Multikulturalizam, tolerancija ili „gledanje svog posla“

21 Feb 2011

Žrtve prošlogodišnjih napada ni godinu dana kasnije ne žele da govore javno o incidentima.

Istražujemo stanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini
Multikulturalizam, tolerancija ili „gledanje svog posla“

TEMERIN – Kada su u pitanju međunacionalni odnosi u Vojvodini, godina nije počela nimalo bezazleno. Prvo se za pravoslavno Badnje veče u Subotici dogodio šovinistički ispad usmeren prema Hrvatima, zatim je u Čurugu ukraden krst sa spomen-obeležja Mađarima streljanim od strane komunističkog režima 1944. i 1945. godine, da bi početkom februara Sombor bio preplavljen antisemitskim grafitima mržnje usmerenim prema Jevrejima i šovinističkim prema Romima.

Temerin – godinu dana posle

Prošla godina je takođe počela neočekivano incidentno, samo je tada poprište bio Temerin. Tokom januara 2010. trajao je rat nacionalističkim grafitima mržnje u kojem su zidovi Temerina bili preplavljeni najrazličitijim porukama koje su mladi Srbi i Mađari upućivali jedni drugima: „Lako je Mađar biti, jer Mađara zakon štiti! – Gamad“, „Mađari u Mađarsku“, „Srbija Srbima“, „Ebredj Magyar“ (Probudite se Mađari), „El jon a mi napunk“ (Doći će i naš dan), „Szabadsagert“ (Za slobodu)… O četiri S i mađarskom dvostrukom krstu ne treba ni trošiti reči, jer ih je bilo na gotovo svakom koraku. Većina tih grafita uklonjena je vrlo brzo, ali se i dan-danas mogu videti fleke i mesta koja svedoče o tim događajima. Rat se krajem januara sa zidova prebacio i u fizičku ravan, pa su u samo nekoliko dana zabeležena dva incidenta u kojima su žrtve batina bili mađarski mladići. Jedan od slučajeva je dobio prekršajni epilog, drugi još nikakav.

Iako u Temerinu tokom poslednjih godinu dana nije bilo novih incidenata, o trenutnom stanju možda najslikovitije svedoči i činjenica da žrtve prošlogodišnjih napada ni godinu dana kasnije ne žele da govore javno o incidentima. Inače, kada čovek sa strane dođe u Temerin, pomislio bi da svi stanovnici ove varoši govore oba jezika i da ovde cveta multikulturalizam. Međutim, grafiti „Obraz“ i „1389“ kojih ima na sve strane, i grafit „Srbija Srbima“ koji se i danas nalazi u dvorištu osnovne škole „Petar Kočić“ svedoče o tome da su se stvari zapravo, izgleda, samo malo stišale. Iako situacija nije toliko drastična da ljudi strahuju za svoju bezbednost kada izađu na ulicu, ona je daleko od stereotipa multikulturalnosti i suživota kojeg su vojvođanskim političarima puna usta.

Kriza pali nacionalizam

Taksista Gojko Malbaša svoje radne dane provodi na taksi stanici na temerinskoj pijaci. On je iz susednog Bačkog Jarka, gotovo jednonacionalne sredine, ali kaže da nikada nije imao problema, iako svakodnevno kroz njegov auto prođe mnoštvo ljudi različitih nacionalnosti. Malbaša, inače tridesetsedmogodišnjak, smatra da koren etničkih podela leži u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, jer što su ljudi siromašniji, to lakše potpadaju pod nacionalističku demagogiju.
– Ako sam ja Srbin i meni je kriza, onda mi je za to kriv Mađar. A, ako sam ja Mađar i ne mogu da nađem posao, za to su krivi Srbi i meni će, kao, biti bolje ako bude bila neka „velika Mađarska“. Što su ljudi neobrazovaniji, njima se lakše manipuliše. Uvek je bilo tako – smatra Malbaša. On potvrđuje da se mladi slabije međusobno druže, da izlaze na različita mesta, ali ocenjuje da su oni ektremni nacionalisti ipak u manjini.

Svakom svoje – i eto podele

Činjenica je da su podele prisutnije među mladima nego među starijima, a kroz razgovore sa meštanima saznajemo da, osim nacionalizma, za to postoje i brojni drugi razlozi: Mađari idu u svoje škole i vrtiće, a Srbi u svoje. U ponudi kablovske televizije tridesetak programa je na mađarskom jeziku, a Srbi i Mađari su različite veroispovesti te svako ima i svoju crkvu. Postoje novine na mađarskom i srpskom jeziku, Radio Temerin emituje program pre podne na mađarskom, a popodne na srpskom i uopšte gledano, veoma je lako kretati se samo u sopstvenoj zajednici, bez kontakta sa drugima. A današnja deca se više ne igraju bezbrižno na ulici kao nekada, jer su internet i TV preuzeli ulogu vaspitača i najboljih prijatelja, te je tako smanjena mogućnost da se od malih nogu upoznaju i druže.

