni idu na levu a drugi na drugu stranu, jedni idu na jednu stranu igrališta a drugi na drugu stranu. To je jedna nevidljiva ograda me?u decom”, navela je Dijana Antunovi? Lazi?.

Šušnica: Politika genocida je nagra?ena

Srdjan SusnicaKulturolog i publicist Sr?an Šušnica iz Banjaluke izjavio je danas da je cilj rata u Bosni i Hercegovini bila nacionalna homogenizacija srpskog naroda, s namerom da se stvore nacionalno homogene teritorije, sa kojih su proterani nesrbi.

“U roku od dva i po meseca, od 15. marta 1992. iz BiH je proterano 650.000 stanovnika, nesrba. Dejtonskim sporazumom nije došlo do kapitulacije beogradske politike koja je zapo?ela rat. Umesto denacifikacije i demilitarizacije, imamo ?injenicu da je politika genocida nagra?ena, a Republika Srpska legitimisana. Poruka je: Genocid vam je uspeo. A posle genocida, desio se kulturocid“, rekao je Šušnica.

On je na konferenciji “Kriti?ka kultura se?anja – izme?u se?anja, poricanja i zaborava“ ocenio da genocid u Srebrenici nije izolovan slu?aj ve? samo „najmonstruozniji od svih monstruoznih zlo?ina“ u BiH i dodao da se genocid nad Bošnjacima desio i u Prijedoru.

Prema njegovim re?ima, iako u Banjaluci nije bilo rata, u njoj je nestalo 89 Hrvata i izme?u 130 i 140 Bošnjaka.

“Banjaluka je jedan grad u kojem je 240 naziva ulica izbrisano samo zato jer su imali hrvatske, bošnja?ke ili bosanskohercegova?ka obeležja. Oni su zamenjeni velikosrpskim narativima, izmišljenim pansrpskim narativima. Tako?e, naš prostor je okupiran ne?im što nije vera, ve? niskim iskorištavanjem vere od strane jedne klerikalne klike“, kazao je Šušnica.

Konferenciju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banjaluke.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!