MUŠKINJA-HAJNRIH: Ozbiljan posao ne trpi paušalne ocene

05 Apr 2010

Upis u posebne biračke spiskove (PBS) nacionalnih manjina nastavljen je nakon što je 9. marta napravljen presek koj

Upis u posebne biračke spiskove (PBS) nacionalnih manjina nastavljen je nakon što je 9. marta napravljen presek koji je pokazao da će na direktne izbore za nacionalne savete ići sve manjinske nacionalne zajednice u Srbiji osim Hrvata, Slovenaca i Makedonaca. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava polako dobija liste za izbore koji će se održati 16. juna, ali u javnosti se povremeno pojavljuju informacije koje bi taj proces mogle pokvariti. Tako je, recimo, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u nekoliko navrata upozoravao na nepravilnosti prilikom formiranja PBS-a. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja-Hajnrih, s druge strane, za „Dnevnik“ kaže da je Šabić u nekoliko navrata izdavao saopštenja neodređene sadržine, a da o eventualnim konkretnim pritužbama ili predstavkama nije obaveštavo Ministarstvo, pa je ostalo nejasno o kakvim se, konkretno, slučajevima radi.
– Poverenik se jednom obratio Ministarstvu, dopisom od 28. decembra 2009. godine, navodeći da mu se «izvestan broj građana obratio, ukazujući na moguće kršenje odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – izjavila je Aniko Muškinja-Hajnrih za naš list.

O čemu se konkretno radilo?
– Pritužbe su bile u vezi s podnošenjem zahteva za upis u poseban birački spisak, koji je Nacionalni savet Nemaca iz Novog Sada otpočeo preko svojih članova… Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je od Nacionalnog saveta Nemaca zatražilo i dobilo izjašnjenje o navodima poverenika. Predsednik nemačkog nacionalnog saveta obavestio nas je, naime, da su nepravilnosti, po nalogu poverenika, otklonjene. Kao državni sekretar, lično sam želela da se konsultujem s poverenikom, pa je zakazan razgovor na koji sam otišla zajedno s pomoćnikom ministra zaduženim za sektor koji se bavi pitanjima u vezi s nacionalnim manjinama. Šabić se, međutim, nije pojavio na sastanku, pa smo razgovarali s generalnim sekretarom službe. Tu smo saznali da se, a povodom upisa u poseban birački spisak, povereniku zapravo obratilo samo jedno lice, koje je ukazalo na problem u vezi s upisom u spisak pripadnika nemačke nacionalne manjine.

Zbog čega između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i poverenika za informacije od javnog značaja nema saradnje po pitanju pritužbi građana na upis u posebne biračke spiskove?
– Ministarstvu za ljudska i manjinska prava nije poznato o kakvim se pritužbama radi, osim one koja je napred opisana. Poverenik se pre izdavanja saopštenja nije obraćao Ministarstvu, pa se takvo njegovo istupanje nikako ne može dovesti u vezu s njegovim zakonskim ovlašćenjima. Mislimo da je vrlo neprimereno izdavati saopštenja na osnovu neproverenih informacija, služeći se neodređenim pojmovima kao što je „«izvestan» broj“, „veći» broj“ i slično, budući da se radi o, za pripadnike nacionalnih manjina, vrlo značajnoj akivnosti. Pripadnici nacionalnih manjina koji se upisuju u poseban birački spisak su punoletni građani s opštim biračkim pravom, pa je nezamislivo da se upisuju «bez znanja» ili «protivno svojoj volji», tim pre što o upisu dobijaju rešenja s poukom o pravnom leku, a imaju i mogućnost nesmetanog «ispisivanja» s posebnog biračkog spiska iz razloga koji se čak i ne moraju obrazlagati. Ponavljam, bilo bi veoma opasno, i u slučaju da se utvrdi nekoliko propusta, dovesti u pitanje validnost upisa u PBS blizu 400.000 pripadnika nacionalnih manjina, koji su samim činom upisa izrazili volju da svoj nacionalni savet biraju na neposredan način, i stoga moguće propuste ne treba dovoditi u vezu s eventualnom zloupotrebom.

Kada se završe ovogodišnji izbori za nacionalne savete, hoće li vaše ministarstvo sumirati eventualne zakonske manjkavosti i propuste u tom procesu i ispraviti ih izmenom zakona?
– To se podrazumeva. Osim toga, u naredne četiri godine pokazaće se i efikasnost ostalih odredbi Zakona, pre svega onih koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta. U slučaju da se ukaže potreba za tim, Ministarstvo će biti predlagač izmena i dopuna Zakona jer je interes svih nas da pripadnici nacionalnih manjina ostvare najveći mogući stepen kulturne autonomije, odnosno manjinske samouprave, a jedan od uslova za to je i odgovarajuća pravna regulativa.

Presek u upisu u posebne biračke spiskove je napravljen i nacionalne manjine se spremaju za izbore za nacionalne savete. Ima li do sada već prijavljenih lista?
– Nakon što su 11. marta 2010. godine raspisani neposredni izbori za pripadnike 16 nacionalnih zajednica, i objavljena odluka o sazivanju elektorske skupštine za pripadnike tri nacionalne zajednice, nastavio se proces koji propisuje Zakon. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je na osnovu podnetih zahteva izdalo 14 ovlašćenja za prikupljanje potpisa za podršku izbornoj listi, i do sada su proglašene tri. Izdato je ukupno 173 ovlašćenja za prikupljanje potpisa birača za podršku kandidaturi za elektore. Ovlašćenje je do sada dobilo 117 pripadnika hrvatske nacionalne manjine, 44 pripadnika makedonske nacionalne manjine i 12 pripadnika slovenačke nacionalne manjine.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!