Mreža za restituciju: Davanje njiva investitorima pre restitucije nelegitimno i nezakonito

20 Apr 2017

Zbog nesavesnog rada Uprave za poljoprivredno zemljište gubici u bužetima blizu 200 miliona evra godišnje

Komisija za davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoro?ni zakup investitorima nije još uvek obnarodovala kome je od 150 zainteresovanih ulaga?a dodelila državne njive iako je to, shodno rokovima koje je propisala Vlada Srbije, trebalo da uradi najkasnije 15. aprila, piše portal Agrosmart.

Mreža za restituciju apeluje na ?lanove Komisije da državno zemljište ne daju investitorima na taj na?in pre okon?anja vra?anje imovine u postupcima restitucije jer je to, ocenjuje ova organizacija, nelegitimno i nezakonito.

Mreža za restituciju uputila je danas dopis svim ?lanovima Komisije – ministrima Branislavu Nedimovi?u, Goranu Kneževi?u, Dušanu Vujovi?u te savetnicima Nenadu Katani?u i Draganu Mili?u u kojem ih poziva da ne daju saglasnost na investicione planove ?iji je suštinski deo davanje zemljišta u dugoro?ni zakup, izme?u ostalog i zbog spre?avanja osuje?enja prava bivših vlasnika.

“Davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoro?ni zakup, koji implicira i otu?enje, kao i eventualno samo otu?enje, bez prethodno okon?anog vra?anja oduzete imovine u postupcima restitucije, nije legitimno, a na najve?em delu teritorije, suprotno je propisima kojima se ure?uje vra?anje oduzete imovine. Eventualni ugovori o zakupu zemljišta, na osnovu dobijenih saglasnosti Komisije, pre okon?anih postupaka restitucije, predstavljali bi kršenje zakona“, navodi se u dopisu koji je potpisao predsednik Mreže za restituciju Bogdan Veljkovi?.

Ukazuje se na to da državno poljoprivredno zemljište još uvek nije popisano, te da je “Uprava za poljoprivredno zemljište uz lokalne samouprave koje gazduju njivama, nesavesnim radom omogu?ila gubitke po budžete Republike, AP Vojvodine i lokalnih samouprava od blizu 200 miliona evra na godišnjem nivou”.

Dodaje se da je autor spornih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz decembra 2015. godine bila upravo nekolicina zaposlenih u upravi, što i ciljeve predlaganja normi koje se ti?u davanja zemljišta po povlaš?enim uslovima, ?ini uveliko spornim.

“Ne manje važna je i ?injenica, da bi se eventualnim davanjem zemljišta u dugoro?ni zakup, dodatno otežalo stvaranje slobodnog i monopola lišenog tržišta zakupa poljoprivrednog zemljišta, te spre?io slobodan protok kapitala. U dogledno vreme, narušilo bi se i slobodno tržište poljoprivrednim zemljištem, stvaranjem povlaš?enih pojedinaca koji bi obilato koristili na ovaj na?in dobijene privilegije, što je i u suprotnosti sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju”, navodi se u dopisu.

Agrosmart napominje da je Komisija za davanje saglasnosti na investicioni plan uz predlog mera za realizaciju zakupa u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta 13. februara 2017. godine, uputila Javni poziv o uslovima za ostvarivanje prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Republike Srbije i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa. Prema nezvani?nim informacijama na taj poziv javilo se 150 zainteresovanih investitora.

(Agrosmart)

Podelite ovu stranicu!