Možda bi se umesto reči „suživot“ ubuduće ovde, ali i u ostatku Vojvodine mogao upotrebljavati termin „pokrajživot“ ili nešto slično, budući da pripadnici različitih nacionalnih zajednica sve više žive jedni kraj drugih, a ne u jedni s drugima. I onda, kada ne poznaješ tog drugog, lako je nacionalistima da demagogijom podstaknu međusobnu mržnju. Naravno, ne treba zaboraviti da su odnosi najviše pogoršani tokom devedesetih godina kada se značajno promenio odnos u broju Srba i Mađara u ovoj opštini, nakon talasa izbeglica koji su utočište od ratnog ludila pronašli u Vojvodini.

Pojačana neravnopravnost

Predsednik opštine Temerin Andraš Gustonj kaže da je incidenata bilo uvek i ranije, te da podele postoje decenijama unazad, pre svega zbog toga što se ljudi međusobno ne poznaju. Gustonj, jedini Mađar predsednik opštine Temerin u protekle dve decenije, ističe i da se broj Mađara u Temerinu drastično smanjio pre svega zbog iseljavanja u Mađarsku tokom ratnih devedesetih jer su se, kako navodi, prvenstveno plašili za sopstvene živote. S druge strane, u Temerinu se nastanilo gotovo 6.000 izbeglica.

– Tragedija je u tome da je otišla mlada generacija, generacija sposobna za reprodukciju i to se više ne da ispraviti. Mi smo između 1991. i 2002. izgubili 1.500 Mađara u Temerinu. Godišnje imamo otprilike 140-150 sahrana, a 50 ili 60 krštenja što znači da godišnje gubimo skoro 100 ljudi. Za deset godina to je 1.000 ljudi, što znači da za sedam decenija u Temerinu najverovatnije više neće biti Mađara – ističe Gustonj. Neravnopravnost se prema njegovim rečima najviše ogleda u institucijama pa tako navodi da mu ni kao predsedniku opštine nije poznat broj Mađara-policajaca u Temerinu, osim da ih nema ni približno dovoljno. Na opasku da je ministar policije više puta, pa tako i tokom posete Temerinu u maju prošle godine, pozvao Mađare i druge nacionalne zajednice da se priključe policiji, Gustonj kaže da to još dugo neće biti izvodivo.
– Prvo treba da se zaborave neke stvari koje su se dešavale devedesetih godina kada su Mađari redom očišćeni iz državnih organa, kako iz policije, tako i iz suda. Znam za slučajeve šikaniranja, kada je zaposleni radnik dobio rešenje da od sutra radi u Baču. Između Bača i Temerina ima 80 kilometara, a prevoz je nikakav. Znači, to nije bilo direktno izbacivanje sa posla, ali indirektno jeste i Mađari su se onda odvikli od poslova u državnim organima – ističe Gustonj.

Čuvari vatre

Da nije sve tako sivo, svedoči grupica mladih Temerinaca koji se odupiru nacionalizmu i podelama. Naime, u popularnoj „Peđinoj šupi“ okupljaju se slobodoumni mladi ljudi, tu vežba nekih šest-sedam pank/metal/rok bendova i uopšte gledano, vlada potpuno drugačija atmosfera. Peđa Šmigeljski ističe da se kod njega okupljaju ljudi bez obzira na nacionalnost, da ih povezuju muzika i normalan način razmišljanja koji ljude deli samo na dobre i na loše. Budući da ima 34 godine, veoma dobro se seća vremena pre ludila devedesetih, i jako mu smetaju podele po bilo kom osnovu.

Osećam se loše kad vidim na zidu „Mađari u Mađarsku“, jednako loše kao kad na zidu piše „Ustanak“ na mađarskom, sa duplim krstom. Ili 64 županije, Obraz! Sve su to ista g**na – ogorčen je Šmigeljski. Ipak, dodaje da pravi problem nisu ti huligani obrijanih glava koji upadaju na žurke i pokušavaju da zapodenu kavgu. – Mnogo su opasniji oni koji su u odelima, kravatama i naši akademici recimo, od kojih to sve kreće – navodi on.

