- Autonomija - http://www.autonomija.info -

Multikulti na tanjiru

Otkako je postalo poznato da je u brojnim evropskim zemljama, umesto goveđeg, konjsko meso završilo na tanjiru, nadležni su u potrazi za odgovornima.

Sredinom januara otkriven je prvi slučaj, i od tada se potraga za prevarantima odvija veoma sporo. Pod sumnjom su supermarketi u Irskoj, jedna francuska firma koja kupuje na Kipru i jedna hladnjača na severu Nemačke – tragovi vode po celoj Evropi. Meso navodno dolazi iz Rumunije, navodno jer ne postoje smernice u EU koje propisuju označavanje mesnih prerađevina. “Mi moramo na primer da dokumentujemo od koga smo dobili robu i kome je isporučujemo,” kaže Rene Soldner, šef stručnog odeljenja u jednom velikom logističkom preduzeću u Nemačkoj.

„Propisi za obeležavanje nisu dovoljni“

Ukoliko se paleta sa zapakovanim proizvodima kao što su kartoni mleka ili sira, isporučuje u druge zemlje, onda ova firma radi sa lokalnim partnerima u mestu gde se proizvodi isporučuju. Odakle tačno potiču određeni proizvodi ne moraju obavezno da znaju ni preprodavci. “Propisi za obeležavanje proizvoda su nedovoljni,” kaže Frank Vaskov iz Centrale za zaštitu potrošača u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Zaraza govedinom 90-tih godina dovela je do toga da su uvedena pravila kada je reč o goveđem mesu tako da je bilo jasno odakle roba potiče. Ali ovi propisi važe samo za neprerađeno meso. “Ukoliko se meso samo posoli ili se u bilo kojoj formi prerađuje onda pravila o označavanju više ne važe,” kaže Vaskov. Još nepreglednije je poreklo proizvoda sa mnoštvom sastojaka kao što su lazanje, pica ili jogurt.

Multikulti jogurt

Još 90-ih godina je Štefani Bege sa Instituta u Vupertalu istraživala odakle potiču pojedini sastojci jogurta od jagoda. Došla je do saznanja da bakterije potiču iz severne Nemačke, a prerađivane su na jugu zemlje zajedno sa jagodama sa poljskih plantaža i sastojcima iz Holandije. A jedno preduzeće iz Diseldorfa je bilo zaduženo za stavljanje deklaracije na čaše koje dolaze iz Bavarske.

Niski troškovi

Niski troškovi transporta dovode preduzeća u iskušenje da životne namirnice proizvode što je moguće jeftinije – bez obzira gde. Borci za zaštitu životne sredine neprestano ukazuju na ovaj problem. Tako su sve neverovatniji putevi kojima moraju da prođu određeni proizvodi da bi došli do potrošača. Pre nekoliko godina je otkriveno da nemačka preduzeća šalju svoje rakove na dalek put od 5000 kilometara do Maroka i natrag. Radnici u Maroku su za nekoliko evra čistili rakove i slali ih kao gotov proizvod u pravcu Severnog mora.

(Julia Manke/Zorica Ilić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!