Željko Žužulović i Daniel Tot su dvojica ljudi sa najdužim stažom u ovoj grupi muzičara i veoma voljni da sa mladima podele svoja iskustva normalnog života. Imaju 32 odnosno 31 godinu, ali se odlično slažu sa mnogo mlađim sugrađanima sa kojima ih vezuju muzika i prijateljstvo. Željko, inače Srbin, izbeglica iz Sarajeva, kaže da nikada nije odgajan u nacionalističkom duhu i vrlo brzo se nakon dolaska u Temerin sprijateljio sa mnogim ljudima različite nacionalnosti. Na kraju se oženio Mađaricom, a prijateljstvo sa Totom tada je pretvoreno u kumstvo. U porodici, kaže, zbog toga nije imao  nerazumevanja, ali na primer na poslu jeste.

– Pitali su me otkud si, od svih devojaka, baš našao Mađaricu? Meni je to bilo skroz glupo pitanje – navodi Željko dodajući da, iako rođeni Sarajlija, govori mađarski bolje od polovine Temerinaca. I njemu smetaju podele među ljudima, posebno mladima.
– Imaš onu ultramađarsku nacionalnu sredinu, imaš ultrasrpsku nacionalnu sredinu. A što je najgore od svega, imaš Obraz i 64 županije koji se, zapravo, međusobno podržavaju zato što su ista struja, desničarska – ističe Žužulović dodajući kako tih ekstremnih nacionalista nema baš mnogo, ali da nacionalisti čine bar 10 odsto građana obe nacije.

Danijel Tot smatra da su incidenti i nacionalizam koji mlade sve više privlače, proizvod krize i političke situacije. – Da li ti ljudi imaju cilj – ne verujem. Više mi se čini da je to cilj nekih ljudi koji njih pokreću, nekih političkih partija kojima se, po mom mišljenju sviđa ta situacija, jer oni mogu to da iskoriste na jako dobar  način – kaže Tot.

Naši sagovornici ponosno ističu kako među njima nikada nije bilo sukoba pa ni kad su im nacionalistički grafiti osvanuli „pred nosom“ na zidovima okolnih kuća. Konkretno rešenje za postojeću situaciju u Temerinu nemaju, nasilje kao odgovor ne priznaju, a nadaju se da njihova muzika može da utiče makar na ponekog mladog čoveka i natera ga da ozbiljno razmisli o problemima i nevoljama koje nacionalizam nosi sa sobom. Idiličnu sliku njihovih odnosa kvari podatak da muzičara i njihovih prijatelja koji su na bilo koji način povezani sa „Peđinom šupom“ nema više od pedesetak, što je gotovo zanemarljiv broj u odnosu na 28.000 stanovnika opštine Temerin.

Upozorenje umesto zaključka

Na žalost, svedoci smo da je priča Temerina samo jedna od mnogih sličnih u Vojvodini. Ocene nevladinih organizacija koje se bave međunacionalnim odnosima i ljudskim pravima upozoravaju na zahlađenje odnosa među etničkim zajednicama širom Vojvodine, pre svega među mladima, što preti da ozbiljno ugrozi multikulturalizam kojim se Vojvodina najviše ponosi. O interkulturalizmu i da ne govorimo…

Ne treba smetnuti s uma i da je ova godina po svemu sudeći predizborna a možda i izborna, jer nas iskustvo uči da je često u tim godinama dolazilo do pogoršanja odnosa, pošto takvo stanje pogoduje pojedinim partijama.

Dalibor Stupar

(Članak je deo projekta „Dijalozi vojvođanskih kultura“, koji sprovode Beomedia marketing i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira ga Evropska unija kroz Medijski fond u okviru evropskih integracija. Fondom rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga BBC World Service Trust. Sadržaj članka je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.)

Drastično izmenjena nacionalna slika

Zvanični podaci popisa stanovništva Republičkog zavoda za statistiku:

Popis                      1991.                 2002.
—————————————————
Srbi:                    52, 61%              64,21%
Mađari:               38,67%               29,50%

Sa plakata u Temerinu

U februaru prošle godine u Temerinu su se pojavili i plakati koji su uznemirili stanovnike tog mesta. Pojavu plakata osudili su mnogi zvaničnici, a na njima je, između ostalog, pisalo:
„Važno je da budemo i mi organizovani i ako napadnu nekog Srbina, sledeći put, budemo spremni da brzo reagujemo i zaštitimo se. Mislite o tome, i mislite na svog brata, ukućanina, komšiju, prijatelja, kuma ili bilo kog drugog Srbina kome može sutra da se desi da bude napadnut!”